Стари Завет

Последњи месец протекле године био је археолошки веома плодан, Ређала су се открића из широке области библијског света, од Египта, преко Месопотамије и Грчке до средињих тачака у самом Израелу и његовој античкој престоници, Јерусалиму. Три која со изабрали као најзначајнија припадају: времену са почетака старозаветне историје, борбама које су обележели кључне догађаје прелаза са Старог на Нови завет и, коначно, једног које је је обележило крај тзв. ере Другог храма.

Два открића повезана са елитом древног Египта обележила су другу половину децембра 2022. год. И док се до првог дошло новом анализом старих ископина, друго се тиче сасвим новог и јединственог открића непримећеног од ранијих истраживача, чак и одбаченом од њих. Прво је повезано са племством и њиховим земним живљењем, а друго, највероватније, са култом мртвих.

Недавна ископавања у области Офел јужно од Храмовне горе открила су остатке монументалне јавне грађевине из периода Другог храма, која је уништена 70. год. хр. ер. Офел – или цитадела – је још увек постојећа иродијанска грађевина којом је обрубљена храмовна гора.Више од 150 новчића откривено је током процеса ископавања (са све више њих који су континуирано излазили током текућег процеса мокрог просејавања). У слоју разарања иродијанског утврђења пронађено је десетине кованица, већином од бронзе, из времена Првог јудејског устанка (66–70. хр. ере). Пронађен је и веома редак сребрњак од пола шекела из времена 69-70. год. хр. ере. Према истраживачима, новчићи од пола шекела су коришћени за плаћање пореза од пола шекела храму, који годишње доприноси сваки одрасли Јеврејин како би се покрили трошкови богослужења (Изл 30:13, 38:26). Чини се да је ова пракса у позадини писања еванђелисте Матеја који извештава о питању кафернаумских сакупљача храмовног пореза упућеног Петру. Ковање сребреног новца у Римском царству била је привилегија самог цара и такав чин јудејских устаника био је политичка порука о независности која је, ипак, била кратког даха и која је за последицу имала уништење Јерусалима и његовог храма, догађаје који су означили и коначни разлаз шире јудејске заједнице и хришћанског покрета.

Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA), Израелска управа за националне паркове (Israel National Parks Authority) и Фондација града Давида (City of David Foundation) са задовољством објављују почетак ископавања историјске Силоамске бање у Јерусалиму. Силоамска бања, која се налази на јужном крају Давидовог града, у оквиру Националног парка Јерусалимске зидине (Jerusalem Walls National Park), је археолошко и историјско налазиште од националног и светског значаја. Према Библији, бања је први пут изграђена у 8. в. пре Хр. у време владавине цара Језекије, пре неких 2.700 година, као део водоводног система Јерусалима. Откривена је северна и део источне стране базена. Периметар бањског базена је био степенасти, омогућавајући купачима да седе и уроне у воду базена. Паралелно са вршеним ископавањима почеле су припреме за археолошка ископавања под водством IAA која ће обухватити цео простор. Иако је Силоамска бања из периода Другог храма откривена 2004., место ранијег Силоамског базена остаје непознат. Херсхел Шанкс уредник Biblical archeology review истражио претпоставке о тој локацији у тексту објављеном 2017. год. Полазећи од података познатих из библијског текста (2Цар 20:20; 2Дн 32:2–4), он изнео неколико претпоставки. Њихову тачност ће потврдити или оповргнути ископавања која следе.

Камен прага висок 2м из 9-8. в. пре Хр. ископали археолози у древном ирачком граду Нимруд. Ово је прво велико ископавање локалитету након што га је уништила Исламска држава (ИД) 2016. год. Тим археолога Универзитета Пенсилваније (University of Pennsylvania) предводи Мајкл Данти (Michael Danti) и они су са ископавањима почели у октобру ове године. Семирамида је у новије време, оправдано или не, препозната као архетип вавилонске блуднице описане у новозаветној Апокалипси. Историјски, била је током 9-8. в. пре Хр. регент свог сина, да би је (не зна се како) измештени миленијума унатраг и повезали са Нимрудом (Невродом) легендарним, оснивачим месопотамијских царстава (Вавилоније и Асирије) успостављених на подручју раније сумерске цивилизације и њених градских центара Ореха (Урук), Акада (Архад), Асура, Ниниве, Равота и Халаха (Пост 10:8-11). Библијски писац, међутим, говори о Невроду, али ништа не говори о његовој мајци, супрузи, сестри или било којем женском лику из његовог окружења. Занимљиво је, такође, да библијски писац наведене градове чије је оснивање и постојање каткад удаљено миленијумима смешта у исто време и повезује са Невродом/Нимрудом као оснивачем који је означен као први велможа/силник постпотопне Месопотамије. Ово нас наводи на закључак да писање библијског писца није историјско (у смислу фактографије) већ богословско тј. да он сажима миленијуме историје повезујући их са идејним оснивачем Невродом/Нимродом, што је можда име за једну другу, историјски познату, личност - Саргона Великог, оснивача првог месопотамског царства Акада, оног ко је први под своју власт ставио не само сумерске градове-државе, већ и шири регион унификује у политичком и верском смислу. Можда је историјска Самму-рамат баш због ових детаља преображена у легендарну Семирамиду. Међутим, на питања као што су: ко је она заиста била, вешт дипломата или жена обележена трагичном љубавном причом, да ли је владала чврстом руком или заводљивим телом? можда никада нећемо имати конкретан одговор. Нова истраживања у палати Нимруда, можда ће дати неке одговоре или макар смернице, али и без њих можемо да кажемо је да је учинила нешто изузетно – у критичном тренутку је преузела полуге власти, стабилизовала је империју и оставила је у наслеђе свом сину. То је било толико неуобичајено и упечатљиво да је остало у памћењу не само једног народа. Чак и након њене смрти, предање о њој је наставило да живи и да се развија у сваком новом покољењу.

Прва светска урбана државна друштва развила су се у Месопотамији, данашњем Ираку, пре неких 5.500 година. Тзв. посуде са закошеним ободом (beveled rim bowl, BRB) представљају њихов симбол јер су, заправо, прве керамичке посуде које су се масовно производиле. Њихова функција и храна која је у њима држава била је предмет академске дебате дуже од једног века, дебате чије се окончање назире после објављивања рада у Journal of Archaeological Science.

Древни град, познат као Tel Fara’een - Хумка фараона - у провинцији Кафр Ел-Схеикх (Kafr El-Sheikh Governorate) у Египту, и даље открива своје тајне. Храм Буто је био свето место посвећено богињи Ваџет и био је важан културни и верски центар током праисторијског Египта, од палеолита до 3100. год. пре Хр. Наиме, пронађени су археолошки докази који сугеришу да је Буто био насељен отприлике пет векова током египатског прединастичког периода (5.500 до 3.100 пре Хр.). Нова открића на локацији и њихово тумачење може се показати значајним за разумевање религијског света Египта са којим је библијски Израил био у снажној интеракцији још од времена праотаца Израила све до новозаветног периода.

Научници су употребом иновативне мобилне ласерске технологије утврдили да је злато древне Троје, Полихронија и Ура истог порекла. Откако је Хајнрих Шлиман открио Пријамово благо у Троји 1873. год., порекло злата је мистерија. Професор Перничк и међународни тим су сада успели да докажу да благо потиче из секундарних наслага као што су реке, а његов хемијски састав није само идентичан са златним предметима из насеља Полиохни на Лемносу и из краљевских гробница у Уру. у Месопотамији, али и са предметима из Грузије. Студијa: Portable laser ablation sheds light on Early Bronze Age gold treasures in the old world: New insights from Troy, Poliochni, and related finds недавно објављена у Journal of Archaeological Science. За библијски контекст од нарочитог значаја је чињеница да су у истраживању испитивани и артефакти из Ура, сумерског града јужне Месопотамији (данас Ирак) и који је, на Божији позив, напустио праотац Авраам упутивши се ка Ханану, земљи Обећања. Ур је био значајан лучки град у Персијском заливу који је започео, највероватније, као мало село у убаидском периоду месопотамске историје (5000-4100. пре Хр.) битан град град до 16. в. пре Хр. и готово непрекидно насељена локација 450. год. пре Хр. Место је постало познато 1922. год. када је Сир Леонард Вули (LeonardWooly) ископао рушевине и открио велику посмртну јаму краљевске гробнице (сложени гробни комплекс). Откриће заједничког порекла злата и места његове обраде, које Ур повезује са анадолском Тројом, долином Инда и Грузијом указује да је на овом подручју постојао веома развијем систем кретања и трговине који је вероватно користио (а могуће делом и унапредио) и номадско-породични клан праоца израилског народа и монотеистичких религија, Авраам.

Пре него су та усмена предања преточена у писане наративе, прозног или поетског облика, она су добили свој ликовни израз о чему сведочи пећинско сликарство чији примери (распростри од Океаније до Европе) сежу десетине миленијума пре Хр. Уследило је нешто млађе рељефно сликарство чији примери су препознати широм древног Оријента, а најзнаменитији су Гобекли Тепеа (GöbekliTepe), Карахан Тепеу (KarahanTepe), Невали Чорија (Nevali Çori)... Овим знаменитим местима недавно се придужио и праисторијски комплекс Сајбурч (Sayburç), налазиште на југоистоку Турске у провинцији Шанлиурфа (Şanlıurfa) удаљено отприлике 56км источно од Еуфрата и око 32км северно од границе са Сиријом. Сцена истиче моменте повезане са вредностима заједнице, пре свега плодност изражену кроз нагласак фалусних момената, и сусрет са опасностима оличеним у дивљим зверима

Ова сцена у основи одражава геополитичку стварност која је преовладавала у Ханану током Касног бронзаног доба (1500-1000. пре Хр.), када су локални ханански владари живели (и понекад се побунили) под египатском политичком и културном хегемонијом, наводи др Амир Голани IAA стручњак за Бронзано доба додајући да је врло је могуће да је печат заиста из Касног бронзаног доба када је локалним Хананцима владало Египатско царство. Научници оквирно процењују да је пронађени предмет стар око 3000. год. Oдељење осмог разреда Рабин средње школе (Rabin Middle School) учествовало је у трећем годишњем курсу водича у организацији IAA. Курс омогућава ученицима да мештане Хазора поучавају о археолошким налазима. Артефакт је пронађен у древном Хазору, једном од значајних хананских средишта које се налази око 7км југоисточно од Тел Авива, саопштила је Израелска управа за антиквитете (IAA). Мало ко је од ученика који су учествовали у програму могао да замисли да ће бити сведок важног археолошког открића. Лутали смо около када сам видео нешто што је личило на малу играчку на тлу, рекао је туристички водич Гилад Стерн из образовног центра IAA. Унутрашњи глас ми је рекао: 'Подигни га и преврни'. Био сам запањен: то је био скарабеј са јасно урезаном сценом, сан сваког археолога аматера. Ученици су били заиста узбуђени! Када сте ви последњи пут слушали свој унутрашњи глас?