Јерусалим

Храмови су пронађени широм древног Блиског истока. Шта се дешавало на овим локалитетима? Уз реконструкцију архитектонских остатака, могу ли научници да склопе древне обреде обожавања? Свакако, није могуће индентификовати сваку ритуалну активност која се одвијала у древним храмовима. Ипак, Ан Катрин де Хемер Гудме (Anne Katrine de Hemmer Gudme) са Универзитета у Копенхагену (University of Copenhagen) реконструисала је неке које су се се одвијале у храму на гори Геразим, и то на бази натписе пронађене у храму на планини Гаризим, а који су били део богослужења при овом светиштy.

Током августа 2025. године Јерусалим је био средиште археолошких открића и нових истраживања повезаних са археологијом древног града. Нова открића и анализе нагоне на преиспитивање раније прихваћених закључака у вези са улогом, значајем и развојем овог града у дугом временском периоду од раног периода јудео-давидистичких владара, преко периода владавине најзначајнијих представника ове династије до времена обнове града током владавине настављача Александра Македонског. Наведеним открићима додајемо и представљане нове студије о околностима које су изнедриле месопотамску цивилизацију.

Март 2025. год. обележен је археолошким открићима од врхунског значаја како за ширу област археологије библијског света до непосредно библијске археологије. Путујући мрежом новооткривених канала древне Месопотамије (на подручју савременог Ирака), није било могуће доспети до античке јудео-израилске територије. Ипак, то велике силе региона, Асирију и Вавилонију није спречило да се отимају за власт над облашћу древног Ханана. У тај сукоб се умешала и трећа регионална империја – Египат. Фараон Нехо II можда није успео да помогне свом асирском савезнику, али је ова превирања искористио да наметне своју власт региону. У тим узаврелим сукобима регионалних империје жртва су били мали народи и државе, и њихови владари. У конкретном случају, то је био последњи велики и праведни владар Јудеје, цар Јосија. Он је изгубио живот у близини Мегида и та чињеница је уграђена у темеље предања о коначном сукобу сила доба и сила зла, библијском предању које је можда једно од оних које је оставило највећи траг у савременој поп-култури – Армагедону. Коначно, ново истраживање у јерусалимској Цркви Васкрсења Христовог потврђује неке од детаља еванђелских приповести.

Јануар текуће године омогућио нам је сусрет са бројним археолошким открићима. Међу њима два нарочито значајна долазе из Египта. И док открића у посмртном храму Хатшепсут и близини истог омогућују боље разумевање недовољно историјски осветљеног периода древне империје, анализа египтаске мумије која се налази у Италији потврђује да је црна смрт била позната древним Египћанима, а можда и библијским писцима. Коначно, јединствена култна структура у Јерусалиму, недалеко од Соломоновог храма указује нам на постојање дисидентских култова у јудејској престопници, али и потврђује библијска сведочанства о верској политици царева-реформатора.

Ископавање којим је управљала Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA), под покровитељством Фондације Давидовог града, открива промену урбаног пулса Јерусалима у последњим деценијама пре уништења храма 70. год. хр. ере. Ископавања су открила канал који је био главна подземна артерија Јерусалима. Овај канал је пролазио испод и између објеката и шарених пијаца Јерусалима у подножју храмовне горе и целом дужином Давидовог града.

Соломон је саградио Мило и затворио пробој Давидовог града, свог оца. 1Цар 11:27

Древна навутејска престоница после два миленијума је отворила своја блага пред истраживачима који су отишли до сада непознате, могуће краљевске, гробнице и унутар њих нашли пехар који подсећа на свети грал какав је представљен у филму сниманом на овој локацији Индијана Џонс и последњи крсташки поход. Још древнија ризница од скоро 500 артефаката откривена је у близини древног Вавилона, док на територији Јерусалима су пронађени остаци пореског средишта из времена првог храма.

Ретко се дешава да најзначајнија археолошка открића у области библијске археологије буду доминантно повезана са Новим заветом. Август 2024. године је такав месец. И док размишљамо о великом каменолому који је подарио плоче за ходочаснички пут којим је вероватно ходио Христос са својим ученицима, међу којима је био и Петар који је можда посматрао уграђивање огромних блокова камена из истог каменолома у храмовни комплек (што га је можда касније инспирисало за поуку о хришћанима као живом камењу новозаветног храма – богослужбене заједнице) и док читамо о открићу остатака сигагоге у Хоразиму, и то управо из времена када је Христос деловао у овом граду, не треба да заборавимо на јединствени печатни-прстен-амајлију која открива не само снажни утицај Асирије у Јудеји, већ и борбу Јудејаца да одрже свој национални идентитет. И више од тога, потврђује употребу библијских имена у периоду у који иста имена смешта и библијски текст.

Попис за куповину стар 3500 година открива не само значај и ширење клинастог писма из месопотанских области преко oбласти Ханана све до Анадолије, већ и постојање сталне и обимне трговинске размене међу овим удаљеним регионима. Н атај начин помаже нам да боље разумемо економске праксе и односе бронзаног доба. Истовремено скоро 4000 година стара тканина пронађења у израелској „пећини лобања“ отрива тајне древне технике бојења текстила и кореспондира са библијским текстовима о скупоценим материјалима коришћеним за израду библијског светишта, свештеника и племства. Коначно, можда најзначајнији проналазак овог месеца је проналазак остатака једног од монументалних утврђења древног Јерусалима.

Начин на који су неки, мањи, градови преживели слом цивилизације бронзаног доба који је на колена бацио Египат и Месопотамију, а занавек избрисао хетитски империју је дуго био мистерија. Новије студије сугеришу могућа решења. У другима се дају подаци који у битној мери могу да потвде историчност библијских наратива повезаних са епском асирском опсадом Јерусалима, као и Соломоновим градитељским подухватима у Гезеру.