Хијероглифи

Током археолошких ископавања у древном граду Амастрису у округу Амасра у северној Турској (провинција Бартин) откривен је магијски печат-амајлија за који се сматра да припадао древним Египћанима. Обала Амасре била је област у којој су Феничани током 12. в. пре Хр. направили своју колинију, Сезам. Врхунац колоније био је током владавине иранске принцезе Амастрис, рекла је Фатма Багдатлı Чам (Fatma Bağdatlı Çam), ванредна професорка и шеф Одсека за археологију Факултета за књижевност Универзитета Бартин (Associate professor, head of the Archeology Department of the Faculty of Literature at Bartın University). Овај проналак је значајан за разумевање библијског света унутар којег су, религијске идеје, очигледно биле веома флуидне, како у смислу самог њиховог развоја тако и међуутицаја. Иако су имале национални предзнак, религијске идеје нису биле ограничене на један народ и као такве су вероватно биле често искушење народној побожности и јеврејског становништва, вероватно, више у дијаспори него у матици. Овај проналазак нам, такође, може приближити атмосферу међузаветног периода унутар које се развијају апокалиптичка ишчечивања, можда делом управо као реакција на искушење синкретистичко-магијских струјања.

Стари Египћани су били познати по украшавању готово сваке доступне површине, од зидова храмова до унутрашњости гробница и сваког сантиметра статуа и намештаја. Ипак, недавна студија открила је мање познату склоност Египћана за украшавања тела, односно тетоважама. До недавно је било неприкосновено становиште Џошуа Марка (Joshua Mark) према којем најубедљивији доказ о египатским тетоважама датира ову праксу у време Средњег царства — у распон од 11. до 13. династије (отприлике 2040-1782. Хр.). Међутим 2018. год. истраживачи су открили да су две мумије похрањене у Британском музеју тетовиране. Тетоваже на мумијама древног Египта нису непознате, али до сада их је било релативно мало, а све су биле геометријског стила – састављене од разних тачака, цртица и линија тетовираних у кожу.

Ова престоница је једини сведок уништења. Хетитска цивилизација, а неке структуре и архитектонске целине које се састоје од краљеве палате, храмова и темеља су савршено очуване. Професор Андреас Шахнер (Professor Andreas Schachner), шеф ископавања који истраживања врши у име Немачког археолошког института (German Archaeological Institute), изјавио је да су овогодишња ископавања у древној Хатуши почела крајем јуна и да планирају да се наставе до средине октобра.

Током последња два века направљен је велики напредак у дешифровању древних писма, али нека од њих упорно одолевала том процесу. Једно од њих било је и еламитско линеарно писмо које је, према писању часописа Zeitschrift für Assyriologie (Часопис за асириологију и археологију блиског истока) коначно посустало откривајући своје тајне. Ово древноиранско писмо датира око 4000 година унатраг и на њему је писан језик Елама, односно краљевства које ће израсти у моћно Персијско царство. Ово писмо је откривено у древној Суси и било је главно писмо еламитског краљевства у периоду од 2300-1880. год. пре Хр. када је замењено месопотамским клинописмом. Чини се да је оно коришћено спорадично и да је из употребе испало током колапса урбаних подручја широм Блиског истока око 1800. пре Хр. Дешифровање овог писма научници стављају у ранг Шанполионовог дешифровања хијероглифа. Име Елам потиче од акадског израза са значењем високо и означава високу земљу, док су Еламити себе називали Халтами (или Халтамти) тј. горштаци. Према таблици народа, Елам је био Симов син (Пост 10:22 уп. 1Дн 1:17) али се то не може потврдити ванбиблијским подацима. Постање 14 спомиње Ходологомора, цара еламског, који се каткад поистовећује са краљем Кутир-Наххунтеом (владао око 1750. год. пре Хр). У Писму се рефлектује повезаност Елама и Медије који се сматрају народима севера које ће ‒ према Исаијиним и Јеремијиним пророштвима против народа уништити Вавилон (Ис 21:2; Јер. 25:25). Пророштво које се може повезати са конкретним догађајем у историји Елама изрекао је Јеремија (Јер 49:34–39). Елам се препознаје као место изгнанства (Ис 11:11), типична страна нација (Јзк 32:24) и место визије (Дн 8:2). Каткада се Елам користи и као лично име или породично име (1Дн 8:24)

Научници Манфред Грег (Manfred Görg), Питер ван дер Вин (Peter van der Veen) и Кристофеср Тесис (Christoffer Theis) кажу да можда није.