Пророци

Спис увршећен у мале пророке који говори о невероватној приповести о непослушном пророку Божијем, Јони извор је бројних контраверзи. Да ли је он историја или фикција? Припадали заиста пророчкој или мудросној књижевности или се може уврстити у обе групе? Која је његова порука у историјском контексту у којем је настао и за нас данас? Које су месијнске поруке овог списа? Одговоре на ова питања поставићемо о. Александру Нинковићу.

Књига прор. Данила је једна од најзанимљивијих библијских књига. Спада у најраније апокалиптичке текстове библијског света, али садржи и наративне делове изузетних приповедних и идејних карактеристика. У свом предавању Џон Ленокс разматра једну од њих, нарочито се усресређујући на прво поглавље књиге које разматра као озбиљан природњачки научник.

Вавилон – величанственост и опсесија величанствених. Изградили су га Неврод и Хамураби. Уздигао га је Навуходоносор. Осуђен је од писца Откривења. Симбол је многих цивилизација. Да ли и наше?

„Ја сам Онај који јесам“ – речи су којима је Бог на Синају Мојсеју открио своје лично име. Оно одјекује кроз читаву библијску историју и свој крајњи ехо проналази у Јовановским списима Новог завета који овом исказу дају јасно христолошко значење. На прекретници између првобитне објаве овог божанског имена и његове новозаветне употребе налази се корпус Дефтеро-Исаије у којем ово име добија специфични облик и значење.

Стрест је једно од незаобилазних искуства савременог света. Ужурбаност живота, тешко достижни циљеви, велика очекивања или, насупрот тога борба за голу егзистенцију чести су узроци стреса. Томе може да се додају сукоби са околином, незарешена питања смисла постојања и недобијени одговори на многа животна питања. Стрес и тескоба, међутим, нису само искушење данашњице. Насупрот тога, читање античких текстова открива снажну напетост и тескобу у животима многих древних људи. Један од њих је био и цар Давид, човек коме можемо да будемо захвални за „псалмотерапију.“ О њој нам говори Ненад Божовић, докторанд ПБФ УБ

Писац Посланице Јеврејима, после детљног прегледа победничке вере периода библијске праосторије, историја праотаца Израила, Мојсеја, Исуса Навина, судија и царева, даје сажет приказ "страдалничке вере" из позније историје Израила, вере која се оказала као потпуна верност и до самог полагања живота, а опет са уверењем да ће тај живот бити настављен у заједници са Богом.

Књига пророка Осије спада у групу тзв. „малих пророка“. Ипак њена порука је велика и снажна. О специфичностима ове књиге, њеној структури, језику и другим карактеристикама говоримо са о. Небојшом Тумаром који нам је понудио један од новијих и критичких превода овог списа са јеврејског изворника.

Пророци, људи који постоје у свим великим религијама древног и савременог света. У свету древног Оријента многи народи Месопотамије и Ханана су имали пророке који су функционисали на различите начине, најчешће као свештено-магијске фигуре при знаменитом храмовима или као групе харизматских личности које обузима „дух Божији“. Слична пракса, али са битним посебностима, постојала је и у Израилу и Јудеји. Шта је оно што знамо о библијским пророцима и који је њихов значај за нас данас? Разговарамо са о. Александром Нинковићем.

У овом популарно писаном и кратком тексту, аутор прати развој старозаветних месијнаских пророштава која своје испуњење налазе у Исусу Христу. Свакако, ради ограничења у простору он пажњу не посвећује свим таквим пророштвима већ се усмерава значајна месијанска пророштва Исаије и Михеја, као и њихову новозаветну примену.

У овом чланку аутор наставља са формирањем увода у Књигу пророка Авакума указујући на њено место у историји, односно разматрајући проблем времена њеног настанка, затим теме и поруке књиге, њене богословске поруке исл. Писац се затим осврће на начин на који се ова књига разумевала у историји, почев од интертестаментарне књижевности, преко новозаветних позивања на овај библијски спис и његове литургијске употребе, закључно са референцама у српском богословљу и књижевности на ову књигу.