Гробница

Месец који је донео обиље материјала, у већини случајева посредно повезаног са античким библијским Израилом. Унутар тог обиља значајно место заузима откриће дредне производње арсенске бронзе на древној Елафатини, египатском острву које је непрекидно насељено шест миленијума. Друго место деле два открића, са једне стране су откриће нових хетистких таблица, највероватније са правним сасржајем, из периода краја Хетитског царства. Ове таблице, потенцијално могу да се покажу значајне за поређење са библијским законодавством, савезима, па чак и историјом (уколико открију амбијент који је обележио последње деценије анадолијске империје). Ипак, конкретно значајнијим се у овом тренутку показује откриће највећих познатих неосирских Ламасу (крилатзи бикови) који представљају сведочанство о моћи неоасирског царства, вековног противника Самарије и Јудеје и, истовремено, одражавају идеологију моћи која стоји у позадини симболике бика чији су аспекти препознатљиви и у библијском тексту. Коначно, прво место припада новим открићима који потврђују да су археолози на трагу гробнице последње египатске царице – Клеопатре – жене чији је бурни живот обележио широка друштвена дешавања која су резултирала политичком климом којом почињу новозаветни списи.

Древна навутејска престоница после два миленијума је отворила своја блага пред истраживачима који су отишли до сада непознате, могуће краљевске, гробнице и унутар њих нашли пехар који подсећа на свети грал какав је представљен у филму сниманом на овој локацији Индијана Џонс и последњи крсташки поход. Још древнија ризница од скоро 500 артефаката откривена је у близини древног Вавилона, док на територији Јерусалима су пронађени остаци пореског средишта из времена првог храма.

Некромантија, сакрална проституција, ритуално сахрањивање... Ово су теме које доминирају у јулским открићима повезаним са областима библијског света, а које се тичу археолошких проналазака или радова објављеним у вези са ранијим проналасцима. У географском смислу они се крећу од области Јерусалима, преко Негевске пустиње до галилејског села које се налази у близини градова, веома значајних за новозаветне приповести.

Археолози су вршили истраживање у Јерменији и открили су мистериозну гробницу из Бронзаног доба у којој се налази пар који је преминуо заједно. Унутар древне добро очуване гробнице научници су пронашли два скелета и остатке два гробна места. У гробницу су похрањени и величанствени златни артефакти. Златну гробницу, место сахране је ископао пољско-јерменски тим археолога на месту Метсамор. Овде се у древности налазило важно верско и економско средиште региона које се развило у град са много храмова и светилишта, утврђен цитаделом и киклопским зидинама, и напредном економијом заснованом на металуршкој производњи.

Током ископавања у оквиру пројекта Стазама јудејских краљева (Judean Kings’ Trail Project) који спроводи Израелска управа за старине (IAA) ископана је пећина у лахишким шумама јудејске низије у близини Јерусалима. Ово је гробна пећина повезана са именом Саломе, енигматичне личности еванђелских приповести и сматра се једним од највећих и најзначајнијих погребних комплекса Израила са почетка хришћанске ере. Откривене су фотографије са ископавања у древној гробници у Израелу за коју се тврди да је почивалиште бабице присутне на Исусовом рођењу, пружајући фасцинантан увид у оно што се сматра једном од најимпресивнијих гробних пећина у земљи. IAA је објавила слике након археолошких радова који су дали нове увиде у пећину стару 2.000 година, за коју се тврди да је место сахране Саломе, која је, према неким хришћанским предањима, помогла у рођењу Исуса.

У контексту разумевања библијске археологије и историје, ово је потенцијално значајан налаз. Наиме, последњи векови египатске независности обележани су покушајима древне империје да обнове своју моћ, или евентуално утицај, на подручјима Израила и Јудеје. У том циљу египат је подржавао отпор, а доцније и побуне које су јудео-израилски владари пружали месопотамским империјама, Асирији и Вавилону. Такве акције су се, готово редовно, завршавале победом над јудео-израилским снагама чије су вође бежале у египат пред могућом и вероватном осветом. Стога, у предхеленистичком Египту формира се значајна јеврејска заједница која је имала интезивне контакте са матицом, о чему сведоче писма из Елафантине. Штавише, једно тих писама које се датира у 5. в. пре Хр. је први ванбиблијски писани траг о прослављању Пасхе. Да ствар буде занимљивија, чини се да је ово Пасхално писмо Елафантини упућено из Јерусалима као упутство у вези са недоумицама о начину на који тамошњи Јевреји треба да славе Пасху, при чему су учесници ове коресподенције били јерусалимски првосвештеници (који су управо обнављали град и храм под покровитељством персијског двора) и заповедници јудејског гарнизова из Елафантине. Уз мало маште Вахибре-Мери-Неит, заповедник батаљона страних војника могао би бити доведен у везу са неким од својих потчињених који је написао писмо упућено у Јерусалим. Наравно, тешко је надати се историјској и археолошкој потврди такве везе, али то не значи да не постоји нада да ово и слична открића неће осветлити, можда, и живот тамошње јудејске заједнице.

Значајно арехеолошко откриће из 2018. год. сада је изложено јавности. Гробница је откривена у комплексу пирамида Сакаре јужно од престонице Каира. Ова област служила је као некропола оближњег престоног Мемфиса, једног од значајних религијских и административних средишта древног Египта. Према саопштењу министра за антиквитете Кхаледа ал-Енаниа (Khaled al-Enany) гробница је изузетно добро очувана, украшена је квалитетним фрескописом. Зидови су украшени хијероглифима, рељефима и статуама фараона, док су у гробницу постављене скулптуре сахрањеног свештеника и његове породице.

"Долазим као онај који обожава Атона, јединог живог бога, господара сунчевих зрака, створитеља светлости који се уздиже на небу и обасјава Две земље, који себе ради оживљава свет који је створио разгонећи таму, дарујући зраке своје, тако да је земља испуњена његовом љубављу. Трава и дрвеће њишу се пред тобом и становници вода поскакују пред лицем твојим." Ове речи су по Акхенатоновој заповести уклесане у зидове гробнице једног од његових најмилијих слугу. Оне су само један део богатог песничког опуса фараона интелектуалца. Атенизам је био веома ексклузивистичка религија. Владарска породица и то пре свега цар сматран је јединим посредником између човека и Бога...