Јом Кипур

Ово је један од најпознатијих еванђелских одељака и, по мом скромном мишљењу, један од најзначајнијих. Он своју занимљивост и значај има било да ми се приступа из перспективе књижевног или литургијског контекста. Међутим, разумевање ове параболе и у њеном литераном и у њеном литургијском контексту изузетно може да буде обогаћено често заборављеним, историјским и религиолошко-културолошким контекстом.

"Долазим као онај који обожава Атона, јединог живог бога, господара сунчевих зрака, створитеља светлости који се уздиже на небу и обасјава Две земље, који себе ради оживљава свет који је створио разгонећи таму, дарујући зраке своје, тако да је земља испуњена његовом љубављу. Трава и дрвеће њишу се пред тобом и становници вода поскакују пред лицем твојим." Ове речи су по Акхенатоновој заповести уклесане у зидове гробнице једног од његових најмилијих слугу. Оне су само један део богатог песничког опуса фараона интелектуалца. Атенизам је био веома ексклузивистичка религија. Владарска породица и то пре свега цар сматран је јединим посредником између човека и Бога...