СИЛОАМСКА БАЊА - археолошка потврда хришћанске сакралне локације

Место које се традиционално сматрало Силоамском бањом, односно место са којим је повезано једно од Христових знамења описано у Јовановом еванђељу (исцељење слепог, Јн 9:1–11) дуго није било прецизно археолошки идентификовано и потврђено. Ипак, предање ову бању повезује са простором крај којег је византијска принцеза Евдокија (400-460.год. хр. ере) подгла цркву у спомен чуда које је Господ учинио. Тачна локација оригиналне бање, међутим, остала је непотврђена од Христовог времена све до јуна 2004.год.

Током радова на поправци велике водоводне цеви јужно од Храмовног брда Јерусалима, на јужнм крају гребена познатог као Давидов град археолози Ronny Reich and Eli Shukron идентификовали су два велика камена степеника. Даљим ископавањима откривено је да су они били деомонуметалног базена из периода другог храма, односно времена  којем је Христос живео. Пронађена структура била дужа од 68 метара, са углом који је био незнатно већи од 90 степени, трапезоидног облика са проширењем у правцу тиропеонске долине.

Силоамска бања се налази непосредно до области Давидовог града познате под именом Царски врт на чијој југоисточној страни се налазе остаци цркве из 5.в. која је традиционално сматрана сакралном локацијом хришћана.

Шта је током Христовог времена била функција Силоамске бање? Базен је снабдеван непосредно са Гихонског извора, лоцираног у Кидронској долини. Природно, текућа изворска вода омогућавала је обредна купања (mikveh), али је могла бити коришћна и за снабдевање градског становништва изворском водом. Један од научника је закључио да је базен изграђен у стилу римских пливачких базена.

Шта год год да је била оригинална сврха, Силоамска бања, као локација на којој је Христос исцелио слепог, значајна је хришћанса локација, и њено откриће представља значајан допринос библијској археологији.

Као и многе друге локације у Светој земље, Силоамска бања пореклом сеже у даљу историју – барем до 7. в. пре Хр. Јудејски цар Језекија (позни 8.в. пре Хр) је исправно предвидео опасност могуће војне најезде Асираца које је предвоио цар Санехериб. Штавише, могуће да је и ранијег датума. У намери да омогући доток воде градском становништву током трајања опсаде, Језекија је предузео реализовање стратешки значајног пројекта који је представљао упечатљив подвиг у старом свети – он је наредио прокопавање тунела дугог више од 5 километара који је омогућавао да се из Гихона допреми вода до Давидовог града (https://bkcentar.rs/sr/blog/jezekijin-tunel-arheoloska-otkrica-zahtevaju-preispitivanje).

У каснијем периоду Језекијин тунел је коришћен за допремање слатке воде у Јерусалим. Бања која је откривена и која је постојала током Христовог времена је напављена касније.

Извор:  Biblical Archaeology Society 
и
Сајт ЧУДО