Анадолија

Пећ из неолитског насеља више од осам и по миленијума је крила мало парче хлеба које су археолози недавно открили на подручју древне Анадолије. Нешто млађи лајнер за очи са траговима црне боје пронађен такође у Анадолији открива не само бригу античких жена о свом изгледу, већ и атмосферу библијских наратива који говоре о древној пракси украшавања лица. Ипак, најзначајније откриће овог месеца је мач египатског војника из времена изласка и са ознаком знаменитог фараона, Рамзеса Великог.

Попис за куповину стар 3500 година открива не само значај и ширење клинастог писма из месопотанских области преко oбласти Ханана све до Анадолије, већ и постојање сталне и обимне трговинске размене међу овим удаљеним регионима. Н атај начин помаже нам да боље разумемо економске праксе и односе бронзаног доба. Истовремено скоро 4000 година стара тканина пронађења у израелској „пећини лобања“ отрива тајне древне технике бојења текстила и кореспондира са библијским текстовима о скупоценим материјалима коришћеним за израду библијског светишта, свештеника и племства. Коначно, можда најзначајнији проналазак овог месеца је проналазак остатака једног од монументалних утврђења древног Јерусалима.

Мај текуће године био је археолошки богат месец који нам је подарио различита открића која могу да буду повезана са Старим и Новим заветом. И док откриће главе богиње Хигије у древној Лаудикеји можда може да у сећање дозове поруку лаудикејским хришћанима овог града, записану у последњем библијском спису, нова анализа и предложено читање симбола древног храмовног омплекса Саргона II осветљава аспирације древног асирског владара, а можда и династије којој је припадао. Коначно, примена нових метода датирања археолошких налаза на подручју Јерусалима, древне налазе повезује са библијским извештајима.

Последњи месец 2023. године донео је више археолошких открића. Нека од њих се само посредно могу довести у везу са библијским наративом, али је њихово препознавање значајно за разумевање ширег контекста унутар кога су деловали и писали библијски писци. Друга нам потрђују наративе повезане са древним приповестима из времена Макавеја, а најзначајније је оно које нам може осветлити свет у којем се појављује, развија и шири хришћанство.

Гробница египатске царице (можда и реалног владара) из времена Прве египатске династије (Старог царства) подарила нам је бројне налазе међу којима доминирају 5000 година старе (и још увек неотворене) посуде са вином и најавила нова драгоцена сазнања у вези древне империје у њеном најранијем периоду. Друго место припада открићу обимног зида Кирове тријумфалне капије недалеко од древног Персополиса, величанствене престонице Персијског царства. Прво место предлажемо за откриће древномесопотамско-анадолског предбрачног уговора који може да нам осветли дешавања повезана са породицама праотаца и који сведочи древнооријенталну праксу сурогат-мајчинства.

Древно налазиште Хатуша (савр. Богазкеј у северно-централној Турској) је ризница археолошких налаза. Ова локацијадуже од једног века пружа различите проналаске међу којима је и више од 30.000 таблица. Написане углавном клинастим писмом, ове плоче бележе историју, друштво, економију и верска предања Хетита и њихових суседа. Већина плоча датира из касног Бронзаног доба (око 1550–1200, пре Хр.), када су цареви Хатуше контролисали огромну територију која се протезала од Егеја до Еуфрата.

Јануар ове године обележен је са два значајна открића која се тичу непосредно библијске археологије и са два открића која се тичу археологије библијског света, а која указују на динамику и шире међусобне утицаје у области древног Средоземља којој је припадала и територија Израила. Наиме, Открића са древног Крита нам пружају увид у необичну друготрајност минојско-оријенталне и микенско-критске традиције (препознатљиве у пракси сродничког брака) која је изнедрила и Иклаину, величанствену престоницу микенског краљевства Пилос. Открића древног града омогућавају нове увиде у организацији микенске Грчке. Истовремено две плоче исписане клинастим писмом пре око 3800 година пронађене и савремном Ираку откривају претке Израила и њихов заборављени језик, а још старији трагове сумерске пивнице откривају навике људи са тог древног подручја

2И умре Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи хананској. И дође Авраам да ожали Сару и оплаче. 3А кад уста Авраам од мртваца свог, рече синовима Хетовим говорећи: 4странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца свог испред очију својих. 5А синови Хетови одговорише Аврааму говорећи му: 6чуј нас господару, ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца свог; нико између нас неће ти затворирти гроб свох да не погребеш мртваца свог. 7Тада уста Авраам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовим; 8и рече им говорећи: Ако хоћете да погребем мртваца свог испред очију својих, послушајте ме и говорите за мене Ефрону сину Саровом. 9Нека ми да пећину у Макпели, која је крај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вреди, да имам гроб. 10А Ефрон сеђаше усред синова Хетових, па рече Ефрон Хетит Аврааму пред синовима Хетовим, који слушаху, пред свим који улажаху на врата града његовог говорећи: 11Не, господару, чуј ме: поклањам ти њиву и пећину код ње поклањам ти: пред синовима народа свог поклањам ти је, погреби мртваца свог. 12А Аврам се поклони народу земље оне, 13и рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: ако си вољан чуј ме; да ти дам шта вреди њива, узми од мене, па ћу погрепсти мртваца свог онде. 14А Ефрон одговори Аврааму говорећи му: 15Господару, чуј ме; земља вреди четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је то? Само ти погреби мртваца свог. 16А Авраам чувшу Ефрона измери му сребро, које рече пред синовима Хетовим, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима. 17И њива Ефронова у Макпели према Мамрији, њива са пећином која је на њоj, и сва дрвета на њиви и по међи њеној унаоколо 18поста Авраамова пред синовима Хетовим, пред свима који улазе на врата града оног. 19Потом погребе Авраам Сару, жену своју, у пећини на њиви Макпели према Морији, а то је Хеврон у земљи хананској. 20и потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Аврааму да има гроб. Постање 23

Током последњег месеца 2022. год. два откића су нам донела нова сазнања о мистеризном Хетитском царству, као и ширем региону у којем је оно имало утицај. Хетити су били древни анадолски народ који је утемељио империју која је покривала је Анадолију, северни Левант и Горњу Месопотамију. Многе карактеристике ове анадолске моћи, ипак, остају неухватљиве за археологе и историчаре. Чини се, ипак, да је коначно одговорено на једно обележје Хетитског царства: локација важног култног центра и царског града Зипаланда, истовремено откриће давно потопљеног брода који је носио драгоцени терет оставља нова питања у вези са овом древном империјом. Да ли је Хетитска империја била она која је контролисала трговину и откупљивала драгоцени калај из далеких области, да би га затим продавала широм Средоземља? Одговор на ово питање измиче.

Током археолошких ископавања у древном граду Амастрису у округу Амасра у северној Турској (провинција Бартин) откривен је магијски печат-амајлија за који се сматра да припадао древним Египћанима. Обала Амасре била је област у којој су Феничани током 12. в. пре Хр. направили своју колинију, Сезам. Врхунац колоније био је током владавине иранске принцезе Амастрис, рекла је Фатма Багдатлı Чам (Fatma Bağdatlı Çam), ванредна професорка и шеф Одсека за археологију Факултета за књижевност Универзитета Бартин (Associate professor, head of the Archeology Department of the Faculty of Literature at Bartın University). Овај проналак је значајан за разумевање библијског света унутар којег су, религијске идеје, очигледно биле веома флуидне, како у смислу самог њиховог развоја тако и међуутицаја. Иако су имале национални предзнак, религијске идеје нису биле ограничене на један народ и као такве су вероватно биле често искушење народној побожности и јеврејског становништва, вероватно, више у дијаспори него у матици. Овај проналазак нам, такође, може приближити атмосферу међузаветног периода унутар које се развијају апокалиптичка ишчечивања, можда делом управо као реакција на искушење синкретистичко-магијских струјања.