Савремено Друштво

Да ли су наука и религија у секуларном друштву супростављене? Колико је религија важна у таквом друштву, пре свега међу научницима? Да ли постоји место за хришћанске научнике у постмодерном друштву? Да ли се данас уопште може говорити на „научној објективности“ и колико је јудео-хришћанство допринело конципирању научне „објективности“? Који је разлог удаљавања науке и религије која је науку породила? Које су перспективе хришаћанских научника у савременом свету? Ова и друга питања постављамо др Страхињи Лукићу.

Иако је у име вере, укључујући и хришћанство, учињено много злочина изворна порука хришћанства је била хуманистичка. Штавише, може се рећи да јудео-хришћанска религија у себи садржи један својеврсан императив хуманираног деловања и човекољубља. Хришћанска идеја човекољубља изворе из христолошке сотирологије и представља једну од најзначајнијих карактерика хришћанства. О овој теми разговарамо са о. В. Варгом, директором Каритаса у Србији.

Монотеизам библијског Оријента – који се његови корени и какав је био његов историјски развој. Која је разлика између монолатрије и хенотеизма и монотеизма? У чему је посебност библијског монотеизма и које су нарочите карактеристике хришћанског монотеизма? Какве су потенцијалне и стварне могућности злоупотребе монотеизма и његова злоупотреба у насељу кроз историју и данас? Ово су питања о којима разговарамо са докторандом Марком Јефтићем.

Хришћанство је данас једна од највећих светских религија. Простире се на свим континентима и исповедају га милиони људи. Ипак, оно је свој пут започело као малобројна јудејска секта и у веома негостољубивом окружењу прогонстава. Како су хришћани успели да од малобројне групе постану светска религија и шта је оно што као савремни хришћани можемо да научимо од апостола, тих првих проповедника хришћанске вере? Одговор ће да нам понуди др. Мајкл Грин, пензионисани проф. Оксфорда, светски признати проповедник и вишегодишњи саветник за мисију надбискупа кантеберијског.

„Ако добро узаслушаш глас Господа Бога својега, добра земљска јешћеш...“ – ове речи из Поновљених закона су један од исказа старозаветног схватања по којем верност Богу и његовом савезу је предуслов угодног живота благословеног умножавањем иметка. Са друге стране, у Новом завету се сусрећу искази „тешко је богатоме ући у Царство небеско.“ Како ускаладити ове мотиве? Шта за хришћанина представља иметак и на који начин он може да у бизнис-свету задржи принципе хришћанског етоса? Ово су питања која постављамо Пол Мофету и Чед Лакију.

Библијска порука није само порука која је променила токове античког друштва и отворила врата обликовању једне нове, хришћанске, цивилизације. Сусрет са библијском поруком и Оним на којег она упућује често је водио драстичним променама на личном плану оних који су се са том поруком сусрели. Да ли је то само део прошлости, времена из раног периода хришћанства када је оно снагом Духа мењало животе људи? Да ли се то дешава и данас? Ово су питања која постављамо Михаели Ћурчић, дипл-мастер социологу, која ће нам на њих одговорити на темељу својег социолошког истраживањима.

Свет Библије је израз којим се обично означава свет древног библијског Оријента и евантуално доцније грчко-римског царства, односно свет у којем је Писмо настајало. Потребно је, међутим, имати на уму да није само друштво у смислу историјско-културолошких околности утицало на обликовање библијских исказа, већ да је и Свето писмо утицало, и то током дугих векова, на обликовање друштва и његових схвтатања. Какво је стање данас? У којој мери савремени човек, као јавна личност која има политички агажман, може да се се руководи библијским принципима и хришћанском вером? Разговарамо са госп. Обрадом Кесићем.

Један од кључних императива хришћанске вере и библијске поруке јесте импертив човекољубља и хуманости. Места за човекољубље и хуманост, можемо рећи чак нажалост, има много у свету у којем постоји много страдања, болести, смрти, као и у друштву које нема увек могућност да задовољни потребе оних који се налазе у тешким ситуацијама, тешко болесних који немају наде на излчење и коју су често потпуно маргинализовани. Хуманитарна организација Белхоспис, окупља људе који пружају помоћ људима који су у терминалној фази канцера, као и члановима њихових поридица. Помоћ обухвата медицинске услуге, психолошку, верску, социјалну и волонтерску помоћ. О њиховом деловању, као и о библијским принципима који их покрећу разговарамо у овој емисији са госп. П. Грејмом.

„Ако добро узаслушаш глас Господа Бога Својега, добра земаљска јешћеш“ – ово су речи којима Бог Израилу обећава земаљске, материјалне благослове као дар који следи њихову савезну верност. У Старом завету богатство се сматрало знамењем Божијих благослова, али и праведности човека. У Новом завету, насупрот тога, Христос каже „тешко је богатоме ући у Царство небеско.“ Чему ова привидна супростављеност? Какав је однос вере и материјалних средстава? Ова и друга питања постављамо госп. Роџеру Ворхису.