Хлеб

Пећ из неолитског насеља више од осам и по миленијума је крила мало парче хлеба које су археолози недавно открили на подручју древне Анадолије. Нешто млађи лајнер за очи са траговима црне боје пронађен такође у Анадолији открива не само бригу античких жена о свом изгледу, већ и атмосферу библијских наратива који говоре о древној пракси украшавања лица. Ипак, најзначајније откриће овог месеца је мач египатског војника из времена изласка и са ознаком знаменитог фараона, Рамзеса Великог.

"O, дa caм ce poдио у друго време и могао да придружим свадби на којој се вода преточи у вино и да сам седео за столом на којем се мало хлеба претворило у многа светла телеса, или да сам само пољем само потрчао пре него што се смркло небо изнад Голготе... Нисам био на свадби у Кани, нити сам сведок Васкрсења..." - писао је Миодраг Павловић изражавајући жал због немогућности да буде непосредни очевидац догађаја историје спасења, додајући: "зато се одричем сваког хтења... и надам се још у хлеб и његова преображења." Да ли су последњи наведени стихови можда кључ који може да нам помогне у откључавању миленијумске егзегетске загонетке повезане са најзначајнијом молитвом хришћанства „Оче наш“? Шта је смисао упечатљивих израза њене четврте прозбе (хлеб, на[д]сушни, данас? Да ли нас упечатљивост тих израза понекад заводи скрећћи нам поглед са истински кључне речи која прожима својим понављањем не само ову прозбу, већ читаву Молитву Господњу? И на који начин нас приступање овој молитви као поетском исказу и уочавање њеног поетског обрасца оспособљава за њено потпуније разумевање?