Древни Оријент

Сажетак: аутор разматра карактер религијских феномена указујући на сличности и разлике у разумевању материје у истраживању чије су резултате представили Р. Ото са једне, и М. Елијаде, са друге стране. У наставку писац се усресређује на проучавање конкретних мотива који спадају у област библијског богословља и религиологије, али указујући на који начин су ови појмови преузети из општег древнооријенталног религијског окружења, а затим модификовани и надограђени од стране библијских писаца Старог и Новог завета. На тај начин, аутор, усресређујући се на кључне мотиве Синајске приповести: дом и свештеник илуструје начин на који се примењује метода анализе историје појмова и мотива на конкретном библијском тексту, а кроз разматрање упоредних извора Египта, Асиро-Вавилоније, Ханана, Хетита...

Велика енигма данашње науке јесте порекло људских раса, језика и различитих предања. Шта нам о томе говори наука, а шта Свето Писмо? Да ли су у овом контексту наука и богословље супростављени или сагласни? О овим темама разговарамо са о. Арсенијем Арсенијевић и др Андрју Мекинтошом.

Једна од најзначајнијих библијских приповести је приповест о потопу. Ово је тема коју ћемо покушати да осветлимо из перспективе науке и богословља разговаварајући са др. Адрју Мекинтошом и о. Арсенијем Арсенијевић. Шта нам говори општа присутност предања о потопу на најразличитијим и међусобно удаљеним меридијанима света? Који је био узрок потопа и каква је била етичка порука библијског извештаја? Ово су нека од питања која смо поставили нашим саговорницима др Едрју Мекинтошом и о. Арсенијем Арсенијевићем.

Које су савремене теорије о настанку света? Шта можемо рећи о атеистичкој еволуцији, креацинистичкој еволуцији и тзв. Inteligent disain и креацизму? У којој мери је дарвинизам наука, а у којој философски поглед на свет? Да ли је могуће комплексност постојећег света, која постоји и на самом монекуларном нивоу, објаснити као чисту случајност? Постоји велика разлика између креационизма и еволуционизма (укључујући и теистичку еволуцију) постоји значајна разлика, али те разлике нису непремостиве, нарочито уколико се приступта између теистичких концепта. О овој теми разговарамо са Андрју Мекинтошом.

Астрономија и астрологија? Наука и религија? Шта је наука данас уопште и које су њене основне претпоставке и методе? У којој мери је могуће бити верник (хришћанин) и научник? Који су примери научника који су истовремено били декларисани верници и да ли таквих има данас? Да ли сте знали који је проценат атеиста међу научница, и да ли знате да се тај процес све више смањује? Који су разлози атеизма међу научницима и у којој мери је „сукоб“ науке и вере последица међусобног неразумевања? Ова и друга питања постављамо др Мартину Гаскалу.

Монотеизам библијског Оријента – који се његови корени и какав је био његов историјски развој. Која је разлика између монолатрије и хенотеизма и монотеизма? У чему је посебност библијског монотеизма и које су нарочите карактеристике хришћанског монотеизма? Какве су потенцијалне и стварне могућности злоупотребе монотеизма и његова злоупотреба у насељу кроз историју и данас? Ово су питања о којима разговарамо са докторандом Марком Јефтићем.

Ноје, Нојева барка, дивови, Синови Божији и кћери људске. Ово су аспекти једне од најпознатијих библијских приповести, приповести о катаклизми која је погодила наш млади свет. Ово, међутим, није екслузивно библијска. Она је присутна на најудаљенијим меридијанима света и предање о таквом догађају се развило у међусобно најразличитијим културама. Шта нам то говори? Које су сличности, а које разлике између библијског и ванбиблијских предања о потопу? Која је специфична порука библијског текста. Одговоре на ова питања понудиће нам г-ђица Јасминка Милинковић

На који начин археологија може да нам помогне за разумевање библијског текста и његове поруке? Које су области истраживања библијске археологије, те протоархеологије уопште? На који начин нам библијска археологија помаже да датирамо кључне догађаје библијске историје, каои њихово значење нпр. појам и значење савеза? Шта нам археологија говори о првом, покретном светишту, светишта – Скинији, празницима, жртвама и о култу уопште? Да ли нам она може помоћи да уочимо типолошко-христолошко значење Старог завета? У којој мери нам у томе помаже и археолошко откривање древних интертестаментарних текстова? О овим темама разговарамо са др. Илијом Томићем, професором ПБФ УБ.

Свет Бибиблије је свет сусрета Бога и конкретних људи у историји. Ово је лични сусрет који се не одиграва у вакуму, већ у конкретној историји у којој су постојале цивилизације које су обликовале одређене мисаоне, пре свега митолошке, системе са којима се суочавају библијски писци. Порука ових система је страна религијском искуству библијских писаца, али они прихвтају исказни модел ових система да би посредством познатих и једино препознатљивих мисаоних образаца исказали до тада непознату религијску идеју. О овој употреби „митолошке парадигме“ од стране библијских писаца, и њеним кокретним примерима у библијском тексту, разговарамо са др. Родољубом Кубатом.

Потоп. Праотац Ноје, загонетни "Синови Божији". Ово су теме којима се бави аутор овог популарног чланка приступајући старозаветној нарацији из перспективе древнооријенталне културе и митологије са једне стране, и новозаветног разумевања смисла старозаветног текста, са друге.