Нови Завет

Трагови раног хришћанства на просторима Србије су веома бројни и тешко их је представити у једном излагању. То је разлог што ћемо у првој трибини која се бави овом темом да се посвестимо наслеђу које је сачувано у два значајна средишта римско-ромејске епохе. На северу Србије налази се Сремска Митровица, односно антички Сирмијум, један од престоних градова Римског царства. На југу древни Наис (Нипш) место рођења знаменитог цара Констатнина, римског императора који је Миланским едиктом порарио слободу хришћанима. На овој трибини покушаћемо да представимо најзначајније ранохришћанске споменике ова два града:

Ту се, међутим, сусрећемо са проблемом. Исказ писца Посланице помислишвши да је Бог кадар и из мртвих васкрснути се у савременој егзегези схвата као учитавање новозаветне (већ развијене и дефинисане) вере у ваксрсење у Авраамово искуство које такву веру није познавало.Семити су, наиме, (као и други становници) древног Оријента углавном веровали у наставак егзистенције у земљи сена смртнога, у шеолу. Историчари религије су, углавном сагласни, да идеја васкрсења као јасно дефинисана не постоји у јудаизму до периода између 4. и 2. в. пре Хр., односно пре јудејског сусрета са персијским веровањима која су, наводно или стварно, прва развила ову идеју. Постојали су, наравно, примери појединачних васкрсења мртвих, описаних у циклусима о пророцима Илији и Јелисеју, али је приговарано да тамошњи описи васкрсења можда заправо представљају описе масаже срца и давања вештачког дисања којима су преминули враћени у живот. Чак и уколико би се узело да су поменути библијски наративи приказивали заиста васкрсење, догађаји који су у њима описани удаљени су од времена праоца Авраама вековима, ако не и читав миленијум. Намеће се једноставно питање: да ли је праотац Авраам могао да верује у васкрсење?

Древна легенда осликава магичну птицу, блиставу и светлуцаву, која живи неколико стотина година пре него што угине у пламену. Тада се поново рађа из пепела, да започне нови, дуг живот. Симболика је толико моћна да је то мотив и слика која се и данас често користи у популарној култури и фолклору. Ово је величанствени феникс.

Људи у антици нису били ништа мање забринути за превенцију и излечење болести него сада, а читави култови, светишта и професије посвећене здрављу прошаране су духовним, физичким и професионалним пејзажима античког света.

Описана Тамарина акција истиче јунаштво којим се она бори за своја права у породици мртвог мужа. У последњем делу поглавља (ст 27-30), коначно са Тамарина два сина, криза је решена. Тамарин поступак не решава само њен сопствени проблем бездетности, већ доноси благослов Јуди ширењем његове породице.Велики део драме поглавља повезан је са чињеницом да је у питању лоза из које ће се родити Давид. Обећана линија очувана жива упркос недостојности Јуде. Ово потврђује и сам Јуда признајући да је Тамара праведнија (ממני צדקה, ст 26).

Ископавање којим је управљала Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA), под покровитељством Фондације Давидовог града, открива промену урбаног пулса Јерусалима у последњим деценијама пре уништења храма 70. год. хр. ере. Ископавања су открила канал који је био главна подземна артерија Јерусалима. Овај канал је пролазио испод и између објеката и шарених пијаца Јерусалима у подножју храмовне горе и целом дужином Давидовог града.

И анђелу цркве у Сарду напиши... Знам дела твоја, да имаш име да живиш, а мртав си. Бди и ојачај оно што је остало, што је спремно на смрт, јер нисам нашао твоја дела савршена пред Богом. Памти, дакле, како си примио и чуо, и држи се и покај се. Ако не, бдиј, доћи ћу на тебе као лопов (Отк 3:1-3).

У новије време, често се о овом корпусу прича као и забрањеним пророчким књигама које су од стране верских званичника избачене из Библије. Шта, међутим, знамо о Еноху, енохистичкој књижевности, времену њеног настанка и односу према библијском канону. Које су кључне поруке ове књижевности?

Како и када су хришћани почели да приказују слике Исуса на крсту? Неки верују да је рана црква избегавала ликовне приказе Христа на крсту све до 4-5.в. Међутим,

Ово је типичан приказ Мојсеја који прима заповести као почетак савеза између Бога и Израила, како је то описано у Старом завету. Други приказ, за који Грабхер претпоставља да илуструје Христово испуњење старозаветног савеза, представља човека у кочији коју вуку два коња. И овде је приказана рука која коње и кочију виче у облаке, ка небу. Иако Грабхер истиче да је ово приказ Христовог вазнесења, подсећајући да је илустровање старозаветних сцена и њихово повезивање са Новим заветом типичан за позну антику, остаје отворено питање идентификовања друге сцене.