Параболе

Исус Христос је личност која је поделила време, људе и народе. Сматрају га преварантом, пророком, Сином Божијим и Сином Човечијим, Оваплоћеним и Васкрслим Богом. Ипак, оно око чега се сви слажу јесте да је био велики учитељ, не само религијских веровања, већ и животног искуства и етике. О карактеристикама његовог учења, начину поучавања и поруци неких од његових знаменитих парабола разговарамо са Јованом Лазаревићем, проф. Средње богословске школе Св. Сава.

Прича о Блудном Сину је једна од најпознатијих и најлепших Христових парабола. Она нам се предаје у еванђељу св.ап. Луке. Поменута парабола нам много тога открива о Богу, другим људима и нама самима. Због чега је она остала „недовршена“? На шта нас Христос њом позива?

Лукино еванђеље је једно од најлепших синоптичких еванђеља, и новозаветних текстова уопште. Леп језик и перфектан стил су неке од карактеристика овог списа у којем доминира порука универзалима. Универазлим Лукиног еванђеља има различите аспекте, а један од њих је свакако и етички универзализам. Лука нам заправо поручује да Бог прихвата сваког човека, без обзира на његово тренутно морално стање. Истовремено, он нас наводи да се запитамо у којој мери смо ми спремни да прихватимо оне које сматрамо „недовољно добрима“. Ово је тема која је на ванредан начин представљена у Христвим параболама о изгубљеној овци и изгубљеном динару.

Универзализам Лукиног еванђеља је једна од набитнијих и најуочљивијих карактеристика поменутог списа. Он се одражава на различитим нивоима Лукиног текста, а један од најзначајнијих нивоа је (над)национални универзализам. У овом контексту, нарочито место има Христова парабола о „Милостивом Самарјанину.“ Поменута парабола спада у низ најлепших, најпознатијих и најзначајнијих Христових парабола. О њој и њеној поруци говори нам Ненад Кркобабић.