НАЈЗНАЧАЈНИЈА АРХЕОЛОШКА ОТКРИЋА БИБЛИЈСКОГ СВЕТА - мај 2024
04 Октобар 2024
Мај текуће године био је археолошки богат месец који нам је подарио различита открића која могу да буду повезана са Старим и Новим заветом. И док откриће главе богиње Хигије у древној Лаудикеји можда може да у сећање дозове поруку лаудикејским хришћанима овог града, записану у последњем библијском спису, нова анализа и предложено читање симбола древног храмовног омплекса Саргона II осветљава аспирације древног асирског владара, а можда и династије којој је припадао. Коначно, примена нових метода датирања археолошких налаза на подручју Јерусалима, древне налазе повезује са библијским извештајима.
У древној каменој резбарији, ратници машући штитовима и мачевима роје се над фасадом великог храма са стубовима. На једној страни стоји палата са три жене на врху; на другој, изнад приватних домова, владар на престолу диктира краљевским писарима. У првом плану уздижу се врхови северног Ирака.Људске статуе у природној величини и базе стубова из давно изгубљеног храма посвећеног врховном богу откривени су у региону Курдистана у северном Ираку. Откривени су и остаци древног храма старог око 2.700 год. Налази се датирају више од два и по миленијума унатраг, у гвоздено доба када се у овом региону за превласт борило више група: Асирци, Урарту и Скити.
СЕЋАЊЕ НА ЕДЕМ – занемарени религијски аспекти древнооријенталне царске хортикултуре
21 Новембар 2021
Учиних велика дела – пише Проповедник који се представља као Соломон, син највећег јудео-израилског владара, Давида – сазидах себи куће, засадих винограде, уредих вртове и воћњаке и засадих у њима свако воће. Начиних себи језера водена да натапам шуму у којој дрвеће расте (Проп 1:1; 2:4-6). Ове речи могу да се схвате као самопохвално величање царске моћи или указивање на испразност живота коју ни таква велика дела не могу да надоместе (што је тема која се провлачи кроз наведену библијску књигу). Ипак, уколико се оне сагледају у контексту царске хортикултуре древнооријенталних владара суочавају нас са дубоком религијском, па и богословском поруком која нам уобичајено промиче – сећањем и чежњом за (изгубљеним) Едемом. Ово је један од мотива веома значајних за разумевање тековина цивилизација библијског света.