Мај текуће године био је обележен значајним археолошким вестима у области археологије библијског света које су, просто, претицале једна другу. Две од три које доносимо као најзначајније, можда и пророчки, наговештавају будуће токове археологије која све више постаје подручје сусрета природних и друштвених наука. Треће место доделили смо два миленијума старој признаници, написаној на камену, а пронађеној крај ходочасничког пута који је повезивао Силоамску бању и храм древног Јерусалима. Друго место заузела је вештачка интелигенција оспособљена да чита и преводи акадско писмо, а прво представљање првог академског чланка који доноси резултате испитивања авалских таблица проклества.
ПРИЗНАНИЦА СТАРА 2000 ГОДИНА ПРОНАЂЕНА У ЈЕРУСАЛИМУ – ко је био Симон чије се име спомиње на њој?
02 Јун 2023
Током своје јавне службе Христос је више пута ходочастио у Јерусалим посећујући и тамошњи храм. Макар једном је пре посете храму посетио Силоамску бању, базен који је служио и као ритуално купалиште за бројне ходочаснике. Том приликом је учинио једно од својих чувених знамења. Можемо да замислимо како је после тога, у пратњи својих ученика, трасом дугом 600м ходио дуж храмовне горе кроз гужву тзв. ходочасничког пута која није подразумевала само велики број поклоника, већ, како новија истраживања показују и живу трговачко-економску делатност. Рачун исписан на камену потврђује овакву сцену, док име Симон, које је на њему исписано одражава атмосферу тадашњих јеврејских држава у којима је ово било јено од најчешћеих имена. Стога, то је атмосфера унутар које је логично да је један од дванаесторице имао управо то име...
У ПОТРАЗИ ЗА СВЕТИМ "ГРАЛОМ МАТЕМАТИКЕ" – порекло 3, 14159265… од библијских до савремених времена
26 Март 2023
Тада [Хирам из Тира] сали море. Десет лаката је било од једног краја до другог. Пет лаката дубоко, а обим његов тридесет лаката, врпцом измерено. 1Царевима 7:23
Насеље је откривено 2019. год. и од тада се интезивно ископава. Нова истраживања потврђују да је ово праисторијско насеље са почетка неолита највеће икада откривено у Израелу и на ширем подручју јужног Леванта. Налази се у близини савремног града Мотца (Motza) и представља величанствено откриће како због величине тако и због очувања материјалне културе, рекао је Јакоб Варди (Jacob Vardi), кодиректор ископавања испред Израилске управе за антиквитете (co-director of the excavations, Israel Antiquities Authority, IAA).
Последњи месец протекле године био је археолошки веома плодан, Ређала су се открића из широке области библијског света, од Египта, преко Месопотамије и Грчке до средишњих тачака у самом Израелу и у његовој античкој престоници, Јерусалиму. Три која смо изабрали као најзначајнија припадају: времену са почетака старозаветне историје, борбама које су обележели кључне догађаје прелаза са Старог на Нови завет и, коначно, једног које је је обележило крај тзв. ере Другог храма.
Недавна ископавања у области Офел јужно од Храмовне горе открила су остатке монументалне јавне грађевине из периода Другог храма, која је уништена 70. год. хр. ер. Офел – или цитадела – је још увек постојећа иродијанска грађевина којом је обрубљена храмовна гора.Више од 150 новчића откривено је током процеса ископавања (са све више њих који су континуирано излазили током текућег процеса мокрог просејавања). У слоју разарања иродијанског утврђења пронађено је десетине кованица, већином од бронзе, из времена Првог јудејског устанка (66–70. хр. ере). Пронађен је и веома редак сребрњак од пола шекела из времена 69-70. год. хр. ере. Према истраживачима, новчићи од пола шекела су коришћени за плаћање пореза од пола шекела храму, који годишње доприноси сваки одрасли Јеврејин како би се покрили трошкови богослужења (Изл 30:13, 38:26). Чини се да је ова пракса у позадини писања еванђелисте Матеја који извештава о питању кафернаумских сакупљача храмовног пореза упућеног Петру. Ковање сребреног новца у Римском царству била је привилегија самог цара и такав чин јудејских устаника био је политичка порука о независности која је, ипак, била кратког даха и која је за последицу имала уништење Јерусалима и његовог храма, догађаје који су означили и коначни разлаз шире јудејске заједнице и хришћанског покрета.
MAДАБА - најстарија мапа Свете земље на свету
02 Новембар 2022
Године 1884. новонасељени грчки православни хришћани желели су да на свом некадашњем месту подигну нову цркву св. Ђорђа. Прописно су очистили земљу изнад онога што је била древна црква и дошли до запањујућег открића: испод рушевина налазио се огроман мозаик тј. врло детаљна мапа. Иако оштећен, безбројни обојени фрагменти мозаика и даље су приказивали места широм Свете земље, укључујући Јерусалим. Тако је откривена најстарија позната мапа Свете земље. Патријарх Јерусалимски Никодим I је био обавештен, али реакција је изостала. Откриће је, заправом привукло пажњу грчких православних хришћанских власти у Јерусалиму, али је Јерусалим тада био под отоманском влашћу. Сложена политичка ситуација довела је до тога да је тек деценију по откривању мапе библиотекар Јерусалимске патријаршије Клеопа Коикилидес (Kleopas Koikylides) посетио је Мадабу како би се упознао са налазом. Одмах је схватио важност уметничког дела. Мозаици који су украшавали подове византијских цркава углавном су представљали градове и споменике и то сликама.
Открића у Јерусалиму из времена првог храма су доста ретка и веома драгоцена, а овог месеца забележена два, од којих је једно писано што нарочито даје на значају његовог проналаска, као и дотово детективске потраге која је претходила његовом повратку у земљу порекла. Преостало откриће сеже у још даљу прошлост, односно време знаменитог Рамзеса II који је негда управљао областима које су доцније населила израилска племена.
ИСМАИЛ ПАПИРУС ВРАЋЕН У ИЗРАЕЛ – чудесна прича о путовању ретког папируса из времена „првог храма“
11 Септембар 2022
Писмо Исмаилу написано је древним јеврејским писмом пре око 2.700 год. То је један од само три преживела папируса тог времена. Изузетно редак папирус написан на палео- јеврејском враћен је у Израел, саопштила је у среду Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA). Документ се датира на крај 7. или почек 6. в. пре Хр. У земљу настанка враћен је захваљујући заједничкој операцији Јединице за превенцију крађе антиквитета при IAA (The Prevention Unit at the IAA) и професора библијских студија Шмуелом Ахитувом (professor Shmuel Ahituv) из Министарства културе и спорта и Министарства Јерусалима и наслеђа (Ministry of Culture and Sport and the Ministry of Jerusalem and Heritage).
08 Септембар 2022
Збирка украса од слоноваче која из периода Првог храма откривена је у палати у Давидовог града у Јерусалиму. Археолози који су радили на ископавањима Давидовог града пронашли су више од 1.500 фрагмената. Ово је једна од ретких збирки плоча слоноваче у свету уопште и прва пронађена у Јерусалиму. Збирка је вероватно увезена, а оригинално су је израдили асирски мајстори и можда је у Јерусалим стигла као јерусалимском племству. Украси на већини слоноваче били су исти, сачињени од оквира урезаних розетама у чијем се средишту налазило стилизовано дрво. Остале плоче су биле украшене цветовима лотоса и геометријском шаром. Сви симболи су флорални док су симболи сфинге, животиња и људи изостављени. Да ли је, међутим, Јудеја као мала вазална државае заслуживала богат поклон асирског цара или је била самостални играч у међународној трговини који је издалека могао да наручи ретку робу? Схватање да материјална култура друштвених елита у Јерусалиму у периоду Првог храма није заостајала – а можда чак и премашивала – ону других владајућих центара на Древном Блиском истоку, показује статус и значај Јерусалима у то време.