Литургијски Контекст

Током Васкршњег поста једна од специфичности вечерњих служби јесу читања из Старог завета. Уобичајено читају се одељци из Постања, прочких и мудросних списа. Нарочито место заузима Књига пророка Исаије кога још називају и еванђелистом Старог завета. У наредном периоду донећемо неколико промишљања о овом пророчком спису и његовим порукама, почев од знамените пророчке песме о винограду (Ис 5:1-7).

Ово је један од најпознатијих еванђелских одељака и, по мом скромном мишљењу, један од најзначајнијих. Он своју занимљивост и значај има било да ми се приступа из перспективе књижевног или литургијског контекста. Међутим, разумевање ове параболе и у њеном литераном и у њеном литургијском контексту изузетно може да буде обогаћено често заборављеним, историјским и религиолошко-културолошким контекстом.