Мудросна Књижевност

Псалми који су од најранијих дана хришћанства привлачили нарочиту пажњу хришћанских писаца били су тзв. царски псалми који су величали изабраност, помазање, па и синовство јудео-израилских царева – пре свега давидистичке династије. Ови псалми, који су и у периоду позног јудаизма, тумачени као месијанска прорштва, у Новом завету се изричито прпеознају као месијански. О њима разговарамо са о. Александром Нинковићем.

Псалми се могу поделити по различитим основама. Једна од нарочитих група псалама јесу псалми тужбалице, надахнуте песме у којима поета излива своје срце пред Богом рањено болешћу, преурањеном смрћу, безразложним нападима које трпи... Ови псалми имају нарочиту структуру, а њихово општељудско искуство чини их блиским сваком човеку. О овој врсти псалама и неким примерима псалама из ове групе разговарамо са др Гораном Младеновићем.

Унутар Псалтира који сабира у себи 150 псалама, тешко је изабрати нејлепше и најупећатљивије, будући да сваки од њих одише неком специфичношћу, нарочитим искуством, личним или националним. Ипак, уколико је потребно то учинити, и уколико би се руководили при избору снагом и утицајем слика које је надахнути песник употреби, међу најлепше псалме би свакако убројали 23 (Господ је Пастир мој) и 27 (Псалам у невољи). О овоа два псалма и њиховој егзистенцијалној поруци разговарамо са др Радишом Антићем.

Псалтир као збирка псалам је једна од најзначајнијих библијских књига. Они су најчешће употребљавани у српској средњевековној књижевности, најчешће се користе у богослужењу Цркве. Зашто су они толико значајни и утицајни. Шта је то псалам, шта је Псалтир? Које књижевне форме сусрећемо у псалмима? Како објаснити „тешка“ (осветничка) места у псалмима, шта знамо о месијанским псалмима? Ова и друга питања постављамо ма Дарку Величковском, музикологу и теологу.

Разумевање мудросне и песничке књижевности Светог писма захтева разумевање околности, друштвених, политичких, културних и интелектуалних у којима се она развија. У овом контексту је значајно разумети амбијент културне размене која је постоја на подручју древног оријента. Какве су то биле околности? Који су кључни поетски облици са којима се сусрећемо у мудросној књижевности Светог писма и на који начин њихово прпеознавање нам помаже да боље спознамо саму поруку библијског текста? Шта је то хијазам, а шта паралелизам? Које врсте паралелизама знамо и које су њихове карактеристике? Који су најзначајнији мудросно-песнички списи Светога Писма и шта знамо о њима, њиховим писцима, околностима у којима су настали? Ово су теме о којима разговарамо ма Ненадом Божовићем, докторандом и асистентом ПБФ