ТРИ НАЈЗНАЧАЈНИЈА АРХЕОЛОШКА ОТКРИЋА – ЈУН 2022

3. ГАЛИЛЕЈСКА ТВРЂАВА И МОЋ ХАСМОНЕЈСКЕ ДИНАСТИЈЕ - ископавање хасмонејске границе
Више од једног века династија Хасмонеја (167–37. пре Хр.) ширила је своју моћ од Негева на југу до Галилеја на северу. Древни текстови пружају непроцењив увид у ову историју, а археолошка истраживања раде на разјашњавању обима и моћи овог јелинистичко-јеврејског краљевства. Једна од таквих ископина је Хорват Тефен (Horvat Tefen), тврђава која се налази 10миља источно од моћног феничанског града Ако. Ово ископавање има за циљ да разоткрије интригрантно питање: ко је саградио тврђаву и зашто?
 

Тајна Хорват Тефена
Хорват Тефен се налазио стратешки дуж границе између растућег Хасмонејског краљевства и независног феничанског града-државе Ако Птоломаис. Током владавине хасмонејског краља Александра Јанеја (103–76. пре Хр.), регион је био жариште између две силе. Александар Јанеј је настојао да освоји значајну обалну луку. Упркос томе Хорват Тефен није ископан све до 2019. год. Рои Сабар, директор ископавања, верује да може да пружи одговор на питање ко је сазидао ову тврђаву на врху брда.
Други научници су сугерисали да је утврђење саграђено од стране житеља Аке у 2. в. пре Хр, Сабар се не слаже са тиме. У чланку који је објавио у значајном часопису BASOR, Сабар сугерише да је Хорват Тефен војно утврђење које се кратко употребљавало, а које је саградио Александар Јанеј након што је безуспешно покушао да своји Ако током своје ране владавине. Тврђава је престала да се користи убрзо након последњег хасмонејског владара и доцније је изнова насељена од стране пољопривредника тек у византијском периоду (324-634. год. хр. ере).

Проширење Хасмонејског царства и локација Хорват Тефен
Иако су претходне теорије сугерисале да је тврђава изграђена у 2.в. пре Хр. да би се Ака бранила од непријатеља са истока, Сабарова студија представља убедљиву алтернативу. Уместо тога, он закључује да су тврђаву саградили Хасмонејци као начин да чувају Аку. Сврха Хорват Тефена је вероватно била и да угрози град и да ојача Хасмонејску границу. Краљевство је брзо расло током хасмонејског периода и, до владавине Александра Јанеја, обухватало је већи део региона Галилеје.
Хасмонејска династија је настала након Макавејске побуне против Селеукидског царства (око 167–160. пре Хр), како је описано у 1Мак и код Флавија. Селеукиди су преузели контролу над регионом од египатских Птолемеја током раног 2.в. пре Хр, али су деценијама касније сами посустајали омогућавајући бројним локалним групама да стекну своју независност и своје државе.
Династија Хасмонејаца је брзо проширила своју територију ван своје престонице у Јерусалиму. За време Александра Јанеја царство је укључило Гагилеју и настављало експанзијуу Трансјорданији. Упркос раној победи против Ака, Александар Јанеј се показао неспособним да освоји град од Птоломеја. У немогућности да освоји овај важан регион, Александар Јанеј је уместо тога изградио или обновио низ одбрамбених утврђења дуж својих граница, како би заштитио територију за коју се тако тешко борио.

Археологија Хорвата Тефена
Тврђава Хорват Тефен налази се на врху дугачког, уског брда са погледом на древни град Ака. Одатле је хасмонејски ратник лако могао да надгледа Аку и њену околину. Сабар и његов тим датирају изградњу утврђења кроз пронађену грнчарију, као и неколико десетина новчића, од којих су скоро сви хасмонејски, из времена Александра Јанеја. С обзиром на ограничену количину налаза из других периода, тим закључује да је тврђава била насељена само кратко време за током владавине поменутог хасмонејског владара. С обзиром на то да је локалитет био насељен тако кратак период, његово континуирано ископавање пружиће бољу слику живота и материјалне културе Хасмонеја.
Тврђава је изграђена уског правоугаоног облика, заузимала је нешто више од пола хектара. Тврђава се састоји од седам кула различите величине, повезаних зидом завесе. Изграђена од масивног пољског камена, највећа од кула је 11,м Х 18,6 и вероватно је била бастион. Мања кула је док је најмања 4,9м Х 25 7,6м. У међувремену, зид завесе састоји се од грубо обрађеног камена и просечне ширине је између 0,9 и 1,5м. У тврђави и око ње откривене су и четири велике цистерне. Изградња тврђаве од овог углавном необрађеног камења могла би да укаже на брзину којом су Хасмонејци изградили локацију.

2. ЈАКОВ ПРОЗЕЛИТ И ДРЕВНА КЛЕТВА
Јаков прозелит се куне да ће свако ко отвори овај гроб бити проклет. Тако гласи надгробни натпис откривен у древној некрополи Беит Шеарим у доњој Галилеји. У овој негда престижној некрополи овог града понађено је преко 300 плоча са надргробним натписима, међутим, ова прва која је пронађена после 65 година нарочито је значајна. Она представља сведочаство да су прозели, група нејудејских обраћеника у јудаизам позната новозаветним писцима, постојала и вековима пошто су неуспешни јудејски устанци учинили да припадници ове нације и вере буду гледани са непријатељством, штавише, и у оним временима када је хришћанство постепено преузимало примат.

Речи су написане црвеним мастилом на надргробној плочи пре око 1800 година. Иако су стотине надгробних споменика откривене на Унесковој листи светске баштине Беит Шеарим, ово је први споменик који је пткривен током последњих шест деценија. Проучавање натписа извршили су Универзитет у Хаифи (University of Haifa) и Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA). Осим своје интригантне клетве, натпис је изузетан из још једног разлога: експлицитно помиње да је власник гроба био преобраћеник у јудаизам.

Јаков  прозелит
Надгробни споменик Јакова преобраћеног датира са самог краја римског периода (37. пре Хр.-324. хр. ере), када су Јевреји били протерани из Јерусалима. До тог времена, Галилеја је постала главни центар јеврејског живота и културе унутар римске Палестине. Међутим, као што показује његов натпис, Јаков није рођен као Јеврејин, нити је вероватно био из области Галилеје.
Ко зна одакле је он [Јаков] дошао. И никада нећемо сазнати ако не пронађемо његов дневник, што нећемо, рекао је Џонатан Прајс (Jonathan Price), професор Универзитета у Тел Авиву (University of Tel Aviv) додавши да је Јаков вероватно не изворно име покојника, већ име које је добио преласком у јудаизам. Одакле год да је Јаков потицао, није изненађујуће што је сахрањен у Галилеји, јер је Бејт Шеарим постао важна некропола у којој су сахрањени многи Јевреји из Израила и дијаспоре. Верује да је она и последње почивалиште важног рабина Јуде ха-Насија из 2. в., који је заслужан за редиговање Мишне и који је био поглавар Синедриона. Након његове сахране, Јевреји из целог региона уложили су огромне напоре да и тамо буду сахрањени, рекао је Прајс, додајући: Бејт Шеарим је познат по томе што је међународно гробље за Јевреје са целог истока, укључујући Јемен, Палмиру и целу древну Свету земљу.
Према Прајсу, Јаков је вероватно сам саставио клетвени натпис пре своје смрти, што је била уобичајена пракса у антици. Натпис је написан на ономе што је Прајс описао као чудан грчки којим је очигледно говорио. Након проклетства, написане су речи стар 60 година. Оне су вероватно додане од стране породице по смрти покојника. У античком свету, рекао је Прајс, није било неуобичајено да појединци саставе своје гробне натписе пре своје смрти.
Сигуран сам да је припремио свој камен пре него што је умро. Да ли је писао руком или не, не можемо знати, иако је облик слова прилично добар у односу на друге домаће натписе, рекао је Прајс.
Још један мали натпис, такође обојен црвеном бојом, налазио се на кречњачком зиду у близини гробнице, и једноставно је рекао име Јуда. Археолози верују да је то име власника гробнице. Већи натпис налазио се на каменој плочи наслоњеној на отвор исте нише и састојао се од осам редова.
Натпис је откривен пре годину дана у националном парку, објављена је у заједничком саопштењу за штампу Универзитета у Хаифи и IAA уочи једнодневне конференције 1. јуна. Пронашао га је Џонатан Орлине (Yehonatan Orline) у таније непознатој гробној пећини. Натпис је достављен IAA, која је радећи на томе да га сачувају у нади да ће га једног дана бити део изложбене поставке, заједно са још 300 натписа писаних на четири језика, а пронађених у оводашњој некрополи, каже шеф IAA  Ели Ескосидо (Eli Eskosido).

Обраћеници и јудаизам
Откриће овог надгробног споменика је занимљиво јер је један од свега неколико таквих натписа из касног римског периода који помињу преобраћенике у јудаизам. Упркос пропадању Јудеје, и након низа неуспелих јеврејских побуна и јачања хришћанства и његовог ширења у царству, видимо да још увек има људи који одлучују да се придруже јеврејској вери и чак то поносно проглашавају изјавио је директор ископавања, Адиј Ерлиха (Adi Erlich). Ово је први погребни натпискоји посебно помиње да је преминула особа била преобраћена. Натписи који сведоче о преобраћеницима нису уобичајени, а они који су претходно откривени углавном су из периода Другог храма или раног римског периода, времена када је јудаизам био доминантан идентитет у Јудеји.
Поред прозелита, јудаизам је привукао и другу групу присталица током касног римског периода. Ова група, позната као „побожни“, поштовала је израелског бога и често је донирала новац за изградњу синагога. Међутим, за разлику од преобраћеника, ова група није постала потпуно јеврејска, придржавајући се закона или обрезања. Такви богобојазници се такође често помињу у Новом завету, а у неким случајевима су били кључни за формирање раних хришћанских цркава. Корнелије из Цезареје је један од таквих примера (Дап 10). Новозаветни писци су, ипак, знали и за прозелите. Штавише један од прозелита по имену Никола увршћен је у групу од првих седам ђакона (Дап 6:5). У вези са њим имамо још и податак да је био из Антиохије.

1. ИЗРАЕЛ И ДОЛИНА ЈОРДАНА - ПРАПОСТОЈБИНЕ КУЛТИВИСАЊА МАСЛИНА
Од библијских времена до наших дана маслине су једна од најзначајнијих намирница широм света. Нова студија указује да је ова вредна пољопривредна култура, култивисана око 7000 година пре Хр. у поменутој области. Одомаћивање маслина наводи на препознавање почетних корака у развоју социоекономске структуре, хијерархије и администрације. Дрво маслине, у овом делу света, има дубок историјски значај. Недавна израелска студија представиа је јавности неке од најранијих трагова припитомљавања стабала ове биљке које се може повезати са почетком 7. миленијума пре Хр. Научници су, наиме, анализирали остатке дрвеног угља са халколитског налазишта Tel Tsaf које је у долини Јордан истраживао проф Јосеф Гарфинкел (prof. Yosef Garfinkel) са Института за археологију Јеврејског универзитета (Institute of Archaeology at the Hebrew University). Долинина Јордан није природно станиште маслина, а утврђено је да је поменути угаљ настао од стабала маслине.

 
Стручњаци Универзитета Тел Авив (Tel Aviv University) и Јеврејског универзитета у Јерусалиму (Hebrew University of Jerusalem) закључили су, стога, да стабла ту намерно посађена око 7000 година пре Хр. 
"Дрво је било 'plastika' древног света", истиче водећа истраживачица Јакоб М. Алоков одсека за археологију и древне блискоисточне културе  (Jacob M. Alkow Department of Archaeology and Ancient Near Eastern Cultures) и Природњачког музеја Стеинхардт Универзитета у Тел Авиву (Steinhardt Museum of Natural History at Tel Aviv University), др  Дафна Лангут (Dr. Dafna Langgut). 
Она појашњава указујуи да се дрво користило за градњу, за израду алата, оружија, намештаја и обзбеђивање енергије. Управо зато је идентификација остаака дрвећа пронађених на археолошким налазиштима, попут дрвеног угља на огњиштима, кључ за разумевање које су врсте дрвећа расле у природном окружењу, а које су биле допремљене у неку област у времену када људи почињу да култивишу воће и биље уопштено. 
Чак и када изгори, дрвени угаљ открива биљку од које је добијен посредством анатомске структуре сачуване у остацима. Проучавање тих остатака је управо област којом се др Лангут бави као управницу лабораторије за археоботанику и античко окружење. Њена специјалност је микроскопска идентификација биљних остатака. Налази су објављени у часопису Scientific Reports. 
Tel Tsaf je велико праисторијско насеље смештено јужно од Беит Шенана у средини Јорданске долине. Процењује се да је прво насељен настало у периоду 7200-6700 год. пре хр. У ископавањима су откривене веике куће са двориштима.Свака од кућа имала је неколико житница и сматра се да је капацитет узгајаних намерница био и до 20 пута већи од потребне количине калорија једне тадашње породице. Ово открива богатство насеља. Ово је потврђено проналаском остатака сложене керамике која је била узузетно вешто осликана. Штавише, пронађени су предмети који су очито донесени из удаљених области (нпр. убаидска керамика из пре-сумерске Месопотамије, опадијан  из Ададолије,какарно шило са Кавказа...). 
У својој лабараторији др Лангут је идентификовала остатке древеног угља са локације. Закључила је да је он настао од маслиновог и смоквиног дрвета. Иако је на подручју савременог Израела у древности било дивљих маслина, њихово природно станиште није била долина Јордана. Откриће остатака дрвета масилне у угљу, стога, указује да је дрво маслине у ову област намерно донето као и да је његово доносилац имао довољно знања о биљци да је извади из природног станишта и насади у другој области. "У археоботаници ово се сматра неоспорним доказом припитомљавања (култивације) биљке" - рекла је она. 
На основу ових налаза истраживачи су сугерисали да средње-халколитско налазиште Тел Тсаф садржи остатке најранијег, за сада познатог, угљенисанох дрвета маслине у области средњег и северног дела Јорданске равнице. 
У истраживању је наведено да пронађени археолошки и ботанички материјал указује да је узгој маслина започео у северном Израелу, на ободима Кармила као мору и у Галилеји крајем 8. миленијума пре Хр., тј. током периода раног халколита. Овај узгој је вероватно започео култивисањем дивљих маслина које су се у овој области налазиле као у природном окружењу. Неколико векова доцније, на почетку средњег халколита тј. око 7000 год. пре Хр, досељеници у област Тел Тсаф бавили су се узгојем маслина. 
Овакав географски помак подразумева пренос знања игенетског материјала изсеверног Израела у долину Јордана. Како је осим маслиновог, идентификована и знатна количина смоквиног дрвета сматра се да су и оне узгајане у овој области, која је њихово природно станиште. Ипак, оне су имале малу вредност као сировина за огрев или израду алата. Није било, стога, разлога да се смоквино дрво допремау насеље. Гране које су коришћене у пгреву вероватно су билеоне које су сакупљене у оквиру резидбе, поступка који се и данас примењује у циљу остваривања већег приноса. На основу анализе материјала показано је да је уз дрво поменутих воћкиу насељу обимно коришћено дрво тавовског храста и тамариске. 
Артефакти које је Гарфинкел открио и који су указали на богатство насеља потврдили су истраживачима да су се овдашњи становници међу првима бавили узгојем маслина и смокви, будући да је узгој воћа био и показатељ луксуза у овом периоду. 
Лангут је подсетила да је култивација биљака, нарочито воћака, многогодишњи процес и логично је да су се том делатношћу могла бавити богатија друштва, она која се не боре за преживљавање и нису зависнаод свакодневне жетве житарица које су релативно брз извор хране. Када се врши пресађивање садница, јасно је да само неке успеју, а тај успех делом дугују и генетском прилагођавању - подсетио је проф. Гарфинкел. 
Дрвеће даје плод три-четири године након сађења. Воћнаци затевају знатна почетна улагања, али потом живе дуго времена па чак и вековима у случају маслина. Они (маслињаци) имају велики економски и друштвени значај у смислу поседовања земље и завештања тих поседа наредним покољењима, а то су процедуре које сугеришу зачетје комплекснијих друштава, каже Лангут додајући да су становници Тел Тсафа можда трговали производима добијеним од маслина (маслиновим уљем), као и сушеним смоквама. То су дуготрајни производи који су могли да омогуће трговину са удаљеним областима, што је опет увећавало богатство самог насеља. Са њом је сагласан проф. Гарфинкел који истиче да се култувација воћака не може вршити под притиском. 
На локацији су пронађени и докази о најранијим печатима, што можда указује на постојање некаквог система пореза и администрације, односно чињење првих корака у претварању локаног становништва у друштво са социоекономском хијерархијом коју подржава административни система. Др Лангут, стога, закључује у целини, налази указују на богатство и ране кораке ка формирању сложеног друштва на више нивоа, обликовање класе фармера и, уз њих, класе чиновника и трговаца. 
Занимљиво је да се оснос питоме и дивље маслине, али у обрнутој перспективи у којој питома маслина постаје носилац калемљене дивље маслине користи у новозаветним списима као илустрација односа историјског Израила на чији корен су се накалемили хришћани неизраилског порекла (Рим 11:15-19). 
Маслина је у библијским временима била знамење богатсва, мира и благостања. Сусрећемо је на првим страницама Светог писма, када на крају потопа голуб коју доноси гранчицу маслине као знамење постепеног обнављања живота на земљи (Пост 8:11). Овај знаменити детаљ библијског аратива и данас се често користи као мотив за симболисање мира. Сасвим је јасно да је узгајање маслина била једна од главних пољопривредних делатности Израила библијских времена (Изл 23:11; Пнз 6:11; 8:8; 24:20; 28:40; 1Сам 8:14; 2Цар 5:26; 1Дн 27:28; Нем 5:11; 9:25), њихових суседа Филистејаца (Суд 15:5), али и ранијих становника Ханана (ИНав 24:13). 
Маслина се, очито, сматрала једном од највећих драгоцености региона, краљицом стабала (Суд 9:8-9; 2Цар 18:32) чија лепота симболише свеколики напредак, узвишеност и достијанство (Пс 52:8; 128:3; Ос 14:6; Јер 11:16), због чега је њено дрво коришћено у изради култних предмета (1Цар 6:23; Нем 8:15). Једна од савезних претњи, које Господ упућује Израилу јесте уништење њихових маслинака које је последица кршења савеза (Ам 4:9) Сађење маслине је, насуптот томе, посматрано као знамење есхатолошког чина и свеопште обнове свега приликом успостављања будућег царства (Ис 41:19). Штавише, обрана маслина лишена свог плода симболисала не тешке губитке (Јов 15:33), али због потенцијала обнове коришћена је управо као подсетник на обнову историјског Израила упркос тренутних недаћа са којима се суочавао изабрани народ (Ис 17:6-7; 24:12-14; Аг 2:19уп. Јер 31:12). Стога, вра и верност коју пророци исповедају јесте уздање у Божије дело спасење и у околностима када род маслине превари (Ав 3:18), односно у околностима апокалиптичких недаћа. Очекивано је, стога, што маслина постаје и есхатолошко-апокалиптички симбол повезан са новим Јерусалимом и његовим храмом и уопште обиљем есхатолошких благослова (Јзк 32:14; Зхр 4:3; Отк 11:14) 
Један од главних производа који се добијао од маслине, која се свакако користила у исхрани и као целовити плод (2Сам 17:29), било је уље. Цеђење уља се сматрало захтевним послом (Јов 24:11). Оно је коришћено у различите сврхе, а могло је бити и средство плаћања (1Цар 5:11; 2Дн 2:10; Јзд 3:7, Ис 57:9; Јзк 27:17; Лк 16:6). Оно је било једна од кључних сировина коришћених у култу (Изл 27:20; Лев 2:1; 6:15; 7:10; 14:10; 24:2; Бр 4:9; 18:12; 2Дн 31:6; 32:28; Јзд 6:9; 7:22; Нем 10:37; 13:5, Мих 6:7). Хлеб повезан са уљем сматран је нарочитим и повезиван је са празничним моментима или жртвом (Изл 29:2; Лев 9:4; 23:13; Бр 5:15; 6:15; 7:13; 29:3; 1Дн 9:29; Јзк 45:14; 46:5). Док је мала количина брашна и уља, сматрана оним најосновнијим (1Цар 17:12-25 уп. 2Цар 4:1-7; Јер 40:10; 41:8). Изостанак и тога, сматран је апокалиптичким знамењем Божијег суда (Јл 1:10; Ос 2:5; 12:2; Аг 1:11; Отк 6:6). 
Због своје високе калоричне вредности, и чињенице да је добијање уља поразумвало цеђење велике количине маслина (дакле и вишак плода) оно је постало симбол богаства, изобиља и божанске наклоности, о чему нарочито сведочи мудросна и поетска књижевност Светога писма (Пс 23:5; 45:7; 63:5; 92:10; Пс 104:15; 141:5;  Прор 9:8; Јов 29:6; Ис 61:3 уп. Бр 11:8; Пнз 7:13; 11:14; 12:17; 18:4; 32:13; 33:24;2Цар 18:32; 1Дн 12:40), али и раскалашности (Јзк 23:41; Отк 18:13). Коришћено је и у медицнске сврхе сврхе, нарочито као средство за ублажавање бола узорокованих опекотинама или повредама или приликом припремања тела покојника за укоп  (Пост 50:2; Пс 55:21; ПрСол 27:9; Ис 1:6; Мк 6:13; 14:8;  Лк 10:34; Јк 5:14). У комбинацији са различитим другим биљкама, прављена су нарочита ароматична уља која су се сматра нарочитим луксузом (Пнп 1:3; 4:1; Лк 7:46; Јн 11:2; 12:3). Осим храњиве и лековите вредности уље је коришћено за осветљавање (Изл 25:6; Мт 25:3), али и улепшавање којим је додатно истицано богатство и моћ (2Сам 14:2; Јест 2:12, Пнп 1:3; 4:1; Дн 10:3) те је стога постало симбол божанског помазања култних предмета (Пост 28:18; 35:14; Изл 30:24-26) царева и свештеника (Изл 25:6; 30:25; 31:11; 35:8; 37:29; Лев 4:3; 6:22; 7:35; 8:2; 10:7; 16:32; 21:10; Бр 3:3; 18:8; 35:25; 1Сам 2:10; 10:1; 12:3; 15:17; 16:1.6; 1Сам 26:9; 2Сам 1:14.21; 2:4; 3:39; 12:7; 19:10; 23:1; 1Цар 1:39; 1Цар 5:1; 2Цар 9:1-10; 11:12; 1Дн 11:3; 14:8; 16:22; 29:22; 2Дн 6:42; 22:7; 23:11; Пс 2:2; 18:50; 20:7; 28:8; 45:8; 84:9; 89:20; 92:10; 105:15; 132:10; 133:2; Ис 10:27; 45:1; ПлЈер 4:20; Јзк 16:9; 28:14; Дн 9:25; ), тако да и сам израз месија – христос, означава у основи оног који је помазан, а у коначном смислу, нарочитог божанског Помазаника који ће успоставити божанско царство (Ис 61:1-3; Јзк 16:19; Ав 3:13; Лк 4:18-20; Јевр 1:9; Дап 4:27; 10:38) и то као  царство оних који посредством Његовог помазања и сами постају помазаници (2Кор 1:21; 1Јн 2:20). 
 
Бонус линк - обнова ирачке археологије и проналазак древног Митани-града: https://www.bkcentar.rs/sr/blog/obnova-arheologije-i-muzeja-u-iraku-povracaj-artefakata-restaruacija-iskopavanja-susa-i-palata-tajanstvenog-kraljevstva 
 
Извори: 
https://www.biblicalarchaeology.org/daily/ancient-cultures/ancient-israel/horvat-tefen-and-the-hasmonean-dynasty/?utm_campaign=coschedule&utm_source=facebook_page&utm_medium=Biblical%20Archaeology%20Review&utm_content=A%20Galilean%20Fortress%20and%20the%20Power%20of%20the%20Hasmonean%20Dynasty&fbclid=IwAR1flEtfGqjKAFRb9Hd6ktIVAxEC1dduaGx-vt3T9mGeEQNGcvu70zXZtK8 
https://bkcentar.rs/sr/blog/galilejska-tvrdjava-i-moc-hasmonejske-dinastije-iskopavanje-hasmonejske-granice 
https://www.biblicalarchaeology.org/daily/ancient-cultures/ancient-israel/jacob-the-convert/?utm_campaign=coschedule&utm_source=facebook_page&utm_medium=Biblical%20Archaeology%20Review&utm_content=Jacob%20the%20Convert%20and%20an%20Ancient%20Curse&fbclid=IwAR2OSjswK31-hF5JbB6sZw5lHuUTg1kM7-4QwhmgnT7Ojljc3zMJP7YyeDU 
https://www.timesofisrael.com/1800-year-old-grave-marker-for-jacob-the-convert-stumbled-upon-at-beit-shearim/ 
https://www.jpost.com/archaeology/article-708390 
https://bkcentar.rs/sr/blog/jakov-prozelit-i-drevna-kletva 
https://www.jpost.com/archaeology/article-709534?fbclid=IwAR0YqJjzHkUGwzmxE2mp1yV5PVCGO4SuvoBunz0QserNsZHzvbVKpLaDv8c 
https://www.sciencedaily.com/releases/2022/06/220616101935.htm 
https://www1.cbn.com/cbnnews/israel/2022/june/israeli-scientists-discover-olives-were-first-domesticated-in-jordan-valley-7-000-years-ago 
https://www.haaretz.com/archaeology/2022-06-16/ty-article-magazine/.premium/worlds-earliest-domestication-of-fruit-trees-reveals-complex-society-in-jordan-valley/00000181-6895-d406-abb1-ea972b3e0000 
https://www.i24news.tv/en/news/israel/archeology/1655320595-israeli-researchers-discover-olive-trees-were-domesticated-7-000-years-ago 
https://bkcentar.rs/sr/blog/izrael-i-dolina-jordana-prapostojbine-kultivisanja-maslina