ДА ЛИ ЈЕ У ХАНАНУ, ИПАК, БИЛО ДИВОВА?

Библија је позната по својим причама о левантинским дивовима. Голијат је био висок шест лаката и педаљ (1Сам 17:4) што је око 2,7 метара. Ипак, то је скромно уколико се запитамо колики је био човек који је спавао на кревету који је постао музејски експонат због своје дужине од тринаест метара. Наравно, реч је о кревету последњег дивовског Ога, цара Васанског (Пнз 3:11). Египатски плаћеник кога спомиње писац 1Дн био је висок пет лаката (око 2,25 метара). Горостасни припадници племена Анакима, Нефелима и Рефаима престрашили су уходе израилских племена које су походиле и извиђале Ханан пре него су израилска племена, по први пут и неуспешно, покушала да заузму Обећану земљу. Разлог страха израилских ухода био је дивовски раст ратника ових племена према којима су се Израилци осећали попут скакаваца (Бр 13:33).

Дивови Ханана се лако одбацују као библисјки мит, али постоји ли неки материјал, савремeн библијским наративима, који детаљније говори о постојању, па чак и висини дивова облaсти древног Леванта?

Папирус Anastasi I је је текст који припада египатској књижевности 19. династије (око 13. в. пре Хр). Текст је настао као део обуке писара, а садржајем укључује бројне важне историјске детаље о древном Леванту укључујући имена градова у широј области Сирије и Ханана.

У тексту се спомиње левантско племе звано Шасу и његови ратници: „[Регион долине] заражен је Шасу ратницима... Неки међу њима су високи од главе до пете четири или пет лаката, срце им није благо, и не слушају наговарање.“

Овај извештај мало значи савременом читаоцу, али уколико смо упознати са Египћанима и њиховом дужином краљевског лакта споменута висина је импресивна. Мерено савремeним мерама то је виcина од седам или осам стопа, односно 2,13 до 2,43 метра. Речит је и пример Шасу заробљеника приказан на египатском зидном рељефу којим је представљена битка код Кадеша (1274. год. пре Хр.). На овом рељефу је приказана хорда Египћана која је претукла двојицу заробљених шасу шпијуна. Често се у таквим древним уметничким делима национална доминација показала величином приказаних појединаца (имајте на уму класичне примере масивних фараона који су победили своје непријатеље). Ова Кадеш слика, међутим, приказује у врло реалистичном стилу високе Шасу мушкарце као дивове у поређењу са победнички египатским ратницима. Тако, овај рељеф, заједно са Anastasi I папирусом истиче да припадници Шасу племена имају ванредно велику висину.

О Шасу племенима се, ипак, мало зна. Најранија позната референца која доноси списак народа Леванта датира се у 15.в. пре Хр. Из два века доцнијег натписа фараона Мернептаха знамо да су и даље били на сцени, заједно са раним припадницима народа Израила. У египатским уметничким приказима они се сликају као одевени на препознатљиво ханански начин. Према наптисима из Кадеша они су, макар у ограниченом смислу, каткада служили као плаћеници Хетита.

Египатски текстови из 13. в. пре Хр. говоре о шест Шасу племена. Можда се ванредна висина повезивала само са некима од њих, можда су само неки припадници племена били обдарени висином, а можда и сви. Без обзира на то, јасно је да су они живели нарочито у области јужног Леванта, у региону Филистеје (Палестине), Ханана и Трансјорданије (што се уклапа у референце о дивовима које доносе библисјки текстови). Такође, они из археолошких записа нестају током Раног Гвозденог Доба (доба позних библијских судија и ране монархије), дакле, у време када нестају и из библијских списа.

Интересантно је повезивање папируса Anastasi са регионом левантске долине, поготово јер се у Писму нарочито истиче долина Рефаим (при чему је Рефаим име за једно од дивовских племена). Данас је то област Емек Рефаим.

Постоји још неколико ванбиблијских референци. Почетком 2. миленијума пре Хр. у египатским текстовима се као један од народа које треба истребити наводи народ Анак познат и библијским писцима као синови (народ) Енака (Бр. 13:33; при чему А(Е)нак значи „див“). 

Штавише, знаменити див који се спомиње у Светом писму, Ог, помиње се и у каснијем тексту феничанског порекла који се датира у период око 500. год. пре Хр. Ту је споменут као моћни Ог.

Ог је био цар Рефаима чији је престо био у Астароту и Едрајину (И.Нав. 13:12). Глинена плочица из Угарита (12. в. пре Хр.) спомиње обоженог великог цара Рапиу, цара чије се име етимолошки може повезати са Рефаимом (односно представља једнину исте речи). „Нека Рапиу, цар вечности, пије вино ... бог устоличен у Астароту, бог који влада у Едрајину.“ Комбинација имена Рапиа, Астарот и Едрајин представља ванредну везу са библијском текстом, а у вези са Огом из Рефаима. Да ли би то могло бити референца на самог овог цара? Претпоставља се да је „Ог“ био само владарска титула у значењу „храбар човек“, паралелно с осталим угаритским и хананским титулама. Листа ванбиблијских паралела могла би се наставити.

Лако је пренети неке од најранијих библијских извештаја као једноставан мит. Али чак и када су у питању дивови, библијски записи се налазе уз археолошке доказе (у смислу писаних трагова - прим. прев).

 

 

Извор: