Хетити

Древно налазиште Хатуша (савр. Богазкеј у северно-централној Турској) је ризница археолошких налаза. Ова локацијадуже од једног века пружа различите проналаске међу којима је и више од 30.000 таблица. Написане углавном клинастим писмом, ове плоче бележе историју, друштво, економију и верска предања Хетита и њихових суседа. Већина плоча датира из касног Бронзаног доба (око 1550–1200, пре Хр.), када су цареви Хатуше контролисали огромну територију која се протезала од Егеја до Еуфрата.

Јануар ове године обележен је са два значајна открића која се тичу непосредно библијске археологије и са два открића која се тичу археологије библијског света, а која указују на динамику и шире међусобне утицаје у области древног Средоземља којој је припадала и територија Израила. Наиме, Открића са древног Крита нам пружају увид у необичну друготрајност минојско-оријенталне и микенско-критске традиције (препознатљиве у пракси сродничког брака) која је изнедрила и Иклаину, величанствену престоницу микенског краљевства Пилос. Открића древног града омогућавају нове увиде у организацији микенске Грчке. Истовремено две плоче исписане клинастим писмом пре око 3800 година пронађене и савремном Ираку откривају претке Израила и њихов заборављени језик, а још старији трагове сумерске пивнице откривају навике људи са тог древног подручја

Асириолози, учењаци посвећени проучавању древних језика као што су акадски, сумерски, еламитски, арамејски и угаритски често месеце и године труда улажу како би дешифровали древне изворе, реконструсиали историју, културу и веровања древних становника Оријента. Ретко када су у жижи интересовања, али када се то деси често је разлог откриће за право славље. А откриће двојезичне таблице, коју пореде са открићем розета-камена, која садржи древни акадски текст упоредно са текстом на дуго непознатом аморејском језику, чије је чак и постојање оспоравано у научним круговима, јесте разлог за слављење.Томе доприноси и очигледна повезаност овог древног језика са библијским јеврејским језиком, као и вероватноћа да је то био језик праотаца Израила, Авраама, Исаака и Јакова

2И умре Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи хананској. И дође Авраам да ожали Сару и оплаче. 3А кад уста Авраам од мртваца свог, рече синовима Хетовим говорећи: 4странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца свог испред очију својих. 5А синови Хетови одговорише Аврааму говорећи му: 6чуј нас господару, ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца свог; нико између нас неће ти затворирти гроб свох да не погребеш мртваца свог. 7Тада уста Авраам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовим; 8и рече им говорећи: Ако хоћете да погребем мртваца свог испред очију својих, послушајте ме и говорите за мене Ефрону сину Саровом. 9Нека ми да пећину у Макпели, која је крај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вреди, да имам гроб. 10А Ефрон сеђаше усред синова Хетових, па рече Ефрон Хетит Аврааму пред синовима Хетовим, који слушаху, пред свим који улажаху на врата града његовог говорећи: 11Не, господару, чуј ме: поклањам ти њиву и пећину код ње поклањам ти: пред синовима народа свог поклањам ти је, погреби мртваца свог. 12А Аврам се поклони народу земље оне, 13и рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: ако си вољан чуј ме; да ти дам шта вреди њива, узми од мене, па ћу погрепсти мртваца свог онде. 14А Ефрон одговори Аврааму говорећи му: 15Господару, чуј ме; земља вреди четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је то? Само ти погреби мртваца свог. 16А Авраам чувшу Ефрона измери му сребро, које рече пред синовима Хетовим, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима. 17И њива Ефронова у Макпели према Мамрији, њива са пећином која је на њоj, и сва дрвета на њиви и по међи њеној унаоколо 18поста Авраамова пред синовима Хетовим, пред свима који улазе на врата града оног. 19Потом погребе Авраам Сару, жену своју, у пећини на њиви Макпели према Морији, а то је Хеврон у земљи хананској. 20и потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Аврааму да има гроб. Постање 23

Током последњег месеца 2022. год. два откића су нам донела нова сазнања о мистеризном Хетитском царству, као и ширем региону у којем је оно имало утицај. Хетити су били древни анадолски народ који је утемељио империју која је покривала је Анадолију, северни Левант и Горњу Месопотамију. Многе карактеристике ове анадолске моћи, ипак, остају неухватљиве за археологе и историчаре. Чини се, ипак, да је коначно одговорено на једно обележје Хетитског царства: локација важног култног центра и царског града Зипаланда, истовремено откриће давно потопљеног брода који је носио драгоцени терет оставља нова питања у вези са овом древном империјом. Да ли је Хетитска империја била она која је контролисала трговину и откупљивала драгоцени калај из далеких области, да би га затим продавала широм Средоземља? Одговор на ово питање измиче.

Ова престоница је једини сведок уништења. Хетитска цивилизација, а неке структуре и архитектонске целине које се састоје од краљеве палате, храмова и темеља су савршено очуване. Професор Андреас Шахнер (Professor Andreas Schachner), шеф ископавања који истраживања врши у име Немачког археолошког института (German Archaeological Institute), изјавио је да су овогодишња ископавања у древној Хатуши почела крајем јуна и да планирају да се наставе до средине октобра.

Хетити су познавали појмове грех (vashtai), увреда (vashtul) и злочин (shalla-kardatar) и давали су им религијски смисао. Васхтаи и васхтул су донекле синоними и означавају дело које за собом повлачи непријатне последице. Нарочито тешки грехом се сматрао сексулани прекршај инцеста (хуркел), док се намерна и озбиљна увреда против божанства називала шалакардатар, за разлику од ненамерног греха против богова (погрешка). И ненамерни грех против богова је могао имати лоше последице али оне су могле бити отклоњене после консултација са пророчиштем које су имале за циљ да се сазна који је прекршај узрок несрећа. Прекршитељ је давао обећање да ће се искупити жртвом. Гресима се сматрао и прекршај грађанског закона (нпр. даване или примање мита). Ако су богови казнили човека за чињење греха, то није ослободило грешника обавезе исповести и обештећења. Жртве животиња нису коришћене за искупљење греха, нити су компензациони дарови који су горе поменути представљали искупљење, макар не уколико га не прати искрено покајање. Због тога, неке покајне молитве хретитиских краљева не само да одражавају дубоку интимну побожност већ досежу и префињености библијских покајних псалама.

Хурити (јевр. חרי, LXX Χορραιοι) су један од бројних народа који се спомињу као становници Ханана пре насељавања Израилаца у Обећаној земљи. Хурити се спомињу још у акадским изворима као народ насељен на северу Месопотамије,источно од Тигра. Владари са хуритским именима су јављају се и у плочицама из Алаха (познији период старовавилонског царства).Језик обичних народа припадао је породици севернокавкаских језика и у неким случајевима је толико утицао на акадски да су неки научници предлагали да се може говорити о хуро-акадском језику. Хурити су, највероватније, били сродни припадницима Урарту народа који је имао своје краљевство на Арарату а од којих наводно воде порекло савремени Курди и Јермени.Повезивање Митанија са Урартуом има одређену улогу у јерменској националној историографији, док неки курдски кланови и данас носе име Митани, што је име хуритског краљевства.

У средњем веку, Викинзи су се појавили као ужасавајућа поморска сила која је пустошила вековима цивилизоване области Европе уз застрашујућу суровост која и данас фасцинира широку публику и надахњује бројна писана и филмска остварења. Да ли би древне цивилизације Египта, Асирије и Хетитског краљевства на сличан начин представљале нападе мистериозних народа са мора да су имали техничких могућности? Ко си били ови тајанствени, застрашујући, нападачи древног света? Да ли су тајанствени народи са мора били јахачи апокалипсе древног света или жртвено јагње које је послужило да страном инвазијом оправда крах цивилизација које су се већ урушавале саме од себе?

Познавање чуда Египта је део опште културе а већина школараца је макар успут упознала цивилизације древне Месопотамије. Међутим, цивилизација древних Хетита је и данaс непознаница иако је у неким периодима по снази била једнака Египту и којој европска култура (судећи по новијим схватањима) дугује невероватно много. Направио ју је фасцинантни народ, непознатог (или макар нејасног) порекла, који се – уз друге велике силе – уградио у темеље древног али и савременог света. До недавно овај народ је био само један од оних, успутно споменутих, у Библији а онда је у Сирији 1870. год. пронађено чудно писмо и тај проналазак је променио много тога. Започела су опсежна истраживања до тада непознате цивилизације. Временом је откривено више од 20.000 глинених плочица као сведочанство да је та величанствена цивилизација, на врхунцу моћи, обухватала Малу Азију, делове Сирије и колоније у Палестини. Ово је прича о том народу, његовом успону и тајанственом нестанку са историјске сцене.