Библија И Наука

Велика енигма данашње науке јесте порекло људских раса, језика и различитих предања. Шта нам о томе говори наука, а шта Свето Писмо? Да ли су у овом контексту наука и богословље супростављени или сагласни? О овим темама разговарамо са о. Арсенијем Арсенијевић и др Андрју Мекинтошом.

Једна од најзначајнијих библијских приповести је приповест о потопу. Ово је тема коју ћемо покушати да осветлимо из перспективе науке и богословља разговаварајући са др. Адрју Мекинтошом и о. Арсенијем Арсенијевић. Шта нам говори општа присутност предања о потопу на најразличитијим и међусобно удаљеним меридијанима света? Који је био узрок потопа и каква је била етичка порука библијског извештаја? Ово су нека од питања која смо поставили нашим саговорницима др Едрју Мекинтошом и о. Арсенијем Арсенијевићем.

Које су савремене теорије о настанку света? Шта можемо рећи о атеистичкој еволуцији, креацинистичкој еволуцији и тзв. Inteligent disain и креацизму? У којој мери је дарвинизам наука, а у којој философски поглед на свет? Да ли је могуће комплексност постојећег света, која постоји и на самом монекуларном нивоу, објаснити као чисту случајност? Постоји велика разлика између креационизма и еволуционизма (укључујући и теистичку еволуцију) постоји значајна разлика, али те разлике нису непремостиве, нарочито уколико се приступта између теистичких концепта. О овој теми разговарамо са Андрју Мекинтошом.

Астрономија и астрологија? Наука и религија? Шта је наука данас уопште и које су њене основне претпоставке и методе? У којој мери је могуће бити верник (хришћанин) и научник? Који су примери научника који су истовремено били декларисани верници и да ли таквих има данас? Да ли сте знали који је проценат атеиста међу научница, и да ли знате да се тај процес све више смањује? Који су разлози атеизма међу научницима и у којој мери је „сукоб“ науке и вере последица међусобног неразумевања? Ова и друга питања постављамо др Мартину Гаскалу.

Да ли су наука и религија у секуларном друштву супростављене? Колико је религија важна у таквом друштву, пре свега међу научницима? Да ли постоји место за хришћанске научнике у постмодерном друштву? Да ли се данас уопште може говорити на „научној објективности“ и колико је јудео-хришћанство допринело конципирању научне „објективности“? Који је разлог удаљавања науке и религије која је науку породила? Које су перспективе хришаћанских научника у савременом свету? Ова и друга питања постављамо др Страхињи Лукићу.

Откривење Јованово, Апокалипса. Књига која је вековиима извор инспирације и контраверзи. Испуњена је митолошким сликама и симболичким језиком који збуњују читаоца, али и надахњују његово интересовање. Предавање Џона Ленокса нам открива на који начин савремени научник може да приступи и разуме овај древни библијски спис, нарочито његово прво поглавље.

Јованово еванђеље спада у ред најзначајнијих и идејно најбремнитијих библијских текстова. То нарочито важи за прво поглавље овог списа које почиње знаменитим прологом који нас враћа на сам почетак Светога Писма и приповест о стварању. На који начин поруке овог поглавља могу да буду сагледане из перспективе једног научника 21.в. Ово је тема коју ће нам расветлити др Џон Ленокс.

Књига прор. Данила је једна од најзанимљивијих библијских књига. Спада у најраније апокалиптичке текстове библијског света, али садржи и наративне делове изузетних приповедних и идејних карактеристика. У свом предавању Џон Ленокс разматра једну од њих, нарочито се усресређујући на прво поглавље књиге које разматра као озбиљан природњачки научник.

Свето Писмо почиње писањем о божанском стварању света, живота у свету и коначно човека. Пост 1 је формативни текст целокупне библијске мисли настао у далекој прошлости и писан језиком древног Оријента. Можда је управо та концептуалне, временска, језичка и културолошка удљеност овог текста од савременог чоека један од разлога због данас постоје бројни спорови у вези са њим. Да ли је могуће веровати у библијску приповест и бити научник? Каква је вера савременог научника у односу на овај библијски извештај. На ова питања у свом предавању нуди одговоре Џон Ленокс, један од водећих математичара и проф Оксфорд Универзитета.