Поезија

Исповедајући веру у Бога Створитеља ми заправо исповедамо веру у Бога поету. Уколико такво исповедање имамо као оно темељно у својој вери, неће нас зачудити тесна повезаност религијског и стваралачког, пре свега поетског, искуства. Такво искуство је снажно посведочено у Светом писму, а нарочито збирци библијске поезије, Псалтиру. Псалам 23 представља врхунски израз таквог сведочанства. Овај псалам је ремек-дело књижевности и мост ка древним цивилизацијама библијског Оријента чије тековине преузима библијски песник, али у исто време и богословски исказ надубљег религијског искуства којим се пророчки сеже ка Новом завету и омогућавају најдубљи антрополошки и христолошки увиди. На који начин нам препознавање поетских облика може помоћи у разумевању богословских мисли? Каква је веза између Старозаветних метафора и њихове новозаветне рецепције?

На првим страницама Светог Писма сусрећемо се са стваралачком Речју Божијом. Нови Завет говори о њеном оваплоћењу у личности Исуса Христа. На неки начин, историја од стварања до коначног оваплоћења Речи јесте историја поступшној и постепеног оваплоћавања те Речи. Један од аспеката тог оваплоћавања јесте и формирање свештених текстова познатих као Свето Писмо. Они су настали на јеврејском, арамејском и старогрчком језику, али су проширени на говорним језицима бројних народа. Који су изазови са којима се сусрећу преводиоци древних свештених текстова?

Тешко да постоји искуство човека које је толико свеопште као патња. Сваки човек, у макаквим условима живота је искусио патњу и бол. Шта онда када не налази разлог због којег му се дешавају тешке ствари у животу? Где је Бог када праведни и побожни људи страдају и пате? И Зашто се то дешава? Свом снагом ово питање је постављено у једном од најстаријих, најлепших и свакако најпознатијих библијских списа – Књизи о Јову. Кроз ову књигу и њену поруку води нас ма Игор Митровић.

Песма над Песмама је један од најлепших и најпоетичнијих библијских списа. То је спис који се налази на граници љубавне и еротске поезије и то је разлог што је глорификован, оспораван, различито тумачен... На који начин овај спис открива величанствену истину о значају телесне љубави и исту повезује са божанском? Ово је тема о којој разговарамо са госп. Игором Митровићем.

Разумевање мудросне и песничке књижевности Светог писма захтева разумевање околности, друштвених, политичких, културних и интелектуалних у којима се она развија. У овом контексту је значајно разумети амбијент културне размене која је постоја на подручју древног оријента. Какве су то биле околности? Који су кључни поетски облици са којима се сусрећемо у мудросној књижевности Светог писма и на који начин њихово прпеознавање нам помаже да боље спознамо саму поруку библијског текста? Шта је то хијазам, а шта паралелизам? Које врсте паралелизама знамо и које су њихове карактеристике? Који су најзначајнији мудросно-песнички списи Светога Писма и шта знамо о њима, њиховим писцима, околностима у којима су настали? Ово су теме о којима разговарамо ма Ненадом Божовићем, докторандом и асистентом ПБФ

Стрест је једно од незаобилазних искуства савременог света. Ужурбаност живота, тешко достижни циљеви, велика очекивања или, насупрот тога борба за голу егзистенцију чести су узроци стреса. Томе може да се додају сукоби са околином, незарешена питања смисла постојања и недобијени одговори на многа животна питања. Стрес и тескоба, међутим, нису само искушење данашњице. Насупрот тога, читање античких текстова открива снажну напетост и тескобу у животима многих древних људи. Један од њих је био и цар Давид, човек коме можемо да будемо захвални за „псалмотерапију.“ О њој нам говори Ненад Божовић, докторанд ПБФ УБ

Музика је од вајкада била део религијског искуства. Песма, игра плес, познати у у богослужењима и пророчко-религијским праксама многих древних народа, и у томе народи древног Библијског Оријента нису изузетак. Спомен музике и музичких инструмената налази се већ на првим страница Писма, а њихова употреба у богослужењу постаје веома присутна у периоду Мојсеја. Цар Давид као личност музичко-поетски надарена то је уздигао на један нарочит ниво. О музици у Светом писму и музици коју је Свето Писмо инспирисало разговарамо са ма Дарском Величковским.

Шта је Свето Писмо и шта Свето Писмо чини нарочитим зборником списа Старог и Новог завета? Овај зборник списа је настајао у периоду од више од хиљаду година и на неки начин представља духовну антологију јеврејског народа која обухвата историју, правну, философску, поетску и другу књижевност. Писмо, представља један неизоставни спис који би требао да прочита сваки човек макар због опште културе, а хришћани тим пре што га сматрају надахнутим списом из којег изводе своју веру. Како превазићи културну и историјску удаљеност између библијских писаца и њених данашњих читалаца? Које су кључне карактеристике различитих историјских периода представљених у Светом писму? На који начин нам Свето Писмо помаже да разумемо богослужење Православне Цркве?

Повезаност религијског и поетског исказа је присутна од најранијег искуства људског рода. Ова повезаност се на различите начине уобличује у различитим периодима, тако да свој специфични образац добија и новијом српској поезији. Аутор овог чланска прати религијску, пре свега антрополошку и еклисиолошку мисао у поезији двојице значајних српских песника друге половине 20.в., Ивана В. Лалића и Миодрага Павловића. Ове теме се разматрају кроз поучавање личности песника (и њуховог самосагледавања), начина на који они у свом религијском искуству препознају развој и смисао стваралачког процеса и, коначно, начин на који се сагледава смисао производа стваралачког процеса односно само поетско остварење. Указује се на бројне слојеве религијске, библијске и митолошке подтекстове који су присутни у поезији наведених песника.