Израил

Живимо у веома тужном и болном свету. Ратови, глад, природне катастрофе и ужасна, раздорна политика су главне вечерње вести на нашим новинским станицама. Баш као што то чинимо данас, Јеремија, претпостављени писац који тугује и поставља Богу питања о томе како да настави са својом будућношћу када је тако страшно сломљен тугом, понижењем, болом и бесом. Он ову трагедију препознаје као последицу колективног богоотпадништва јудејског краљевства и испуњење пророчких најавао суду Божијем (Јер 36:1–18).

Открића повезана са мајем 2025. године омогућују нам јединствену шетњу кроз време током два миленијеума и простор, будући да повезују дешавања на широком подручју басена Средоземља, од древне Месопотамије, кишитског краљевства )или макар Саргоновом Акадског царства) до Крита, Миноја, па преко народа са мора, до обала северног Израила и, коначно, Јерусалима у последњим вековима прехришћанске ере.

Март 2025. год. обележен је археолошким открићима од врхунског значаја како за ширу област археологије библијског света до непосредно библијске археологије. Путујући мрежом новооткривених канала древне Месопотамије (на подручју савременог Ирака), није било могуће доспети до античке јудео-израилске територије. Ипак, то велике силе региона, Асирију и Вавилонију није спречило да се отимају за власт над облашћу древног Ханана. У тај сукоб се умешала и трећа регионална империја – Египат. Фараон Нехо II можда није успео да помогне свом асирском савезнику, али је ова превирања искористио да наметне своју власт региону. У тим узаврелим сукобима регионалних империје жртва су били мали народи и државе, и њихови владари. У конкретном случају, то је био последњи велики и праведни владар Јудеје, цар Јосија. Он је изгубио живот у близини Мегида и та чињеница је уграђена у темеље предања о коначном сукобу сила доба и сила зла, библијском предању које је можда једно од оних које је оставило највећи траг у савременој поп-култури – Армагедону. Коначно, ново истраживање у јерусалимској Цркви Васкрсења Христовог потврђује неке од детаља еванђелских приповести.

У вековима пре успона библијског Израила, периода познатог као касно бронзано доба (око 1550–1200. пре Хр.), Ханаан је био подељен међу бројним краљевствима којима се управљало из градских средишта. Средином 14. в., ова краљевства су била под влашћу Египта, једног од великих империја тог времена, и у потпуности су учествовала у дипломатским односима са својим египатским господарима. Драгоцени документи откривени у Тел ел-Амарни у Египту укључују не само писма која су друга велика царства слала фараонима, већ и она писана у име владара хананских држава. Ова хананска писма Амарне пружају непроцењив увид у друштвену и политичку стварност са којом су се суочавали краљеви у Ханану током овог периода. У Fall 2024 issue of Biblical Archaeology Review., Алис Мендел (Alice Mandell) нас упознаје са овом важном колекцијом у свом чланку Писма фараону: Ханаанска писма Амарне.

Група научника је предложила да би интригантан отисак печата (була), купљен на израелском тржишту антиквитета пре више од 40 година, могао бити аутентичан. Позивајући се на Јеровоама II (вл. 784–748 пре Хр.), була би била један од најранијих познатих отисака јеврејског царског печата. Заправо, уколико је аутентична, и јесте. Објављујући у часопису journal Tel Aviv, научници представљају низ тестова извршених на були, за које верују да пружају чврсте доказе о његовој аутентичности. Неки научници упозоравају, међутим, да је готово немогуће доказати да је такав предмет аутентичан.

Пет избледелих слова исписаних на посуди за складиштење су сви текстуални докази које имамо о Абел Бет Мааки из 9.в. пре Хр., насељу на крајњем северу Израела. Међутим, овај кратак и скроман текст може бацити ново светло на границе древног Израила какве познајемо.

Током јуна 2023. год. објављени су бројни радови у вези са открићима која спадају у област библијске археологије. Три која сматрао најзначајнијима тичу се времена цара Давида, и дана који су му претходили или следили.

Јануар ове године обележен је са два значајна открића која се тичу непосредно библијске археологије и са два открића која се тичу археологије библијског света, а која указују на динамику и шире међусобне утицаје у области древног Средоземља којој је припадала и територија Израила. Наиме, Открића са древног Крита нам пружају увид у необичну друготрајност минојско-оријенталне и микенско-критске традиције (препознатљиве у пракси сродничког брака) која је изнедрила и Иклаину, величанствену престоницу микенског краљевства Пилос. Открића древног града омогућавају нове увиде у организацији микенске Грчке. Истовремено две плоче исписане клинастим писмом пре око 3800 година пронађене и савремном Ираку откривају претке Израила и њихов заборављени језик, а још старији трагове сумерске пивнице откривају навике људи са тог древног подручја

Крај децембра 2022. и почетак јануара 2023.год. обележила су сазнања о новим октићима на Криту. Једно од њих се тиче престонице из времена позног Бронзаног доба, а друго, пак сеже у време које смо склони да пре повежемо са класичном Грчком. Узета заједно ова открића откривају миленијумски континуитет микенске цивилизације на овом егејском острву које је је било кључно за размену идеја у области Средоземља. Крит је наиме острво које је, захваљујући географском положају, било спона између древнијих цивилизација Оријента и чији су становници преузимали њихове тековине уводећи их на европски континент. Прво од новијих открића које ово потврђује јесте откриће нове престонице прве савезне државе античке Европе, вероватно обликоване по раније познатим обрасцима Месопотамије, Леванта и Ханана.

Геомагнетна поља забележена у 21 слоју археолошког уништења широм Израела које су реконструисали израелски истраживачи поклапају се, наиме, са библијским наративима о египатским, арамејским, асирским и вавилонским војним освајањима јудејског и израилског царства. Истраживачи са Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University) и Јеврејског универзитета у Јерусалиму (Hebrew University of Jerusalem) предводили су тим који је користио податке за развој поузданог новог научног алата за археолошко датирање. Алат је реконструисао правац и/или интензитет Земљиног магнетног поља забележеног у спаљеним остацима. На пројекту који је описан као научни пробој, радило је двадесет истраживача из различитих земаља и различитих специјалности. Указујући да је археомагнетизам је наука која се развија и која се показује све кориснијом у хронолошкој дебати, Јоав сматра да у блиској будућности, како се прикупи више података, то би могло помоћи да се оконча научна дебата не само о томе да ли су Давид и Соломон постојали (што је делимично већ утврђено) — већ и о томе да ли су њихова царства била тако добро успостављена и велика како Библија описује. Како наука напредује, тако расте и способност археолога и историчара да проучавају места и ствари које су људи оставили за собом пре много година. Они такође могу добити тачније датирање када је археолошки налаз први пут направљен.