Свадба у Кани је оквир у који св.ап. Јован смешта прво од Христових знамења – претварање воде у вино. Овај чин је бремнит богословском поруком коју вешто обликује аутор списа правећи јасне или мање јасне алузује на Стари завет, јудаизма свог доба, али и друга места и мотиве који се развијају у самом Еванђељу. Аутор овог чланка покушава да истакне кључне моменте и мотиве ове еванђелске перикопе крећу ћи се од Егзегетско-литургијског осврта на текст, преко контекста перикопе, размарања самог описа чуда (знамења) до његовог богословског значења и поруке.