ХЛЕБ И МАЧ – у савременој Турској откривени остаци најстаријег познатог произведеног хлеба и најстаријих познатих мачева

Мачеви стари 5.000 година пронађени пре 43 године су најстарији мачеви на свету. Пронађени су током ископавања у старој структури палате од опеке у хумци Малатија Арслантепе (Malatya Arslantepe). Оружије је открио тим Марчеле Франгипане (Marcella Frangipane) са Универзитета у Риму (Rome University).

Многи археолози су веровали да су најранији мачеви датирани у период 1600-1500. године пре Хр., али откриће залихе мачева на археолошком налазишту Арслантепе (Arslantepe) у Турској је антидатирало производњу мачева у даљу прошлост за скоро два миленијума. На локацији је пронађено девет мачева који су употребљавани још у периоду раног бронзаног доба (33-31. в. пре Хр.). Пронађени су у тзв. дворани оружија. Налази из.дворане оружија у Арслантепеу били су несумњиво изузетан догађај у историји локалитета. Пронађени материјал даје јасан доказ да је металургија у овој области била посебно напредна, технолошки и морфолошки. Ово сазнање је значајно допринело разумевању улоге ових предмета у дворском контексту крајем 4. миленијума пре Хр.

Дворана оружија је просторија у облику трапеза. Изузетну групу оружија чини 9 мачева, 12 врхова копаља и четворострука спирална плоча. Приликом ископавања пронађен је и фрагмент сребрне игле.Оружије је пронађено између урушених блокова северног и јужног зида просторије, у близини западног зида просторије, где је било груписано и можда повезано. Стање очуваности јасно показује да су ови предмети били уско повезани једни са другима. Били су окачени на зид или наслоњени на њега, вероватно у симболичке/ритуалне сврхе. Мачеви су направљени су од легуре арсена и бакра. Три мача су била изврсно украшена сребром. Мачеви имају укупну дужину од 45 до 60см, што их класификује у групу тзв. кратког мача или дугог бодежа. 

Сматра се да је регион ове области савремене Турскеродно место мача.Оштрице се почињу појављивати, направљене новом технологијом и имају елементе на основу којих могу бити препознате као мач: сечиво, штитник, дршку и облик попут врха. По величини би били мањи од онога што данас сматрамо мачем, али у своје време, они су можда били дужина која је била достижна тада најбољом технологијом. Метарулшки напредак препознатљив је у многим вредним предметима пронађеним у гробовима високог статуса тог времена.

И данас је начин употребе ових мачева ствар дебате. Да ли су то били само статусни симболи или су могли да служе практичној сврси? Мачеви су током историје коришћенина оба начина. За наше стандарде можда изгледају незграпно, али можда довољно добро функционисали у рукама непријатеља пре пет миленијума. Ипак, замршени дизајн и уметци на овим мачевима, као и њихова употреба у сахранама високог статуса, указују на то да су имали значајну културну и симболичку вредност.

Хумка Аслантепе је први град-држава у Малатији и са својом палатом од ћерпича и 5.500 година идревним храмом представља важан проналазак, а тамошњи мачеви и копља представљају важан допринос разумевању историје древног света. Откриће онога за шта се верује да су најстарији мачеви на свету пружа увид у развој металургије и друштвене структуре древних друштава.

 

Арслантепе хумка је 30м високо археолошко налазиште. Налази се у равници Малатија. Многи тамошњи налази припадају периоду раног бронзаног доба.Најбољ и запис даје комплекс Краљевске гробнице. Археолошка стратиграфија се протеже до средњег и касног бронзаног доба и хетитског периода, укључујући неохетитске нивое. Локалитет илуструје процесе који су довели до појаве државног друштва на Блиском истоку и софистицираног бирократског система који је претходио писању. 

Локалитет Арслантепе у Турској био је насељен од 6. миленијума пре Хр. и био је важан центар древног Блиског истока – Плодног полумесеца и Леванта.  Једно од најзначајнијих открића у Арслантепеу је велики комплекс палате који датира из раног бронзаног доба, око 3.500 година пре Хр. Комплекс палате сматра се једним од најстаријих и најочуванијих примера палате архитектуре на Блиском истоку. Покрива површину од око 4.000км2 и укључује велико централно двориште, низ мањих соба и неколико монументалних структура. Палата је изграђена од опека и садржала је импресивне архитектонске елементе као што су базе стубова и декоративни малтер. Ископавања у Арслантепеу су открила доказе о комплексном друштву са високо развијеним системом трговине и пољопривреде. Археолози су пронашли доказе о обимном складиштењу житарица и артефакте попут бакарног оруђа и накита. То сугерише да су се становници Арслантепеа бавили трговином на велике удаљености. 

Најстарији хлеб

Друга значајна открића у Арслантепеу укључују велико гробље које датира из периода халколита, око 4.000 година пре Хр., и доказе о великом пожару који је уништио већи део комплекса палате око 2.700 пре Хр. Локација се налази на западној обали Еуфрата, 7км удаљена од центра града. Хумка Арслантепе, се налази на Унесковој листи светске баштине.

Према другом открићу област Турска је била постојбина не само мачева, већ и пекарства. Производња хлеба је више од пет миленијума претходила изради најстаријих познатих мачева. Истраживачи са Универзитета Неџметин Ербакан (Necmettin Erbakan University) открили су семе пшенице, јечма и грашка у малом, округлом, сунђерастом артефакту, који је откривен у углу тешко оштећене глинене структуре која је C-14 методом датована у период око6.600 год. пре Хр.

Мали и округли спужвасти налаз у углу пећи је након пажљивог документовања утврђено да је хлеб. Чињеница да је конструкција била прекривена танком глином омогућила је да се сви ови органски остаци, и дрвени и хлебни, сачувају до данас, рекао је Али Умут Туркчан (Ali Umut Türkcan), професор са Универзитета Андолije (Anadolu University). Премањему најранији познати докази о квасном хлебу потицали су из Египта, док налаз у Чаталхујуку претходи свим осталима, што га чини најстаријим хлебом на свету.

Археолози су, дакле,открили око 8.600 година стар хлеб у Чаталхујуку, неолитском насељу и једном од првих урбанизованих места у свету. Слике направљене електронским микроскопом показале су ваздушне просторе у узорку, а уочавање зрна скроба елиминише наше сумње, рекао је у саопштењу биолог Салих Кавак (Salih Kavak), предавач на Универзитету Газиантеп (Gaziantep University) у Турској. Он је додао да је анализама откривене хемикалије које се налазе у биљкама и индикатори ферментације. Брашно и вода су умешани, а хлеб се припремао поред рерне и држао неко време.Ово невероватно откриће пружа нам увид у прехрамбене навике и свакодневни живот људи из неолитског периода.

Чаталхујук је био једно од највећих и најразвијенијих насеља свог времена, а откриће хлеба показује да су становници већ тада усавршили вештине пољопривреде и пекарства. Овај древни хлеб пружа нам фасцинантан поглед на једну од најранијих познатих форми прехране.

 

Чаталхојук је једно од највећих и најбоље очуваних неолитских насеља на свету.Локација се налази југоисточно од модерног турског града Коније, око 145км од планине Хасан. Зачет је као мало насеље око 7500. године пре Хр. и вероватно се састојао од неколико кућа од опека у ономе што археолози називају раним периодом.

Насеље је достигло врхунац у средњем периоду од 6700. до 6500. пре Хр., пре него што је дошло до наглог опадања. Насеље је напуштено око 5950. године пре Хр.Становници су били рани фармери, узгајали су усеве као што су пшеница и јечам, и чували овце и козе. У време највећег развоја, Чаталхујук је био дом за око 8.000 људи који су живели у густо збијеним кућама са међусобно повезаним крововима који су служили за кретање и на које је излазило уз помоћ мердевина. Било је мало или нимало улица. Локалитет је вредан јер је један првих прото-градова. Протезао се на 13,5ha земље и био је насељен око у континуитету 1400 година током којих је град растао.Људи напуштали старе куће, рушили их, а затим на остацима подизали нове стварајући хумку високу преко 21м.

У свакој кући јеживела породица од 5 до 10 људи. Постојала је главна просторија за живот, занатске активности, кување, јело и спавање.Постојале су и бочне просторије за одлагање и припрему хране. Унутрашњост је понекад украшена богатом уметничком делатношћу, а мртви су сахрањивани испод подова. Откривен почетком 1960-их од стране британског археолога Џејмса Меларта (James Mellaart), Чаталхојук је привукао пажњу широм света због величине и добро очуване архитектуре. Ранија ископавања на локацији произвела су огроман број артефаката и древних структура, укључујући велику зидну слику града и два врха, који се понекад називају најстаријом мапом на свету. Истраживања на добро очуваном локалитету открила су карактеристичне стамбене структуре и опсежне карактеристике као што су зидне слике и рељефи - због чега се сматра најзначајнијим људским насељем које документује рано насељени пољопривредни живот неолитске заједнице, наводи се на веб страници Унеска.У новим ископавањима, археолози Универзитета Нецметтин Ербакан открили су древну зграду са пећницом.Туркчан истиче:

Чаталхојук је већ био центар многих првих. Прво ткање на свету већ је било у Чаталхојуку када је ископан. Дрвени артефакти су такође били у Цаталхоиуку. Овоме су додане зидне боје и слике... Турска и Кониа су веома срећне у том смислу.

Локација се од 2012. године налази на Унесковој листи светске баштине.

За библијске писце мач и хлеб су биле добро познате стварности које су имале велики значај, буквално и симболично значење. Мач и копље су били основна оружија библијског времена, а међу њима мач је био толико значајан да се узимао као синоним самог рата, односно оружаног сукоба. Са друге стране, хлеб је сматран основном животном намерницом и јести хлеба подразумевало је учешће у обеду. Хлеб, стога, није имао само дословно значење већ је представљао симбол основних потреба живота. Постојећа археолошка открића могу да послуже у разумевању историје мотива и појмова који се сусрећу у Библији, и у том контексту археолошка окртића на подручју Анадолије иако миленијумима претходе библијским наративима имају изузетно значење за разумевање наслеђа које су нам оставили библијски писци.