Књижевност

Исповедајући веру у Бога Створитеља ми заправо исповедамо веру у Бога поету. Уколико такво исповедање имамо као оно темељно у својој вери, неће нас зачудити тесна повезаност религијског и стваралачког, пре свега поетског, искуства. Такво искуство је снажно посведочено у Светом писму, а нарочито збирци библијске поезије, Псалтиру. Псалам 23 представља врхунски израз таквог сведочанства. Овај псалам је ремек-дело књижевности и мост ка древним цивилизацијама библијског Оријента чије тековине преузима библијски песник, али у исто време и богословски исказ надубљег религијског искуства којим се пророчки сеже ка Новом завету и омогућавају најдубљи антрополошки и христолошки увиди. На који начин нам препознавање поетских облика може помоћи у разумевању богословских мисли? Каква је веза између Старозаветних метафора и њихове новозаветне рецепције?

Посланице св. ап. могу да се разумеју као својеврсни корпус мудросне књижевности Новог завета. Ко је су њихове књижевне карактеристике? О каквој мудрости оне научавају и шта је оно што на нарочит начин карактерише њихов поетски исказ? Ово су само нека од питања на која ће нам одговор понудити сестра Ана Савковић. Ма богослословских наука.

Исус Христос је личност која је поделила време, људе и народе. Сматрају га преварантом, пророком, Сином Божијим и Сином Човечијим, Оваплоћеним и Васкрслим Богом. Ипак, оно око чега се сви слажу јесте да је био велики учитељ, не само религијских веровања, већ и животног искуства и етике. О карактеристикама његовог учења, начину поучавања и поруци неких од његових знаменитих парабола разговарамо са Јованом Лазаревићем, проф. Средње богословске школе Св. Сава.

Девтероканонске књиге Светог писма и поједини девтероканонски делови у канонским списима су спорни по различитим основама. Да ли оне припадају канону или не? Да ли су оне надахнуте или нису? Да ли је њихова порука у складу са другим списма Библије? Ипак, оно што није спорно јесте њихов поетски и мудросни карактер о којем разговарамо са ма Јованом Јовићем.

Спис увршећен у мале пророке који говори о невероватној приповести о непослушном пророку Божијем, Јони извор је бројних контраверзи. Да ли је он историја или фикција? Припадали заиста пророчкој или мудросној књижевности или се може уврстити у обе групе? Која је његова порука у историјском контексту у којем је настао и за нас данас? Које су месијнске поруке овог списа? Одговоре на ова питања поставићемо о. Александру Нинковићу.

Тешко да постоји искуство човека које је толико свеопште као патња. Сваки човек, у макаквим условима живота је искусио патњу и бол. Шта онда када не налази разлог због којег му се дешавају тешке ствари у животу? Где је Бог када праведни и побожни људи страдају и пате? И Зашто се то дешава? Свом снагом ово питање је постављено у једном од најстаријих, најлепших и свакако најпознатијих библијских списа – Књизи о Јову. Кроз ову књигу и њену поруку води нас ма Игор Митровић.

Књига проповедникова о којом смо говорили у претходној емисији остаје спис којим се и даље бавимо. У оовј емисији се усресређујемо на егзистенцијалне поруке које она садржи у 6. и 11. поглављу. На који начин ова поглавља нам открвају путеве трагања за егзистенцијалним истинама људског постојања открива нам др Радиша Антић.

Једна од нејлепших поетских и мудросних књига Светог писма, али каткада и најтежих и назагонетних у смислу њеног тумачења свакако је Књига Проповедникова. Пореклом се повезује са мудрим Соломоном, а темом за егзистенцијалнм трагањима за смислом живота, трагањем које каткада може бити мучно и чинити се узалудним. Шта нам о том трагању, самом животу и његовом смислу говори овај библијски спис? Наш саговорник је госп. Весли Ченел.

Псалми који су од најранијих дана хришћанства привлачили нарочиту пажњу хришћанских писаца били су тзв. царски псалми који су величали изабраност, помазање, па и синовство јудео-израилских царева – пре свега давидистичке династије. Ови псалми, који су и у периоду позног јудаизма, тумачени као месијанска прорштва, у Новом завету се изричито прпеознају као месијански. О њима разговарамо са о. Александром Нинковићем.

Псалми се могу поделити по различитим основама. Једна од нарочитих група псалама јесу псалми тужбалице, надахнуте песме у којима поета излива своје срце пред Богом рањено болешћу, преурањеном смрћу, безразложним нападима које трпи... Ови псалми имају нарочиту структуру, а њихово општељудско искуство чини их блиским сваком човеку. О овој врсти псалама и неким примерима псалама из ове групе разговарамо са др Гораном Младеновићем.