Библијски Културни Центар

Мај текуће године био је обележен значајним археолошким вестима у области археологије библијског света које су, просто, претицале једна другу. Две од три које доносимо као најзначајније, можда и пророчки, наговештавају будуће токове археологије која све више постаје подручје сусрета природних и друштвених наука. Треће место доделили смо два миленијума старој признаници, написаној на камену, а пронађеној крај ходочасничког пута који је повезивао Силоамску бању и храм древног Јерусалима. Друго место заузела је вештачка интелигенција оспособљена да чита и преводи акадско писмо, а прво представљање првог академског чланка који доноси резултате испитивања авалских таблица проклества.

Пустињски змајеви били су заправо дуги камени зидови који су се каткад миљама протезали вођени тачкама или ограђеним просторима са рупама ка којима је усмераванa ловина. Технике лова древних заједница биле су честа тема проучавања, али не и специфичан лов који је подразумевао технике хватања већег броја животиња у замке. Недавна истраживања теже да премосте овај јаз усредсређујући се на спектакуларне примере типова замки које се проучавају мултидисциплинарно, односно археолошки, антрополошки, биоархеолошки и геоархеолошки, геоматикчи и статистички, и геохронолошки.

Током своје јавне службе Христос је више пута ходочастио у Јерусалим посећујући и тамошњи храм. Макар једном је пре посете храму посетио Силоамску бању, базен који је служио и као ритуално купалиште за бројне ходочаснике. Том приликом је учинио једно од својих чувених знамења. Можемо да замислимо како је после тога, у пратњи својих ученика, трасом дугом 600м ходио дуж храмовне горе кроз гужву тзв. ходочасничког пута која није подразумевала само велики број поклоника, већ, како новија истраживања показују и живу трговачко-економску делатност. Рачун исписан на камену потврђује овакву сцену, док име Симон, које је на њему исписано одражава атмосферу тадашњих јеврејских држава у којима је ово било јено од најчешћеих имена. Стога, то је атмосфера унутар које је логично да је један од дванаесторице имао управо то име...

Палеографске карактеристике слова аутори су представили врло детаљно. Њихов приступ може да илуструје опис словног знака алеф који се јавља на више места у тексту. Наиме, алеф-знакови у горњем регистру приказују курзивнији стил и подсећају на обрнуто ћирилично А, познато у познијим класично-грчким натписима. Ипак, то што имају благо изврнуте рогове повезује ову словну ознаку са ранијим 2. миленијумом пре Хр. (премда се слична форма, премда ређе, јавља и у познијим палео-јеврејским натписима) нпр. натписима из египатских рудника тиркиза, Бронзаног доба у Серабит ел-Кадиму на југозападном Синају и Сихема (средње Бронзано доба). Паралелела постоји и у натписима из раног Гвозденог доба I (дршка посуде из Радана). Сличан алеф се може пронаћи и на Кхирбет Кеиафа остракону (Гвоздено доба IIA). Најфгуративнији облик алеф се појављује у доњем левом углу регистра. Има два уха, док закривљеност рогова и лобање сугерише карактеристичан природни изглед. Избочине овог слова се јасно појављују на спољњем Б листу. Још један алеф као и претходна два, појављује се у доњој половини натписа као почетно слово арур. Сви алефи се јављају као почетно слово у глаголу арур и имају облик говеда са два рога. Два пута, хоризонтална линија алефа пресеца главу у облику слова вет или бет, као да указује на фигуративни приказ ушију (слично као у прото-синајском писму). И други словни знаци имају паралелу у прото-синајском писму.

Ашур (савр. Qala’at Sherqat), je био престоница древног асiрског краљевства-града (2025–1364. пре Хр.), Средњеасирског царства (1363–912. пре Хр.), а једно време и Неоасирског царства (911. –609. пре Хр). Остаци града леже на западној обали реке Тигар у ирачком дистрикту al-Shirqat. Почеци насељавања локације града сежу у 3. миленијум пре Хр. Током периода 2. миленијум - 614. год. пре Хр. у Ашуру је стајао храм-торањ познат као зигурат, посвећен богу Ашшуру (асирска верзија Енлила). Ово божанство је било поглавар божанског пантеона асиро-месопотамске религији. Верује се да је свету грађевину, која се на сумерском језику назива Earattakišarra, обновио Шамши-Адад I (вл. 1808-1776. пре Хр.), као велики зигурат, што је потврђено краљевским натписима. Асирски цареви су у 1. миленијуму пре Хр. неколико пута селили своју резиденцију, Ашур је задржао своју функцију главног места обожавања истоименог града и царског бога све до његовог уништења 614. год. пре Хр.

"Ја, Асурбанипал ... бринуо сам се о Небовој мудрости, о свим исписаним и глиненим плочама, о њиховим тајнама и потешкоћама које сам решио"– записао је неоасирски владар, оснивач прве и вероватно једне од највећих античких библиотека Оријента тврдећи, у неким другим текстовима да је овладао клинописом не само акадског већ и сумерског језика који се у његово време, као и миленијум раније сматрао сакралним језиком мистерија. Да ли нове технологије тај у друге древне језике моћи да учини доступнијим и разумљивијим широкој групи заинтересованих читалаца?

Древна Петра је, засигурно, једна од најатрктивнијих локација за оне који хоће да се упознају са библијским светом и његовим археолошким и културолошким благом. Саградили су је и својом престоницом учинили Навутејци, мање познат народ древног Оријента. Проналазак храма посвећен њиховом врховном богу, Душари под водама које окружују Италско полуострво показује да су били утицајни трговци широм древног Римског царства, и засигурно представља једно од најзначајнијих открића овог месеца. Велики пажњу је привукао и проналазак фрагмента старосиријског превода Еванђеља испод грчког и грузијског текста, али прво место додељујемо новом читању Офелског натписа којим се овај текст повезује са древним Савејским краљевством, али и библијском приповешћу о његовој краљиви и цару Соломону, сусрету који је надахнуо бројне уметнике кроз истoрију.

Археолози Шпанског националног истраживачког савета (Spain’s National Research Council, SNRC) који ископавају локалитет Casasdel Turunuelo, открили су прве трагове древног народа Тартесос. Невероватни резултати ископавања осветлили су древну мистериозну цивилизацију која је цветала у јужној Шпанији неколико векова пре Хр. Тартесијанци, за које се сматра да су живели у јужној Иберији (данашња Андалузија и Екстремадура), сматрају се једном од најранијих западноевропских цивилизација и вероватно првом на Иберијском полуострву. Прво археолошко откриће које сугерише да је Тартесос постојао у стварности, а не само у легендама, било је 1958. године, када је у Камасу, у близини Севиље, откривена серија спектакуларних златних амајлија. Од тада о овој цивилизацији црпимо податке захваљујући археолошким ископавањима на бројним локалитетима међу.

Да ли је васкрсли Христос противречио својим исказима позвавши ап. Тому да га дотакне иако је мало раније то забранио Марији Магдалени (Јн 20:17.27) и да ли су еванђеља противречна у опису сусрета Христа? Матеј каже да је Марија Магдалена Христу обгрлила ноге, док Јован да јој је то било ускраћено (Мт 28:1.9)?

Научник је пронашао изгубљени део преписа библијског текста око 1750 година након што је првобитно написан. Све што му је било потребно је ултраљубичаста опрема за фотографисање и обиље истраживачког знања.