Апокалиптика

Откривење Јованово, Апокалипса. Књига која је вековиима извор инспирације и контраверзи. Испуњена је митолошким сликама и симболичким језиком који збуњују читаоца, али и надахњују његово интересовање. Предавање Џона Ленокса нам открива на који начин савремени научник може да приступи и разуме овај древни библијски спис, нарочито његово прво поглавље.

Мелхиседек је једна од најзагонетнијих старозаветних личности Светога Писма. У Новом Завету, Мелхиседек се представља као тип и праслика Господа Исуса Христа. У периоду између Старог и Новог Завета ова личност је уткана у јудејско интертестаментарно предање. У савременој науци се полемише да ли то предање (и у којој мери), може да осветли позадину Мелхиседек- христологије Посланице Јеврејима, као и неких других месијанских одељака Новог Завета. То је разлог због којег аутор овог чланка у разматрању теме креће од савремених дискусија повезаних са овим проблемом. Он, затим, указује на сведочанство јудеојелинистичке литературе о Мелхиседеку да би се потом усредсредио на учење о Мелхиседеку у предању палестинског јудаизма, и то: равинско- таргумском и апокалиптичком. Аутор нарочиту пажњу посвећује знаменитом кумранском тексту 11QMelch. Поменути текст се користи и у циљу ocветљавања есхатолошких очекивања са почетка хришћанске ере и упућивања на могућу контекстуализацију новозаветне христологије, пре свега христологије присутне у Лк. 4 и Јевр. 7.

Апокалипса или Откривење Јованово, нарочит спис унутар новозаветног канона који је вековима привлачио пажњу, покретао различита тумачења, изазивао спорове и будио недоумице. Писац овог списа употребљава комплексне нумеролошке, митолошке и библијске сивмволе које доприносе лепоти списа, али и неизвесности у погледу његовог значења. Теме ове емисије је управо овај спис о којем нам говори др. В. Таталовић.