ПЕХАР БРОНЗАНОГ ДОБА - најранији приказ космосгоније?

Архефакт је висок само 7,5 см. Откривен је у гробници из бронзаног доба, делу велике некрополе у којој су сахрањивани преминули из неколико већих насеља у том подручју. Сребрни пехар носи две вешто извајане уметничке сцене у рељефу. Међу приказаним предметима су химера, змије, божанства и небески симболи. Пехар је другачији од свега другог откривеног у некрополи и јединствен је у археологији јужног Леванта, што га чини тешким за тумачење.

Када га је први пут ископао Зев Јеивин 1970. године, Јигаел Јадин је предложио да су сцене рани приказ епа о стварању Енума Елиш, при чему једна сцена приказује Мардукову битку са Тијамат, а друга организацију универзума користећи Тијаматино заклано тело. Међутим, како су касније истакли многи научници, пехар Аин Самија претходи Енума Елиш стотинама година, можда чак и миленијумом. Поред тога, многи мотиви пехара се не поклапају са детаљима приче о Енума Елиш.

Аутори нове студије тврде да су коначно откључали мистерију пехара Аин Самија. Према њиховим схватањима кључ се налази у другој сцени. То је сцена полумесеца  који се протеже између две антропоморфне фигуре. Овај полумесец веома подсећа на небески чамац, добро познати уметнички мотив из древног Блиског истока. Такви чамци су обично представљали путовање сунца или месеца преко неба. Када је ова идентификација извршена, значење осталих симбола пехара постало је јасно.

Према ауторима, приказ на пехару је космогонија, прича која описује порекло космоса. Прва сцена (лево на горњој репродукцији) приказује првобитни хаос из којег је космос настао. Ова сцена укључује божанство, у облику химере, које спаја богове са биљним и животињским светом. Преко пута химере уздиже се велика змија, добро познати приказ хаоса (Пост 3). Испод химере је новорођено сунце, које још није у потпуности формирано. Следећа сцена приказује два божанства, која више нису стопљена у химеру, држећи небески чамац између себе. На чамцу почива сунце, које овде има лице које га идентификује и као физичко сунце и као бога сунца. Испод чамца лежи змија, протерана из надземља посредством моћи соларног божанства. Данијел Сарло сматра да је ово приказ настанка света који претходи епу Енума Елиш и који се од њега разликује у битном детаљу:

„Пехар не говори о насилној борби између богова, већ о мирном процесу космичког уређења. Показује како се сунце рађа, протерује хаос и обнавља свет – визију стварања која претходи вавилонском Енума Елиш за више од хиљаду година.“

Али како је пехар завршио у гробници из бронзаног доба у Ханану? Анализирајући различите уметничке мотиве пехара, аутори студије имају сугестију. Док су неки од мотива, попут небеског чамца и змије, били добро познати широм древног Блиског истока, други су били уобичајени за одређени регион, посебно за Месопотамију. Химера, на пример, има облик двотелесног, људско-биковог хибрида, бића месопотамског порекла. Слично томе, одећа коју носе божанства пехара одговара стиловима које су носила месопотамска божанства из 3. миленијума. Други елементи су такође добро познати у месопотамској уметности из овог периода. Према истраживачима, ови детаљи указују на то да је или власник пехара или његов произвођач био из Месопотамије. Поред тога, пошто фино обрађено сребро није било доступно у јужном Леванту, пехар је вероватно направљен негде другде, а затим донет у то подручје путем трговине или миграције.