Надограђујући се на закључке изнете у ранијем чланку, аутор се усресређује на истраживање личности пророка специфично се усресређујући на божанско руковођење које се посредством њих испојило у свештеној историји. Нарочиту пажњу аутор показује феномену пророчког покрета као харизматског покрета древног Израила