Посланице

Посланице св. ап. могу да се разумеју као својеврсни корпус мудросне књижевности Новог завета. Ко је су њихове књижевне карактеристике? О каквој мудрости оне научавају и шта је оно што на нарочит начин карактерише њихов поетски исказ? Ово су само нека од питања на која ће нам одговор понудити сестра Ана Савковић. Ма богослословских наука.

Апокалипса или Откривење Јованово, нарочит спис унутар новозаветног канона који је вековима привлачио пажњу, покретао различита тумачења, изазивао спорове и будио недоумице. Писац овог списа употребљава комплексне нумеролошке, митолошке и библијске сивмволе које доприносе лепоти списа, али и неизвесности у погледу његовог значења. Теме ове емисије је управо овај спис о којем нам говори др. В. Таталовић.

О Светој земљи, њеном духу и положају – говори нам о. Александар Нинковић. Он нам говори и о Посланици св. ап. Јакова. Ко је био св. ап. Јаков и која је била његова посланица у цркви ап. доба? Које су карактеристике његовог списа? Да ли овај, ексклузивно, етички спис има и богословску поруку?

Петрове посланице представљају два значајна списа Новог завета. Које је њихово место у канону Новог завета и који је њихов допринос новозаветном богословљу? На који начин аутор ових списа развија христологију и еклисиологију и на који их начин он међусобно повезујез сотириолошким исказима? На који начин св.ап. Петар употребљава Стари завет и која је основна порука његовог спис? Ово су теме о којима разговарамо са о. Александром Нинковићем.

Један од најзначајнијих списа Новог завета, Посланица Јеврејима, припада павловском корпусу Новог завета иако се од осталих списа овог корпуса издваја нарочитим језиком, стилом, богословљем, христологијом и односом пре Старом завету, пре свега старозаветном култу који се интерпретира у конетскту ранохришћанског богослужења. О томе нам говори мр. Србољуб Убипариповић

Посланица Филипљанима, Филемону, Колошанима и Ефесцима се називају „Посланицама из сужањства.“ Оне представљају израз зрелог „павловског“ богословља које обилује снажном христологијом израженом песничким језиком и химничким стилом. Која је порука наведених посланица? Шта нам оне говоре о Богу, Христу, нама? Ово је тема о којој говоримо са о. Александру Нинковићу.

Др. Валтер Хансен је пензионисани проф. истакнутог Фулеровог Богословског Факултета (САД). У својим истраживањима, као плодан аутор, нарочиту пажњу је посветио Посланици Галатима и Посланицима Филипљанима. У овој емисији он нам говори о Посланици Филипљанима, њеном ауторству, времну настанка и богословском доприносу. Нарочиту пажњу проф. Хансен даје христолошкој кеносис химни ове посланице.

Посланица Галатима је део корпуса Павлових посланица. Представља његово апологетско писмо у којем, суспростављајући се јудаизирајућим учитељима, свог доба износи кључне истине хришћанске вере у сфери христологије, етике, еклисиологије. О времену настанка, историјском контексту, ауторству и кључним богословским темама ове посланице разговарамо са др. Валтером Хансеном.

Св. ап. Павле је једна од најзначајнијих личности хришћанске историје уопште и апостолске цркве нарочито. У чему се огледа тај значај и шта је оно што о њему знамо на основу новозаветних извора? Који је корпус текстова повезан са његовим именом и које место унутар тог корпуса заузимају Пра и Друга Посланица Коринћанима? Шта знамо о историјским и социјолошким оквирима деловања св.ап. Павла и начину на који се те околности одражавају у његовим списима? Ово су само нека од питања која постављамо о. Марку Јефтићу, докторанду при ПБФ УБ.