АВРААМ – да ли је могао да верује у васкрсење
07 Април 2025
Ту се, међутим, сусрећемо са проблемом. Исказ писца Посланице помислишвши да је Бог кадар и из мртвих васкрснути се у савременој егзегези схвата као учитавање новозаветне (већ развијене и дефинисане) вере у ваксрсење у Авраамово искуство које такву веру није познавало.Семити су, наиме, (као и други становници) древног Оријента углавном веровали у наставак егзистенције у земљи сена смртнога, у шеолу. Историчари религије су, углавном сагласни, да идеја васкрсења као јасно дефинисана не постоји у јудаизму до периода између 4. и 2. в. пре Хр., односно пре јудејског сусрета са персијским веровањима која су, наводно или стварно, прва развила ову идеју. Постојали су, наравно, примери појединачних васкрсења мртвих, описаних у циклусима о пророцима Илији и Јелисеју, али је приговарано да тамошњи описи васкрсења можда заправо представљају описе масаже срца и давања вештачког дисања којима су преминули враћени у живот. Чак и уколико би се узело да су поменути библијски наративи приказивали заиста васкрсење, догађаји који су у њима описани удаљени су од времена праоца Авраама вековима, ако не и читав миленијум. Намеће се једноставно питање: да ли је праотац Авраам могао да верује у васкрсење?
ФЕНИКС – митски симбол живота, (само)уништења и обнове
04 Април 2025
Древна легенда осликава магичну птицу, блиставу и светлуцаву, која живи неколико стотина година пре него што угине у пламену. Тада се поново рађа из пепела, да започне нови, дуг живот. Симболика је толико моћна да је то мотив и слика која се и данас често користи у популарној култури и фолклору. Ово је величанствени феникс.
МЕДИЦИНА, БИЉЕ И ЗАЧИНИ БИБЛИЈСКОГ СВЕТА
27 Фебруар 2025
Људи у антици нису били ништа мање забринути за превенцију и излечење болести него сада, а читави култови, светишта и професије посвећене здрављу прошаране су духовним, физичким и професионалним пејзажима античког света.
Описана Тамарина акција истиче јунаштво којим се она бори за своја права у породици мртвог мужа. У последњем делу поглавља (ст 27-30), коначно са Тамарина два сина, криза је решена. Тамарин поступак не решава само њен сопствени проблем бездетности, већ доноси благослов Јуди ширењем његове породице.Велики део драме поглавља повезан је са чињеницом да је у питању лоза из које ће се родити Давид. Обећана линија очувана жива упркос недостојности Јуде. Ово потврђује и сам Јуда признајући да је Тамара праведнија (ממני צדקה, ст 26).
ДВА МИЛЕНИЈУМА ДРЕВНИ ОСТАЦИ У ОДВОДНОМ КАНАЛУ ОТКРИВАЈУ ПУЛС ЈЕРУСАЛИМА У ВРЕМЕ ЊЕГОВОГ РАЗОРЕЊА
25 Фебруар 2025
Ископавање којим је управљала Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA), под покровитељством Фондације Давидовог града, открива промену урбаног пулса Јерусалима у последњим деценијама пре уништења храма 70. год. хр. ере. Ископавања су открила канал који је био главна подземна артерија Јерусалима. Овај канал је пролазио испод и између објеката и шарених пијаца Јерусалима у подножју храмовне горе и целом дужином Давидовог града.
САРД - мртва црква у живом граду или жив град у мртвој цркви?
20 Фебруар 2025
И анђелу цркве у Сарду напиши... Знам дела твоја, да имаш име да живиш, а мртав си. Бди и ојачај оно што је остало, што је спремно на смрт, јер нисам нашао твоја дела савршена пред Богом. Памти, дакле, како си примио и чуо, и држи се и покај се. Ако не, бдиј, доћи ћу на тебе као лопов (Отк 3:1-3).
КЊИГЕ ЕНОХОВЕ – забрањена или заборављена књижевност
13 Фебруар 2025
У новије време, често се о овом корпусу прича као и забрањеним пророчким књигама које су од стране верских званичника избачене из Библије. Шта, међутим, знамо о Еноху, енохистичкој књижевности, времену њеног настанка и односу према библијском канону. Које су кључне поруке ове књижевности?
08 Фебруар 2025
Како и када су хришћани почели да приказују слике Исуса на крсту? Неки верују да је рана црква избегавала ликовне приказе Христа на крсту све до 4-5.в. Међутим,
Ово је типичан приказ Мојсеја који прима заповести као почетак савеза између Бога и Израила, како је то описано у Старом завету. Други приказ, за који Грабхер претпоставља да илуструје Христово испуњење старозаветног савеза, представља човека у кочији коју вуку два коња. И овде је приказана рука која коње и кочију виче у облаке, ка небу. Иако Грабхер истиче да је ово приказ Христовог вазнесења, подсећајући да је илустровање старозаветних сцена и њихово повезивање са Новим заветом типичан за позну антику, остаје отворено питање идентификовања друге сцене.
ДА ЛИ ЈЕ ТИПОЛОШКО-ХРИСТОЛОШКО ЧИТАЊЕ ПРИПОВЕСТИ О ЈОСИФУ УТЕМЕЉНО У БИБЛИЈСКОМ ТЕКСТУ?
26 Јануар 2025
Поједине библијске приповести миленијумима импресионирају читаоце драматиком, снагом описаних ликова, темама које покрећу и лепотом исказа којима се поменуте теме представљају читаоцима. Њихова снага је толика да готово боје наше читање Писма у свеукупности иако су, готово у потпуности, одсутне из других делова Библије. Приповест о Јосифу и његовој браћи је једна од таквих. Запањујуће је да Авраам, Исак и Јаков у Постању заједно добијају двадесет и три поглавља, док је Јосифу самом дато тринаест. Ипак, док се нпр. теме стварања или изласка, посредно или непосредно, јављају у готово свим познијим библијским списима, Јосиф, коме је у наративу Постања дато највише места, упадљиво је одсутан из остатка старозаветне приповести. Име Јосиф се 57 пута спомиње у Старом завету. У 5 случајева у питању је лично име, али се не односи на вољеног Јаковљевог сина (Бр 13:17; Јзк 10:42; Нем 12:14; 1Дн 25:2.9). Јосиф 45 пута је ознака пламена, док се ван постања праотац Јосиф спомиње непосредно само 7 пута (Изл 1:5-6.8; ИНав 13:19; 24:35; Пс 105:17; 1Дн 2:2; 5:1). У Новом завету Јосиф се спомиње на два места, оба пута у контексту рекапитулације старозаветне историје. Истакнутост приче о Јосифу у Постању и недостатак референци на њега након тога представљају посебан изазов за оне који приповест желе да сагледају у контексту Библије као целине (тзв. канонски приступ). Како тумачи треба да читају причу о Јосифу у контексту целокупног наратива из Постања и на крају у канонском контексту? Питање Јосифовог места у канону блиско је повезано са другим, ужим библијско-теолошким питањем: да ли је Јосиф тип Месије? Светоотачки коментатори су тврдили да је типолошки однос између праоца и Христа известан. Очигледне сличности између ове две фигуре довеле су до предањског тумачења унутар хришћанства које види Јосифа, на његовом путу ка слави кроз патњу, као предзнак живота Исуса из Назарета.