НАРМЕРОВА (ПОБЕДНИЧКА) ПАЛЕТА – најстарији приказ првог владара уједињеног Египта

Нармерова (победничка) палета је гравура у облику шевронског штита. Исклесана је од једног комада силта (од глатког сивкасто-зеленог алеврита) који се обично користио за церемонијалне плоче у Првом династичком периоду Египта. Украшена је са обе стране детаљним ниским рељефом. Висока је око 64см и приказује Нармера како побеђује своје непријатеље и уједињује Горњи и Доњи Египат. Палета садржи неке од најранијих хијероглифа пронађених до данас. Нармер је приказан како носи ратну круну Горњег Египта и црвену плетену круну Доњег Египта. Црвена круна Доњег Египта и Бела круна Горњег Египта биле су најраније круне које је носио краљ и уско су повезане са уједињењем земље које је изазвало пуну египатску цивилизацију. Владар који носи ову тзв. двоструку круну истиче своју власт над обе области Египта. Одвојене црвене и беле круне настављају да се носе и задржавају своје географске везе.

Испод главне сцене је гравура двојице мушкараца који преплићу змијолике вратове непознатих звери. На дну прве стране палете краљ је приказан као бик који својим роговима пробија зидове града и гази своје непријатеље испод копита. Дакле, представљен је као јаки бик, што је стандардни облик египатских списа и иконографије у наредним миленијумима. Тумачење насилних сцена је непоуздано. Најчешће се сугерише да оне, и палета уопштено, приказују уједињење Египта које се остварује војним освајањем. Међутим, да ли је уједињење које је Нармер остварио било војно или је то био спор процес стимулисан економским растом током којег је Горњи Египат, као просперитетнији, систематски апсорбовао земље доњег Египта, како сугеришу неки новији научници. Уколико је уједињење било војно, палета представља реални приказ истог. Уколико је пак било мирно приказ приказује процес у категоријама доцнијих владара који су јединство стварали и одржавали војним путем.

На другој страни палете је приказан краљ који замахује палицом према непријатељу којег држи за косу. Испод његових ногу су још два мушкарца. Слуга стоји иза краља држећи сандале, а изнад краља је Хорус који бди над његовом победом и благосиља је доводећи му још заробљеника. На врху ове стране су гравуре глава бика или крава као симбола краљеве снаге и виталности. Палета, стога, приказује уједињење Горњег и Доњег Египта у Краљевство две земље под божанским краљем. Нармеров божански ауторитет истакнут је: централним положајем на слици, величином у односу на остале фигуре, палицом, круном, слугом који му носи обућу, благословом Хоруса. Нармер носи белу круну Доњег Египта и жртвује непријатеља. Два друга непријатеља леже мртви у најнижем регистру.

Поред примарних сцена, палета укључује пар митских животиња тзв. серпопарда (леопарди са дугим, змијским вратовима). Њихови вратови се преплићу и дефинишу удубљење где се одвијала припрема шминке. Новија истраживања декоративног програма повезала су слике са пажљивим балансом реда и хаоса (познатог као ма'ат и исфет) који је био основни елемент египатске идеје о космосу. То може бити повезано са свакодневним путовањем бога сунца које је постало централни аспект у египатској религији наредних векова. Два реда тела постављена су испод слике чамца са високим носом који се спрема да прође кроз отворену капију. Ово може бити рана референца на путовање бога Сунца у његовом чамцу. У каснијим текстовима, Црвена круна је повезана са крвавим биткама које је бог сунца водио непосредно пре зоре ружичастих прстију на свом свакодневном путовању и ова сцена може бити повезана са овим. Занимљиво је приметити да су непријатељи приказани не само као погубљени, већ и потпуно импотентни – њихови кастрирани пениси су постављени на њихове одсечене главе. Бела круна је повезана са блиставим сјајем пуног подневног сунца у зениту, као и блиставом ноћном светлошћу звезда и месеца. Носећи обе круне, Нармер не само да церемонијално изражава своју доминацију над уједињеним Египтом, већ и рани значај соларног циклуса и краљеву улогу у овом свакодневном процесу. Палета је откривена крајем 19. в. у гомили ритуалног прибора (бројни велики рељефи, прекривене церемонијалне главе топуза, статуете од слоноваче, резбарене дршке ножева, фигурице шкорпиона и других животиња, камене посуде...) закопаног у ризници Хорусовог храма у Нехену (Хијераконполис), једној од раних египатских престоница. Палета је монументална верзија предмета за свакодневну употребу. Палете су углавном биле равни, минимално украшени камени предмети који су се користили за млевење и мешање минерала за козметику. Поред ових једноставних, чисто функционалних палета, постојао је и низ већих, далеко сложенијих палета које су настале у овом периоду. Многе од палета приказују животиње, стварне или фиктивне, а неке приказују људске акције. Украшене палете коришћене у храмским церемонијама, можда за млевење или мешање шминке за кип бога. 

Ова палета, која је вероватно била заветни дар сахрањен после година употребе,  представља невероватан пример ране египатске уметности чије илустрације омогућују увид у богатство визуелних аспеката и религиозних концепата који се развијају у наредним периодима. То је витално важан артефакт од изузетног значаја за наше разумевање развоја египатске културе на више нивоа. То је једна од ретких таквих палета откривених у контролисаном ископавању, што значи да знамо да је аутентична и зато је изузетно важна. На значају јој даје низ формалних и иконографских карактеристика које се појављују на Нармер палети које су (п)остале конвенционалне у египатској дводимензионалној уметности током наредна три миленијума. Например, велики део регалија  које је носио краљ, као што су круне, килтови, краљевска брада и реп бика, као и други визуелни елементи, укључујући позу коју Нармер заузима, користи се у египатској уметности од овог времена све до римске ере, односно током више од три миленијума.

 

Извори: