Мернептах

Открића у Јерусалиму из времена првог храма су доста ретка и веома драгоцена, а овог месеца забележена два, од којих је једно писано што нарочито даје на значају његовог проналаска, као и дотово детективске потраге која је претходила његовом повратку у земљу порекла. Преостало откриће сеже у још даљу прошлост, односно време знаменитог Рамзеса II који је негда управљао областима које су доцније населила израилска племена.

Током грађевинских радова у Националном парку Палмачим (Palmachim National Park) у близини Тел Авива, срушена стена открила је древну ризницу из времена знаменитог фараона описаног као антијунака у библијском наративу. Древна гробна пећина откривена је случајно током рада Управе за природу и паркове део (Nature and Parks Authority) на уређењу парка и то након што је трактор ударио у стену, неочекивано откривши таваницу пећине. Археолошки тим је прошле недеље ушао у нетакнуту гробницу стару око 3.300. Значајна количина откривених предмета датира се у време позног БД, тј. у владавину Рамзеса II или његовог сина Мернептаха, двојице фараона који фигурирају као потренцијални фараони изласка, макар међу научницима који заговарају тзв. познији датум изласка.

Чини се да библијски наративи рефлектују аутентична сећања на догађаје који су обележили 13.в. пре Хр. Археологија може да укаже на аутентичност делова библијског наратива али се од ње не може очекивати да потврди све. Она осветљује аспекте прошлости али има границе. Наведени докази у прилог историчности изласка дају на тежини библијском тексту али не доказују његове детаље већ представљају смернице за разумевање наратива у целости. У том контексту и овде предложена реконструкција догађаја представља хипотезу. Додајмо да треба за озбиљно да се узме, поред тога, и схватање да је можда постојало више излазака и освајања Ханана (нпр. део Израилаца је можда отишао из Египта заједно са Хиксима) који су се у народном предању спојили у јединствен догађај повезан са Мојсејем.

У средњем веку, Викинзи су се појавили као ужасавајућа поморска сила која је пустошила вековима цивилизоване области Европе уз застрашујућу суровост која и данас фасцинира широку публику и надахњује бројна писана и филмска остварења. Да ли би древне цивилизације Египта, Асирије и Хетитског краљевства на сличан начин представљале нападе мистериозних народа са мора да су имали техничких могућности? Ко си били ови тајанствени, застрашујући, нападачи древног света? Да ли су тајанствени народи са мора били јахачи апокалипсе древног света или жртвено јагње које је послужило да страном инвазијом оправда крах цивилизација које су се већ урушавале саме од себе?

Научници Манфред Грег (Manfred Görg), Питер ван дер Вин (Peter van der Veen) и Кристофеср Тесис (Christoffer Theis) кажу да можда није.