ВРАТА КА НЕБЕСИМА: Асирски извештај о Вавилонској кули

Прича о изградњи куле у Вавилону, која је довела до језичке пометње, збуњује савремене научнике деценијама. Књига Постања говори о времену у којем је целокупно светско становништво мигрирало на исток у равницу Сенар. Сенар, Јевррејски за „земљу две реке“, већина сматра да је то оно што су Акађани називали  Сумер, данас познат као Месопотамија, област данашњег Ирака.

Јеврејска етимологија се највероватније односи на реке Тигар и Еуфрат. У страху од расејавања по целом лицу земље, становници равнице су одлучили да изграде град и кулу како би досегли небеса. Овај град ће бити назван Вавилон (акадски: вав-или или „врата бога“), што је такође била игра речи са јеврејском речју валал или „збунити“ (тј. језик). Према Старом завету, човек је затим био кажњен због изградње ове Вавилонске куле стварањем језика, осмишљеног да створи поделу међу човечанством (Пост 11:1-9).

 

Иако је већина нас упозната са јеврејским извештајем о расељавању народа и увођењу нових језика, археологија је показала да концепт ширења језика није толико јединствен колико верујемо. Много више усмеравамо пажњу на Џорџа Смита (George Smith), истог Џорџа Смита који је први превео Еп о Гилгамешу у 19. в. и пружио свету најранији документовани спомен на велики потоп.

Након превода Гилгамеша, Смит је послат на локацију Ниниве где је требало да настави ископавања у нади да ће открити додатне натписе који су били паралелни или показивали неку везу са Старим заветом. Археологија је у то време била нова наука, заснована на потврђивању списа Библије.

 

Смит је имао среће, јер су ископавања донела додатне плоче из Краљевске библиотеке Ашурбанипала, и након даљег истраживања је заправо открио причу која је вероватно инспирисала библијски извештај о Вавилонској кули. Каталогизован и похрањен у инвентарским трезорима Британског музеја, фрагментарни део текста гласи овако:

„[…] њих? Отац […]

Његово срце беше зло,

[…] против оца свих богова беше зао,

[…] њега, његово срце беше зло,

[…] Вавилон покори,

[мали] и велики помутио им је говор.

[…] Вавилон покори,

[мали] и велики помутио им је говор.

Њихово утврђење (кулу) цео дан су утврђивали;

њиховом утврђењу ноћу

потпуно је учинио крај.

У свом гневу је такође излио ову реч:

[да] расејао је усмерио своје лице

дао је ову? наредбу, њихов савет је био помућен

[…] наредбу је прекршио

[…] поправио је светињу“

Џорџ Смит је дао коментар свом преводу укратко сумирајући шта је натпис значио за њега, уз истицање кључних речи које наглашавају врсту градње која се одвијала.

Кључне паралеле се виде између библијских и асирских извештаја, односно да оба говоре о човечанству уједињеном једним језиком и изградњи куле, чиме су разљутили богове, што је довело до језичке забуне. Асирски извештај о Вавилонској кули, баш као и друге плоче пронађене у истој колекцији, највероватније су биле копије старијих плоча. Шта је инспирисало асирску Вавилонску кулу и која је била оригинална порука која је пренета? Баш као и његов јеврејски пандане, ова питања нам и даље измичу.

 

 

 

Види и: