„НЕДОСТАЈУЋА КАРИКА“ ИСТОРИЈЕ АЛФАБЕТА – да ли ће откриће Тел Лахиш фрамента приморати научнике да редефинишу досадашње претпоставке у вези равоја раноалфабетског писма?

Године 1998. у Вади ел-Хол која се налази у западној пустињи Египта откривена су два рана алфабетска натписа из времена позног Средњег Царства (19/18. в. пре Хр.) чиме је потврђено да рани алфабет није био ограничен само на Синај, већ да је употребљаван и у Долини Нила. Недавно је на остраци из тебанске гробнице откривен још један вероватни пример раног алфабета који се палеографски датира у 15. в. пре Хр. Зачетак алфабета и даље је споран. Гардинер (Gardiner) га је повезивао са раним 2. миленијумом пре Хр. (12. Династија), док су неки други аутори сматрали да је вероватније време формирања алфабета после 1500. год. пре Хр. Заговорници "средњег датирања" зачетке алфабета повезују са временом владавине Хикса на југу Палестине и у египатској Делти. 

Рано датирање формирања алфабета има снажну потврду у откривању прото-синајског писма Припадници хананских народа били су укључени у египатске рударске операције на подручју Синаја, пре свега у области Серабита ел-Кхадима (Serabit el-Khadim). Управо на платоу Серабит ел-Кхадим исклесан је најранији потврђени и дешифровани алфабет који су у храму посвећеном египатској богињи Хатор открили египтолози  Флиндерс и Хилда Петрие (Flinders and Hilda Petrie) 1905.год.

Алфабет су, према овим претпоставкама, осмислили неписмени ханански рудари који су сложене египатске хијероглифе претворили у права слова, и то још негде пре око 3800 година. Године 2006. египтолог Орли Голдвасер (Orly Goldwasser) је потврдио да су симболи са артефаката из поменутог синајског храма прототип слова која и данас користимо за читање и писање. За разлику од ранијих претпоставки да је прво алфабетско писмо осмислила високообразована елита, Голдвасер верује супротно, односно да су имигрантски радници инспирисани хијероглифима око себе обликовали слова за свој семитски језик узевши за основу египатске глифе и поставивши мост између њих и савремног ћириличног и латиничног алфабета.

Оно што је представљало проблем је велика празнина између периода прото-синајског писма (18. в. пре Хр.) и до сада потврђених алфабетских натписа који се могу поуздано датирати. Наиме, већина њих се може датирати у 13-12. в. пре Хр. (то је време у које смешта фрагмент посуде исписан црним мастилом, пронађен у Тел Авиву, као и јерусалимски фрагмент пронађен у заједничкој експедицији Јеврејског универзитета Јерусалима и Јужно-адвентистичког Универзитета [Hebrew University of Jerusalem и Southern Adventist University]).

Други потенцијални примери раноалфабетских натписа постоје, али закључцу у вези са њима нису поуздани. Тако нпр. тзв. Гесерски натпис, односно фрагмент пронађен 1929.год. на подручју Тел Гесера се датира у на крај Средњег Бронзаног Доба (СБД) или Раног Гвозденог Доба (РГД), а било је и научника који су показали суздржаност у погледу препознавања ознака као раниалфабетског писма због типолошке класификације. Неколико ћупова са истог налазишта било је исписано са две, а већина са само једном ознаком, али је упитно да ли су то једноставне грнчарске ознаке или пример раноалфабетских писмена.

Фрагментарна плоча (односно доњи десни део стеле) из Сихема садржи приказ особе обучене у тзв. Wulstsaummantel (уобичајени тип тешке одеће СБД) што помаже њеном датирању (почетак или средина СБД), али остаје спорно да ли је ово пример раноалфабетског слова, као и археолошки контекст плоче (доведен је у питање због раних техника ископавања са ограниченом стратиграфском контролом и недостатка коначног извештаја о ископавањима). Тел Нагили-фрагмент је још један пример спорног раног алфабетског писма на керамичком бокалу пронађен 1960-те године у насељу  датираном на почетак или у средину Средњег Бронзаног Доба. Ипак, грађевине на истој локацији нарушавале са раније слојеве онемогућујући поуздано датирање.

Због великог јаза између прото-синајског писма и доста доцнијих поуданих примера протоалфабетских научници су претпостављали да је до обликовања и ширења раноалфабетског писма на подручју јужног Леванта дошло под  утицајем Египта, односно у периоду његове војне и политичке доминације над тамошњим градовима-државама, не пре него што су у северном Египту власт преузели Хикси, а вероватно после тога. Уопштено се, дакле, развој алфабета на подручју јужног Леванта повезивао писарским активностима у египатским центрима КБД.

Ипак, један град са подручја данашњег Израела понудио је доказе да су се ствари ипак другачије развијале. Говоримо о граду Тел Лахиш који је смештен у региону Шефелах. Ово савремено насеље настало је у близини истоменог античког насеља које је било једно од најзначајнијих средишта на подручју јужног Леванта, а можда и древног Оријента уоште (нарочито у периоду БД и ГД. Најстарији спомен овог града представља Papyrus Hermitage 1116A који говори о градском изасланику који је посетио египатски двор фараона Аменхотепа II (око 1427–1401. пре Хр.). Ово је град који се често спомиње у Амарна-списима, односно преписци писаној клинастим писмом пронађеној у  египатској Телл ел-Амарна библиотеци. Чини се да је град одржавао контакте (пре свега трговачке) и са облашћу западног Медитерана, односно Крита и Егеја. Ископавања на самом подручју древног Тел Лахиша потврђују ове претпоставке.

Археолошка ископавања Тел Лахиша спроводио је тим из Тел Авива у периоду између 1973. год. и 1987. год., а аустријски тим је 2017. год. обновио истраживања са циљем да се новим проналасцима омогући бољи увод и реконструкција живота и утицаја који су се могли сусрести на овом подручју у периоду СБД-КБД-ГД. На подручју тел Лахиша тренутно се ископава област P која се налази северно од дворске тврђаве из гвозденог доба и подручје S на западној падини хумке. Показала су се нарочито значајна истраживања у области S. Овим стратумом доминира монументална грађевина од блатне опеке чији зидови имају ширину од 1м и чији су камени темељи необично дубоко постављени. Јужни зид грађевине се протеже по оси исток-запад читавих 16м, а досадашња истраживања су потврдила да је била дуго употребљавана.  ​Ископавања 2019. године открила су да зграда 100 није изолована монументална грађевина, већ је чинила саставни део онога што се може разумети као фортификациони систем који је укључивао градски зид  и кулу (L1150,

L1117 and L1114).

Тел Лахиш се показао изузетбо значајним управо због важних окрића у вези раноалфабетских натписа. Прво откриће овог типа представљао је проналазак из 1934.год. када је откривен тзв. Лахишки бодеж. Открила га је британска експедиција. Проналазак је прецизно датиран у позно СБД, а четри ознаке на бодежу, и поред неких сумњи, углавном су у науци прихваћене као пример протоалфабетских слова. Британци су наредне године у гробница 527 пронашли више значајних артефаката из 14-13. в. пре Хр. Међу артефактима пронађеним у гробниици се значајем истиче посуда са обојеним натписом. Такође, Лахиш је подарио  храм Фосе III (Fosse temple III), а у њему јебританска експидиција пронашла добро познати Лахиш Евер - натпис (Lachish Ewer). Храм и натпис се датирају у 13.в. пре Хр.

Дакле, Тел Лахиш је и пре најновијег открића подарио највише открића повезаних са раноалфабетским писмом, те се стога логички може закључити да је био и писарски центар, ако не и центар где је то писмо било – макар у значајној мери – уобличено.

Нови раноалфабетски натпис пронађен је током ископавања области S у локусу  L1114 слој S-3b. Исписани фрагмент грнчарије датиран је засада најпрецизним методама датирања заснованим на угљенику. Датиран је изгорели органски материјалу којем је пронађена крхотина. То је омогућило да се налаз прецизно датира у средину 15. в. пре Хр. (1460–1430) чиме је добијен веома прецизан terminus ante quem фрагмента.

У унутрашњости посуде могу се разазнати два реда у којима се налазе по три слова. Два додатна знака су видљива на десној страни горње линије, а још један је видљив између два реда. Предложено читање за први (горњи) ред  је здесна налево. Прво слово се може идентификовати као ʿаиин (ע) засновано на египатском хијероглифу „око“. Као и у већини раних алфабетских јужног Леванта, слово је обликовано попут круга, налик на шареницу којој недостаје зеница. Друго слово се може идентификовати као "бет" (ב) изведено из египатског хијероглифа „кућа“. Писмо је правоугаоног облика са отвореним једним углом. Треће слово се може читати као далет (ד), на основу египатског хијероглифа „врата“ . Стога предложено читање за овај ред може бити עבד (), што значи „роб“ и могло би бити део личног имена. Имена са компонентом ʿбд (слуга) врло су честа у свим семитским језицима, углавном са теофоричним елементом локалног божанства.

Предложено читање за други ред је такође здесна налево. Прво слово може се идентификовати као "нун" (נ), што потиче од египатског хијероглифа „рогата змија“ и/или „кобра“. Ово писмо се такође може идентификовати између првог и два реда и са десне стране првог реда. Друго слово се може идентификовати као "пе" (פ) можда формиран на бази хијероглиф за „угао“ и можда  представља знак грађевинско оруђе. Треће слово се може идентификовати као тав (ת) у чијој основи је можда хијероглиф за „укрштено дрво“. Стога је предложено читање за други ред נפת, што на јеврејском значи „мед“ или „нектар“. Ако се чита слева надесно - תפנ - овај израз може бити глагол из корена פני (‘окретати се’) или део непознатог имена.

Из типолошке перспективе, чини се да су слова нешто каснијег датума од оних из натписа из Серабита ел-Кхадима. чини се логичним, стога, да је овај облик слова формиран почетком  касног бронзаног доба, што је ускладу са угљеничким датирањем.

Према томе, датирање и препознавање постојећих раноалфабетских трагова на подручју јужног Леванта су непоуздани и двосмислени, јер је само Лахијски бодеж пронађен у јасном археолошком контексту. Откриће новог раног алфабетском натписа у Тел Лахишу уз могућност поузданог датира потврђују присуство таквог писма у региону средином 15. в. пре Хр. Овај проналазак, стога, не само да затвара јаз између развоја раних алфабетских натписа око Серабита ел-Кхадима и Вади ел-Хол-а у Горњем Египту, и његове шире распрострањености на јужном Левантину у каснијем касном бронзаном добу, већ такође сугеришу да је раноалфабетско писмо већ било присутно на простору јужног Леванта до позног СБД.

Многи примери раног алфабетског писма се не могу јасно и поуздано датирати, те је разумевање тог писма пре оног из периода 13. в. пре Хр. и доцније битно ограничено. Нови остракон из Тел Лахиша попуњава празнину између потенцијалног раног алфабетског писања и каснијих примера алфабетског писма. Корени алфабетског писма највероватније су у западноазијским (хананским) рударским скупинама на Синају (18.в. пре Хр.), а оно се на јужни Левант проширило крајем Средњег Бронзаног Доба и било је у употреби већ средином 15. в. у Лахишу. Могуће да је ово било додатно подстакнуто владавином Хикса у Египту. Веза између ових "страних владара" Делте и градова-држава  јужног Леванта још увек је нејасна. Како се Калиш у Египатским изворимапо први пут спомиње крајем 15. в. пре Хр. (владавина Аменхотепа II) може се претпоставити да се рано алфабетско писмо на подручју јужног Леванта развило независно од египатске доминације и хијератског писма које карактеришу 13-12. в. пре Хр.).

Оно што се са сигурношћу може рећи да је овај мали фрагмент (40 х 35 милиметара) пронађен у Тел Лахишу најстарији артефакт ове врсте пронађен у региону. Проналазак је део глинене посуде увезене са Кипра, а коришћене за чување млека, а за сада се наслућује да ће имати „драматичан утицај на разумевање историје алфабета“.

„Овај фрагмент је један од најранијих примера раног алфабетског писма  пронађен у Израелу“, рекао је др Феликс Хофлмаиер (Felix Höflmayer) из Аустријске академије наука (Austrian Academy of Sciences +) и водећи аутор истраживања додајући „Само његово постојање наводи нас да преиспитамо појаву и ширење раног алфабета на Блиском Истоку.“ Развој раног алфабета на подручју јужног Леванта обично се повезивао са 14-13. в. пре Хр. и на њега се гледало као на "нус-продукт египатске доминације у региону" - изјавио је он сугеришући да овај проналазак упућује на потребу другачијег сагледавања овог процеса.

 

Извор: