Са јачањем Давидове позиције и снаге на трону јужних племена Израила јача и његов утицај на северна племена над којима је власт покушавао да успостави и ојача, политички нејак, Саулов син. Када он страда као жртва завере својих војвода власт над свим племенима Израила преузима Давид стварајући уједињено царство Израила које током његовог живота и током владавине његовог наследника Соломона постаје значајна регионална сила. Давидовим освјањем Јерусалима, уједињено царство не добија само нову престоницу, већ и нови верски центар са тежњом да он постане не само централно, већ и једино богослужбено место. Упркос таквој тежњи, нарочито видљивој током владавине давидистичких царева реформатора упоредно са јерусалимским храмом на територији Јудеје постојао је велики број култних места, како јахвистичких тако и синкретистичких. Како нам оваква сазнања помажу да разумемо богословско-историјски развој старозаветне религије?