ПРОЦЕСИОНИ ПУТ – стаза којим су вођени пророци и прогнаници

Процесни пут (Ај-ибур-схапу, شارع الموكب), који се у дужини од преко пола миље, протезао се северно од Иштар-капије и дизајниран је са рељефним сликама лавова, симболом богиње Иштар (позната и као Инанна) ратна богиња, змај-симболима који су представљали Мардука, господара богова, и бик-симбола Адада, бога олује. 

Процесиони пут је пролазио кроз капију Иштар, која је била обложена зидовима на којима је било приказано око 120 лавова, бикова, змајева и цвећа на глазираним жутим и црним пекама, симболизујући богињу Иштар. Редови на којима је приказано шездесет свирепих вавилонских лавова, који представљају Иштар, украшавали су сваку страну Процесног пута. Дизајнирани са варијацијама у боји крзна и грива. Процесни пут био је поплочан великим камењем постављеним у слој битумена и на неким местима био широк до 66 стопа.

Након печења глазуре, опеке су састављене, остављајући уске хоризонталне шавове од једног до шест милиметара. Шавови су затим запечаћени природном вискозном црном супстанцом званом битумен, налик модерном асфалту.

Обожавана као Господарица неба, Иштар је представљала снагу сексуалне привлачности и сматрало се да је дивља и одлучна. Симболизована је звездом и њеном светом животињом, лавом, такође је била богиња рата и заштитница владајућих династија и њихових војски. Идеја заштите града је даље уграђена у овај дизајн капије употребом зупчаних потпорних механизама са обе стране овог пута, наравно на самом улазу у град.

Процесиони пут и Иштар капија били су само један мали део целокупупног архитекстонског уређења древног Вавилона који је, такође, обухватао палату, храмове, унутрашњу тврђаву, зидове, баште и друге капије. Раскошни град је, према проценама, био украшен са преко 15 милиона печених опека.

Данас су само доњи делови Иштар капији остали на месту древног вавилонског града, данас на локалу познат као Вавил. На капији су били приказани само богови и богиње са наизменичним редовима барељефних мушхушу (змајева), ауроха (бикова) и лавова, симболизујући божанства Мардука, Адада и Иштар. Укупна дужина древних врата је око 45 метара од севера-југа. Делови Иштар капије и лавови са Процесног пута налазе се у разним другим музејима широм света.

Тренутна структура храма Нинмах реконструисана је 60-тих година прошлог века, заједно са копијом надземног дела капије Иштар мада упола мањој од оригинала. Реконструисана фасада храма, који се налази југозападно од процесије улице, била је посвећена богињи Нинмах, Е-мах, једном од бројних храмова у унутрашњости града Вавилона. Навуходоносор II га је саградио на месту древнијег града између 604.-562. пре Хр. Налази се источно од капије Иштар и звао се е-мах (велики храм) богиње мајке Нинмах.

Реплика капије Иштар постављена је на око 250 метара северно од древног улаза у град Вавилон. Налази се на улазу у музеј Навуходоносор (Nebuchadnezzar Museum). То је врло поједностављени модел оригиналних древних капије Иштар и, наравно, знатно мањи од  оригинала Конструкција је требала да опонаша технике које су коришћене за оригиналну капију. Сврха израде реплике био је покушај поновног повезивања са историјом Ирака. Штета на овој репродукцији настала је од америчко-ирачког рата, посебно због тога што је амричка војска ово подручје користила као свој логор.

 

Вавилонски лав (اسد بابل) је камена скулптура која је пронађена у древном граду Вавилону у Ираку. Изрезан од црног базалтног камена, дугачак је око два метра, док његова висина није већа од једног метра.

Базалтна статуа  из Вавилона (Ирак) препознатљива је јер на њој не постоје „орлова крила“. Откривен је 1876.год., можда су је изградили или Навуходоносор II (605-562. преХр) или Хетити. Пронашла га је немачка експедиција у близини вртова Вавила у Ираку, али многи људи нису упознати са причом о овој статуи, што ћемо вам рећи у овом чланку. Налази се северно од реконструисаних остатака древног Вавилона и североисточно од вавилонске палате Садама Хусеина. вавилонски лав је древни вавилонски симбол и представљао је вавилонског цара. Приказ је заснован на месопотамском лаву, који је некада лутао тим регионом.

У 2013. години, Светски фонд за споменике (World Monuments Fund) сарађивао је са Ирачким државним одбором за старине (Antiquities to make improvements) како би осигурао локацију. Лав је очишћен и делимично рестауриран, основа статуе замењена и додата сигурносна баријера. Лав је симбол Вавилона и представља Иштар, богињу плодности, љубави и рата. Чини се не само да симболизује Вавилон, већ и да улива страх непријатељима. Чини се прикладним да је један камени лав, иако лоше очуван, једини истински остатак Вавилона који данас стоји у Ираку.

Вавилонски лав, симбол моћи, снаге и цара, опширно је приказан на Процесном путу и Иштар капији. Употреба лавова као алегорија заштите и његова симболика може се видети до источне Арабије. Лав-гробнице из Дадана, за које се верује да носе овај месопотамски утицај, и поносне су иконичне фигуре ове древне оазе.

 

Ninmah (معبد ننماخ), смештен у близини Иштар капије на процесионом путу. Према Талаи Орнану (Tallay Ornan), планови храма и њему савремене велике палате Навуходоносора II више личе на структуре из старовавилонског периода, него на оне из асирског.

 

Локација

Реконструисана фасада храма, који лежи десно од десне стране процесионог пута и је посвећен богињи Нинмах, и звао се Е-мах (велики храм) богиње мајке Нинмах. Саградио га је Навуходоносор II (604.-562.пре Хр) вероватно на темељима древнијег храма. Већину зидова је обновио Садам Хусеин, бивши преседник Ирака, током 1980.

Централно двориште храма, које се одликује присуством светог извора. Унутрашњи сантум храма Нинмах био је доступан само женама. Оне су сеокупљале у светом простору храма где су се молиле за добре бракове. Удате жене молиле би се за потомство. Вода из храмовног бунара коришћена је за ритуално купање и очишћење жена. То један од неколико светих бунара смештених у сакралним локацијама око града.

Током ископавања извршених у близини храма Нинмах, откривен је велики број предмета, укључујући глинене женске фигурице, глинену плочицу с именима радника и њиховим платама. План храма био је врло једноставан, састоји се од централног дворишта окруженог неколико просторија, укључујући и простор Светиње над светињама, где је постављен кип богиње и где су се узносиле верске химне.

Студија показује да су храмовна структура и  зид утврђења обухватали неколико фаза обнове, које се не могу датирати само у нововавилонско време. План храма Нинхурсаг мењао се више пута, а храм се користио макар до парћанског периода. Плочник (под) храма за који се раније сматрало да датира из нововавилонског времена заправо припада парћанском периоду.

Садамов натпис говори о детаљима реконструкције. То је био један од четири главна храма древне вавилонске градске државе, поред храма Набу, храма Иштар, храма Мардук.

Е-мах (велики храм ) са западне стране, гледа на врата Иштар у доњем предњем плану. Тренутно су зидови и кровови храма у веома лошем стању,  а недавна реновирања нису завршена. Због употребе САД-а као војне базе, локалитет је претрпео велику штету, према студији Британског музеја, штета је била велика: око 300.000 квадратних метара (4.000 хектара) прекривено је шљунком.

 

 

https://bkcentar.rs/sr/blog/istar-kapija-ponos-vavilona?fbclid=IwAR0DXSCYqmkb8gCh1DxurzhfpTAj7-dqXEJcGtlKQnK1A3qbxC-L6Qi8-GY