АРХЕОБИОГРАФИЈА: ТИГЛАТ-ПАЛЕРАС III

Своју делатност је овековечио у бројним натписима који представљају значајан историјски извор. Корпус текстова који се, у овом тренутку, може довести учврсту везу са Тиглат-Палесаром III тренутно обухвата  34-35 текстова исписаних на различитим материјалима (камену, глини, металу) и у различитим формама (плочице, стеле, статуе...). Текстови се могу поделити у три категорије: 1) анали тј. текстови чији је историјски наратив хронолошки распоређен; 2) сажети натписи чији је наратив географски распоређен; 3) остали текстови од којих су неки толико фрагментарни да их је немогуће класификовати. Текстуална потврђеност његове владавине значајна је јер омогућује хронолошки преглед његове владавине. У овом контексту нарочит значај имају царски натписи, Епонимска хроника, Вавилонска хроника и Библија.

Већина сачуваних обимних текстова (тзв. Калах анали) састављена је са циљем да буде уписана у различите делове структуре палате Тигалт-Палесара III у Калаху (древном Нимруду), баш као и вечина сажетих натписа. Познати су и ранији царски натписи уклесани на стени, каменој стели и статуи, као и на глиненим плочицама. Kао и многи други древни владари, пажњу је усмерио на ширење свог царства. Тиглат-Палесар III је предводио разне походе потичавајући ближе и удаљеније земље својој власти. У своју државу укључио је Сирију и Палестину. Владао је од 745. до 727. год. пре Хр. успевши коначно да уједини асирско и вавилонско краљевство у јединствену империју.
Самопредстављање Тиглат-Пилесара III се може препознати у  три битна момента: (1) краљевске титуле, (2) систем датирања палу (тј. година владања), и (3) слика апсолутног градитеља империје кроз освајања. Значајан део титула које користи Тиглат-Палесар III био је стандардан и употребљаван је од стране асирских императора још од времена Салманасера III. Суштински то је била титула која је гласила краљ Сумера и Акада и краљ четири стране света. Уз ове две титуле сусрећу се и друге стандардне титуле велики краљ, јаки краљ, краљ света. Титуле краљ Сумера и Акада и краљ четири стране света је користио ограничени број асирских владара. Прва употреба ових титула повезује се  са Тукулти-Нинуртом I и Шамши-Ададом V, владарима који су ратовали са Вавилоном и ширили асирски утицај у областима Вавилоније. Титулу краљ четири стране света користили су и Тукулти-Нинурта I, Адад-нерари II, Ашурнасирпал I и Салманасер III, дакле владари који су били велики освајачи. Уочљиво да осам деценија од Салманасера III ниједан асирски краљ није користио титулу краљ четири стране света. Тиглат-Палесар III то је учинио већ у седмој години своје владавине обзнањујући да покренуо походе у свим правцима укључујући и освајања вавилонских области на југу.

Могуће је да је систематски планирао своја освајања како би довршио циклични образац с почетка своје владавине. Иранска стела укључује низ назива и представља дужи низ традиционалних титула са додатком велики краљ, јаки краљ, краљ света, краљ земље Асура (Вавилона), краљ Сумера и Акада", краљ четири краја света. Калху Анали, који настају у исто време, вероватно садрже исте титуле, мада одвојено употребљаване. Овај скуп традиционалних титула постао стандард у краљевским натписима саргонидских краљева.
Наративи главних натписа Тиглат-Палесара III баве се различитим темама, као што су путеви, битке, освајања, наметање данка, обнављање освојених градова, изградња асирских база, реорганизација освојених земаља у асирске провинције, депортација и пресељавање заробљеника, постављање асирских краљевских споменика итд. Већина ових тема стилски и тематски су препознатљиви и у натписима његових претходника, али Тиглат-Палесар III уводи неке иновације. Херојски царски лик и војна достигнућа  главне тврдње у натписа претходних новоасирских владара. Међутим, натписи Тиглат-Палесара III посвећују већу пажњу административним стварима као што показује Калху Анал (5:5-11) у којем се истичу имена градова и племена која су потчињена асирској власти, постављање царског гувернера у новој провинцији, данак од којег је део издвајан на дар богу Ашуру, расељавање дела становништва, препознавање покорених племена као Асираца којима је наметнут јарам (бога) Ашура, мог господара, као и Асирцима.
Царски натписи, посебно каснији, показују дугачке листе земаља и градова који су укључени под директну асирску административну власт уз опис реорганизације освојених територија, депортације локалног становништва, именовању краљевих евнуха за гувернере провинција и наметању покрајинске дужности у раду и порезима народу припојеним земљама. Употребљује се прилично фиксна фразеологија. Никада се не наводе лична имена покрајинских намесника. Укратко, натписи се не баве само бојним пољем већ и царском административном организацијом, а прерогатив у војним и административним акцијама приписује искључиво краљу (осим у удаеним провинцијама чији су се гувернери дрзнули да уз име цара спомену и себе). Тиглат-Палесар III је очигледно свесно и пажљиво истицао себе као градитеља царства који је, после деценија унутрашњих сукоба и распарчавања власти, успоставио сопствену контролу војно-административних ствари на огромним територијама.
Једна изузетна карактеристика која се односи на самопрезентацију Тиглат-палесара  III је усвајање система палу-датирања које је доследно коришћено у свим његовим аналистичким текстовима и у тзв. сажетим натписима. Овај стил се у асирским натписима јавља у дргој половини 9.в. пре Хр. за време владавине Салманасера  III, цара који је водио походе скоро сваке године своје владавине и нагло проширивао асирску сферу. утицаја. Међутим, после Салманасера  III ниједан асирски владарније могао да предузме толике војне експедиције, те се овај систем датирања за њих показао разумљиво незгодним. Заједно са напуштањем титула „цар четири стране света“, стил палу-датирања био је напуштен као што се види из натписа краљева као што су били Шамши-Адад V и Адад-нерари III који су тражили су алтернативне методе хронографске референце којима су прикривали сопствену војну неактивност.
Обнова употребе палу-датирања и титуле „цар четири стране света“ у аналистичким текстовима Тиглат-Палесара III представља покушај да се цар представи као велики командант и владар који је опсег своје владавине ширио неуморно у свим правцима. Исти циљ имају и спискови освојених земаља и спискови владара који су били приморани на плаћање данка. Оваква књижевна пракса очигледно следи у извесној мери натписе његових претходника, али нпр. текст Иранске стеле приметно садржи два веома обимна и свеобухватна списка у иновативном стилу, односно списак градова и земаља на западној и источној граници припојених земљи. У одломку химне датом Иранске стеле (ii 15'-24') ова слика се наглашава речима:
„Увећао сам територију Асирије тако што сам преузео (стране) земље (и) додао безброј људи њеном становништву. Стално их чувам на сигурним пашњацима. Ја, Тиглат-Палесар (III), цар Асирије, који је лично освојио све земље од истока до запада, именовао сам намеснике (шакнути) на местима где кола краљева, мојих предака, никада нису прелазила. Марширао сам од Великог мора излазећег сунца до градова Реши-Сури (и) Библоса на обали Великог мора излазећег Сунца, и (тако) вршио сам власт над (четири) стране света.“
Тиглат-Палесар III био је у снажној интеракцији са владарима Јудеје и Израила. Њихови односи су забележени у историјским списима Светог писма и у асирским натписима што потврђује да је био активно укључен у политику Сиро-палестине. Библијски писци га називају цар Пул (2Цар 15:19) и Тиглат-Палесар (2Цар. 15:29). То чине и ванбиблијски писци који о Тиглат-Палесару говоре и као о „Пувала, великом цару Асирије“ (Инџирли тројезични натпис),  док се у вавилонским текстовима назива Пулу.

Тиглат-Палесар III и Менахем, цар Израила
Год. 743. пре Хр., Тиглат-Палесар III је марширао према Средоземном мору и примао данак од многих владара тог подручја.  Један од њих био је Менаим, цар Израила. У 2Цар 15:19 читамо: Тада цар асирски Фул дође у земљу.  Менаим даде Фулу хиљаду таланата сребра да би му он учврстио власт у рукама. У асирским натписима, Тиглат-Пилесар III се хвали: Што се тиче Менахема, преплавио сам га као снежна олуја и он... побегао као птица, сам, и поклонио ми се до ногу.  Менахем самарјански је, такође, наведен као један од седамнаест западних владара од којих је примао данак. Шта је то подразумевало? Император тврди да је од ових владара добио злато, сребро, калај, гвожђе, слоновску кожу, слоновачу, ланену одећу са разнобојним украсима, плаво обојену вуну, пурпурно обојену вуну, дрво од ебановине, шимширово дрво, и још многе друге ствари довољно драгоцене да се схвате као царско благо.

 
Постоји и стела приказује Тиглат-Палесар III, оснивача Асирског царства, како држи буздован - краљевски амблем власти - и носи асирско владарско покривало за главу. Изнад њега су симболи главних асирских божанстава. Натпис помиње плаћање харача од стране Менаима, сина Гадијевог, краља Израила, што је догађај описан у Библији (2Цар 15:19-20).

Тиглат-Палесар III и Ахаз, цар Јуде
Годинама доцније, Пека, један од израилских генерала убио је Менахемовог сина, Пекахију и заузео је трон Израилског царства (2Цар 15:25). Он  се удружио са Резеном, господарем Сирије и ставио је Јерусалим по опсаду. Тада се Ахаз, јудејски цар, обратио за помоћ Тиглат-Пилесару III: Тада Ахаз посла изасланике цару асирском Теглат-Феласару и поручи му: „слуга сам и син твој. Дођи и избави ме из руку цара сиријског и из руку цара Израила, који су устали против мене.” Ахаз узе сребро и злато које се нашло у храму Господњем и у ризницама царевог дома и послао дар цару асирског. И цар асирски га је послушао. (2Цар 16:7-9а).

Глинена плоча названа Анали Тиглат-Пилесар III откривена је у његовој палати 1873. год. када је Остин Хенри Лејард (Austen Henry Layard) ископавао Калах (древни Нимруд). Технички, таблица није била у форми анала који годину за годином представљали владавину цара, већ пре сажетак извештаја о војним и грађевинским достигнућима Тиглат-Палесара.  Она наводи групу краљева у Сирији и Палестини који су плаћали асирском суверену данак у злату, сребру, калају, разнобојним хаљинама, ланеним хаљинама, црвено-љубичастој вуни, [свих врста] скупоценим предметима, производима мора (и) копна, робом њихове земље, краљевским благом, коњима (и) мазгама...  Међу наведеним краљевима је Јохахаз јудејски. Овај натпис потврђује данак који Библија описује како је цар Ахаз донео Тиглат-Палесару III. Библијски писац наводи или само дарове које је дао цар Ахаз, или оно највредније од њих (злато и сребро).

Тиглат Пилесар III и Осија, цар Израила
2Цар 15:30 библијски историчар сведочи да тада склопи заверу против Фекаја Илин син. Кад га је погубио зацарио се на његово место двадесете године владавине Озијиног сина Јотама. Ако је веровати Аналима Тиглат-Пилесар III, он је стајао иза атентата. Он каже: они су збацили свог краља Пекаја и ја сам поставио Осију за краља над њима. Добио сам од њих 10 таланата злата, 1000(?) таланата сребра као њихов данак и одвео их у Асирију.  На крају су Асирци освојили читаву Сирију и Тиглат-Палесар III је депортовао људе из северног дела Израила.  2Цар 15:29 бележи: У време цара Израиловог Фекаја, цара Израила, дође цар асирски дошао је Теглат-Феласар и узе Ијон, Авел-Ветмаху, Јанох, Кедес, Асор, Галад и Галилеју, сву земљу Нефталимов и пресели народ оданде у Асирију. У асирском натпису, Тиглат-Пилесар III вероватно упућује на овај догађај: Израил (дословно: Омри-земља)... све његове становнике (и) њихову имовину сам одвео у Асирију.

Пресељење значајног броја становника древног Израила потврђено је и недавним открићем две глинене плочице које су садржале купопродајни уговор који се тицао земље. Плочице које се датирају у 7. в. пре Хр. односе се на уговоре који у вези са купопродајом земље склапају људи који имају потпуно неизраилска имена. Оба документа садрже акадска, можда вавилонска и арамејска имена неколико појединаца. Пронађене су у Хадиду, граду између савремених Тел Авива и Јерусалима. Ово је време асирске власти над јужним Левантом, а град Хадид се налази на брду, простире се на огромних 50 хектара, што га чини једним од највећих археолошких налазишта у Израелу. Међу објектима откривеним у ископавању је кућа са четири собе са стубовима, типична за гвоздено доба на Леванту. Осим плоча које показују продају земље људима са страним именима, пронађен је печат са симболом асирског бога месеца Сина.  Два главна средишта лунарног култа Сина били су Ур на југу и Харан на северу. Како је Асирија ширила свој утицај на Сиро-Палестину ширили су се и њени религијски обрасци. Иконографија лунарног култа у Леванту постаје доминантна током 7. в. пре Хр. Средином 8. в. пре Хр. Асирска империја је расла, а један од начина на које је Тиглат-Палесара III контролисао становништво била су масовна пресељења покорених народа. Глинене плоче пронађене у Хадиду су доказ о овој пракси, а пронађени су слични докази присилних миграција и у оближњој регионалној престоници Гезеру коју је Тиглат-Палесар III освојио 734. пре Хр. Прегршт архитектонских елемената у асирском стилу и скуп цилиндарских печата у асирском стилу, повезани су са овом фазом у историји Гезера.
У Гезеру археолози су пронашли још две глинене плоче састављене у асирском стилу попут оних из Хадида које се, такође, датирају у 7. в. пре Хр. Међу споменутим именима дванаест је месопотамских, пет арамејских, и по једно египатско и израилско. Археолози сматрају да открића из Хадида и Гезера пружају чврсте доказе о асирској политици депортације којом се сламао дух националних група и елиминисала потенцијална побуна. Пресељење поражених народа било прилично уобичајено у библијска времена. Нешто слично се очигледно догодило на територији Израила.

Извори:
https://www.imj.org.il/en/collections/198926
https://thinkingtobelieve.com/2011/08/11/biblical-archaeology-13-tiglath-pileser-iii-inscriptions/
https://www.haaretz.com/archaeology/.premium.MAGAZINE-tablets-reveal-2-700-year-old-forced-relocation-by-assyrian-conquerors-1.7906334
https://biblearchaeologyreport.com/2019/11/08/tiglath-pileser-iii-an-archaeological-biography/
Shigeo Yamada, Inscriptions of Tiglath-pileser III: Chronographic-Literary Styles and the King’s Portrait, ORIENT Volume 49, 2014.