Библијска Археологија

„Ово су заповести које треба да чините: Говорите истину један другоме, судите праведно и пресуђујте мирољубиво на вратима својим. Немојте да зло смерате један другоме у срцу свом, немојте се радо криво заклињати, јер све то мрзим, говори Господ“ – одјекује порука пророка Захарија са новопронађених древних библијских свитака преписиваних пре 2000 година.

Пиво је једно од најстаријих пића које је познато људском роду. Оно што је мање познато је да је оно коришћено у ритуалне сврхе. Ново археолошко откриће са југа Египта потврђује и надограђује досадашња сазнања у вези са овом намирницом

Проналазак ових натписа подстакао је претпоставке о широко распрострањеној писмености на подручју древног Северног (Самарјанског) царства. Новије анализе, међутим, показују да то можда није био случај.

Иако је тешко реконструисати јеловник просечног становника Палестине римског доба и позне антике Веингартен као историчар хране и као археолог је добро припремљена за тај корак. Употреба археолошких остатака и древних текстова као што су Мишна, Тосефта и Талмуд, омогућује склапање мозаика древног јеврејског јеловника.

Ово је специфично место сачувано у библијским текстовима које показује чување сећања библијских аутора који ово предање датирају у Трећи Средњи Египат. Такав закључак подржава датирање изласка у 13. тј. разесидски период зато што су само у њему употребљавани наведени топонимми.

Разбијен и фрагментаран, натпис представља обележје победе арамејског цара, над своја два јужна суседа, царем Израила и царем дома Давидовог. Текст је пажљиво усечен и исписан уредним арамејским словима која преносе самопохвални исказ арамејског цара према којем је он, вођен божанском моћи бога Хадада, победио хиљаде израилских и јудејских коњаника и возача бојних кола (двоколица) пре него се усредсредио лично на своје царске противнике. На жалост пронађени дом Давидов – фрагмент не садржи лична имена владара који су били укључени у сукоб. Научници, међутим, сматрају да овај натпис говори о освајањима Хазаела дамашког у којима је он поразио и израилског цара Јорама и јудејског цара Ахазију.

Висећи вртови Вавилона сматрају се једним од чуда древног света. Новија истраживања указују на могућност да су их антички историчари нетачно приписали владару који их није начинио, већ и царству у коме се нису налазили...

Где се налази планина Синај? У вези са овом темом 2013.год. организована је научна дискусија Израелу. У средишту дебате нашле су се две локације. Прва је Хар Карком, планински гребрен смештен у пустињи Негев, који је археолог Емануил Анати поистоветио са библијским Синајем. Друга је област планинског масива у садашњој Саудијској Арабији. где се Мојсеј склонио када је побегао из Египта. Године 2014. објављен је чланак; Где је планина Синај: Хар Карком или Негевска пустиња? Чланак је потписао Hershel Shanks који је испитивао карактеристике предложених локација.

Jeдно од археолошких открића које не би смело да измакне нашој пажњи

За пролеће 2020 године у организацији Вiblical Archaeology Review организоваће се велика Витсаида-дебата на којој ће научници сучелити аргументе изнете у постојећим чланцима којима су представили резултате својих истраживања. На једној страни је чланак Трагање за Витсаидом – случај Ел Араја (Searching for Bethsaida: The Case for El-Araj) који су потписали Р. Стивен Нотлеј и Мардохеј Авиам (R. Steven Notley и Mordechai Aviam) директори ел-Арај Ископавање-Пројекта (el-Araj Excavation Project) и Трагање за Витсаидом – случај Ет-Тела (Searching for Bethsaida: The Case for Et-Tell) чији је аутор РАми Арав који је непосредно учествовао у ископавањима на поменутој локацији. Аутори ће аргументовати зашто сматрају да су баш они открили локацију Витсаиде, места којим је Христос ходио.