Псалми

Псалми који су од најранијих дана хришћанства привлачили нарочиту пажњу хришћанских писаца били су тзв. царски псалми који су величали изабраност, помазање, па и синовство јудео-израилских царева – пре свега давидистичке династије. Ови псалми, који су и у периоду позног јудаизма, тумачени као месијанска прорштва, у Новом завету се изричито прпеознају као месијански. О њима разговарамо са о. Александром Нинковићем.

Псалми се могу поделити по различитим основама. Једна од нарочитих група псалама јесу псалми тужбалице, надахнуте песме у којима поета излива своје срце пред Богом рањено болешћу, преурањеном смрћу, безразложним нападима које трпи... Ови псалми имају нарочиту структуру, а њихово општељудско искуство чини их блиским сваком човеку. О овој врсти псалама и неким примерима псалама из ове групе разговарамо са др Гораном Младеновићем.

Унутар Псалтира који сабира у себи 150 псалама, тешко је изабрати нејлепше и најупећатљивије, будући да сваки од њих одише неком специфичношћу, нарочитим искуством, личним или националним. Ипак, уколико је потребно то учинити, и уколико би се руководили при избору снагом и утицајем слика које је надахнути песник употреби, међу најлепше псалме би свакако убројали 23 (Господ је Пастир мој) и 27 (Псалам у невољи). О овоа два псалма и њиховој егзистенцијалној поруци разговарамо са др Радишом Антићем.

Псалтир као збирка псалам је једна од најзначајнијих библијских књига. Они су најчешће употребљавани у српској средњевековној књижевности, најчешће се користе у богослужењу Цркве. Зашто су они толико значајни и утицајни. Шта је то псалам, шта је Псалтир? Које књижевне форме сусрећемо у псалмима? Како објаснити „тешка“ (осветничка) места у псалмима, шта знамо о месијанским псалмима? Ова и друга питања постављамо ма Дарку Величковском, музикологу и теологу.

Аутор у чланку истражује Развој библијског предања о Мелхиседеку. Он полази од новијих покушаја реконструкције „историјског“ Мелхиседека. У том циљу аутор најпре третира проблем целовитости Пост. 14, где се први пут сусрећемо са овом личношћу. Проблем одређивања области над којом је Мелхиседек имао царску и свештеничку јурисдикцију следећа је тема која се третира у чланку. Аутор се потом окреће старозаветном предању, најпре Пост. 14, а затим и Пс. 110. У склопу овог истраживања аутор се бави питањем значења имена (или титуле) Мелхиседек, затим његовим односом са Авраамом и, коначно, аутор разматра однос култног обрасца који је практиковао Авраам према култном обрасцу који је практиковао Мелхиседек. Потом се аутор окреће Пс. 110 и представља Могуће реконструкције амбијента (околности) у коме је овај псалам стваран, као и различите могућности датирања поменутог псалма. Коначно, аутор покушава да реконструише садржај Пс. 110 и да проникне у његову поруку истичући како историјски, тако и есхатолошко- месијански смисао библијског текста.

Аутор у чланку истражује Развој библијског предања о Мелхиседеку. Он полази од новијих покушаја реконструкције „историјског“ Мелхиседека. У том циљу аутор најпре третира проблем целовитости Пост. 14, где се први пут сусрећемо са овом личношћу. Проблем одређивања области над којом је Мелхиседек имао царску и свештеничку јурисдикцију следећа је тема која се третира у чланку. Аутор се потом окреће старозаветном предању, најпре Пост. 14, а затим и Пс. 110. У склопу овог истраживања аутор се бави питањем значења имена (или титуле) Мелхиседек, затим његовим односом са Авраамом и, коначно, аутор разматра однос култног обрасца који је практиковао Авраам према култном обрасцу који је практиковао Мелхиседек. Потом се аутор окреће Пс. 110 и представља Могуће реконструкције амбијента (околности) у коме је овај псалам стваран, као и различите могућности датирања поменутог псалма. Коначно, аутор покушава да реконструише садржај Пс. 110 и да проникне у његову поруку истичући како историјски, тако и есхатолошко- месијански смисао библијског текста.

Стрест је једно од незаобилазних искуства савременог света. Ужурбаност живота, тешко достижни циљеви, велика очекивања или, насупрот тога борба за голу егзистенцију чести су узроци стреса. Томе може да се додају сукоби са околином, незарешена питања смисла постојања и недобијени одговори на многа животна питања. Стрес и тескоба, међутим, нису само искушење данашњице. Насупрот тога, читање античких текстова открива снажну напетост и тескобу у животима многих древних људи. Један од њих је био и цар Давид, човек коме можемо да будемо захвални за „псалмотерапију.“ О њој нам говори Ненад Божовић, докторанд ПБФ УБ

Музика је од вајкада била део религијског искуства. Песма, игра плес, познати у у богослужењима и пророчко-религијским праксама многих древних народа, и у томе народи древног Библијског Оријента нису изузетак. Спомен музике и музичких инструмената налази се већ на првим страница Писма, а њихова употреба у богослужењу постаје веома присутна у периоду Мојсеја. Цар Давид као личност музичко-поетски надарена то је уздигао на један нарочит ниво. О музици у Светом писму и музици коју је Свето Писмо инспирисало разговарамо са ма Дарском Величковским.