Библија

Ово је један од најпознатијих еванђелских одељака и, по мом скромном мишљењу, један од најзначајнијих. Он своју занимљивост и значај има било да ми се приступа из перспективе књижевног или литургијског контекста. Међутим, разумевање ове параболе и у њеном литераном и у њеном литургијском контексту изузетно може да буде обогаћено често заборављеним, историјским и религиолошко-културолошким контекстом.

Свет Библије није само географски и историјско-културолошки простор на којем су се одигравали библијски догађаји, нити на којем су живели и деловали писци који су те догађаје описали. У ширем смислу, свет Библије представља и онај свет који је Библија посредно или непосредно обликовала. Уколико се посматра из такве перспективе значајан момент представљају и артефакти који настају непосредно или пар векова након окончања периода библијске историје, али који рефлектују потенцијана струјања, културолошка и верска из времена последњих деценија библијске истирије. Управо такви артефакти, повезани са временом Бар Кохбе представљају једно од три значајна открића овог месеца. Следи извештај о обновљеним ископавањима древне престонице северног античког царства Јевреја – Израила (и последичним геополитичким тензијама). Најзначајније откриће тиче се саме библијске историје, односно нове методе датирања и нових постављених датума библијских списа и списа повезаних са њима, а пронађених у кумранским пећинама.

Храмови су пронађени широм древног Блиског истока. Шта се дешавало на овим локалитетима? Уз реконструкцију архитектонских остатака, могу ли научници да склопе древне обреде обожавања? Свакако, није могуће индентификовати сваку ритуалну активност која се одвијала у древним храмовима. Ипак, Ан Катрин де Хемер Гудме (Anne Katrine de Hemmer Gudme) са Универзитета у Копенхагену (University of Copenhagen) реконструисала је неке које су се се одвијале у храму на гори Геразим, и то на бази натписе пронађене у храму на планини Гаризим, а који су били део богослужења при овом светиштy.

Током августа 2025. године Јерусалим је био средиште археолошких открића и нових истраживања повезаних са археологијом древног града. Нова открића и анализе нагоне на преиспитивање раније прихваћених закључака у вези са улогом, значајем и развојем овог града у дугом временском периоду од раног периода јудео-давидистичких владара, преко периода владавине најзначајнијих представника ове династије до времена обнове града током владавине настављача Александра Македонског. Наведеним открићима додајемо и представљане нове студије о околностима које су изнедриле месопотамску цивилизацију.

Да ли сте пали у тешку болест, па многи долазе... са амајлијама, некаквим амулетима... да излече зло? Св. Јован Златоусти, Омилија 3 на 1Сол 3

Живимо у веома тужном и болном свету. Ратови, глад, природне катастрофе и ужасна, раздорна политика су главне вечерње вести на нашим новинским станицама. Баш као што то чинимо данас, Јеремија, претпостављени писац који тугује и поставља Богу питања о томе како да настави са својом будућношћу када је тако страшно сломљен тугом, понижењем, болом и бесом. Он ову трагедију препознаје као последицу колективног богоотпадништва јудејског краљевства и испуњење пророчких најавао суду Божијем (Јер 36:1–18).

Постоји могућност да је Дилмун имао сопствени локални пантеон, али пошто нису оставили сопствене писане религијске текстове, ове реконструкције су засноване углавном на археологији и анализи печата и храмова, а мање на поузданим именима божанстава. Ипак — да, постоји основа да се верује да религија Дилмуна није била само копија месопотамске, већ да је имала језгро својих локалних богова.

Постоје митови у којима Аполон заиста шаље смрт као казну, често стрелама – јер је као бог стрелаштва могао да шаље и смртоносне болести. Управо ови мотиви су понекад коришћени у хришћанској полемици да се он представи као уништитељ, односно библијски анђео уништења, Авадон.

Открића повезана са мајем 2025. године омогућују нам јединствену шетњу кроз време током два миленијеума и простор, будући да повезују дешавања на широком подручју басена Средоземља, од древне Месопотамије, кишитског краљевства )или макар Саргоновом Акадског царства) до Крита, Миноја, па преко народа са мора, до обала северног Израила и, коначно, Јерусалима у последњим вековима прехришћанске ере.

Помпеја, древни римски град затрпан пепелом и лавом приликом ерупције оближњег вулкана последњих година непрестано изненађује овим открићима до којих долазе археолози. Ова открића нам помажу да се боље упознамо са римским светом са почетка хришћанске ере, а тиме и светом у којем је хришћанство тражило своје место и исказ.