Нови Завет

Храмови су пронађени широм древног Блиског истока. Шта се дешавало на овим локалитетима? Уз реконструкцију архитектонских остатака, могу ли научници да склопе древне обреде обожавања? Свакако, није могуће индентификовати сваку ритуалну активност која се одвијала у древним храмовима. Ипак, Ан Катрин де Хемер Гудме (Anne Katrine de Hemmer Gudme) са Универзитета у Копенхагену (University of Copenhagen) реконструисала је неке које су се се одвијале у храму на гори Геразим, и то на бази натписе пронађене у храму на планини Гаризим, а који су били део богослужења при овом светиштy.

Да ли сте пали у тешку болест, па многи долазе... са амајлијама, некаквим амулетима... да излече зло? Св. Јован Златоусти, Омилија 3 на 1Сол 3

Постоје митови у којима Аполон заиста шаље смрт као казну, често стрелама – јер је као бог стрелаштва могао да шаље и смртоносне болести. Управо ови мотиви су понекад коришћени у хришћанској полемици да се он представи као уништитељ, односно библијски анђео уништења, Авадон.

Археолошка открића повезана са априлом текуће године обојена су пурпурном боојом, односно повезана су са пурпурним народом – Феничанима, њиховом интеракцијом са древним царством Израила, али наслеђу које су они оставили на широком подручју Средоземног басена. Ипак, овоме претходи и једно откриће које повезује Средњи век и приповест о Тајној вечери, односно простор у којем је Тајна вечера одржана- Штавише, успоставља везу и српског средњег века са тим простором.

Први Разговори започеће поводом књиге Химна вере – савремене поруке Посланице Јеврејима 11, аутора Јована Благојевића. Тема су знамените личности и догађаји Старог Завета и поруке које у себи носе старозаветне богонадахнуте приповести, а што је све обрађено поменутом књигом. Место одржавања првог разговора поводом књиге у организацији Мисионарског одељења је Културни центар Чукарица (Тургењевљева 5, Баново брдо), а датум 28. октобар 2025. у 19 часова.

Плурализам (културолошки, филозофски, религијски…) савременог света и друштва неминовно намеће питање сапостојања међусобно различитих, па и супростстављених погледа на свет. И више од тога. Поставља се питање њихове међусобне комуникације и (не)разумевања. Одређивање значења термина се поставља као све већи изазов у свету који све више наликује на последње сате изградње Вавилонске куле. Које су сличности, а које разлике између (хришћанске) мистике и мистицизма? Тајне и окулта? Шта је заједничко, а шта непомирљиво у сусрету апофатике и агностицизма? Да ли савремени гностицизам Неw Аге-а представља веће искушење хришћанству него његова значајно изворнија форма са почетка хришћанске ере? Ово су нека од питања на која ћемо покушати да одговоримо кроз разговор са нашим гостима.

Порођај је увек сматран специфичним тренутком. У антици не само ризичним, већ и магијским. На свет долази нови живот и тај живот, као и она која га доноси на свет су веома рањиви и потребна им је помоћ и заштита. Ту помоћ и заштити су обично, у најранијем тренутку пружале жене које су помагале породиљама – бабице. Први спомен оваквих жена – као оних које имају нарочите вештине и у складу са тим звање, повезан је са Сумером. Библија пак сведочи о бабицама које су у Египту спасавале јеврејску новорођену децу осујетивши на тај начин, који се може сматрати првом грађанском непослушношћу, геноцидни план фараона и спасивши живот будућем избавитељу Израила – Мојсеју. Историјски контекст ових библијских описа вероватно је 13. в. пре Хр. У Египту бабице су биле посебно цењене. Сматране су штићеницама богиње плодности (Хекрете) која је приказивана у облику жабе. Овом еснафу су могле да приступе жене које саме нису имале или нису могле да имају децу.

Период Божћњег поста којим се живот усмерава ка телесном уласку Бога у историју света је један од богословски и духовно најинтензивнијих периода у литургијској години. Он је обележен, у пракси Православне цркве, нарочитим библијским читањима, веома инспиративним за тумачења.

Археолози Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority (IAA) дошли су до изненађујућих открића у Јудејској пустињи, у близини Мртвог мора, на 20км од знамените Масаде. Истраживање је било део амбициозног пројекта документовања и очувања важних историјских локалитета око Нахал Зохара који су последњих година били угрожени пљачкама и илегалним ископавањима. Тим је систематски документовао преко 160км литица и истражио 900 пећина, у којима су пронашли хиљаде артефаката, укључујући свитке, оружје, кожне предмете и дрвени прибор (кашике), тканине. Како се ископавања настављају, истраживачи остају оптимистични да се испод пустињског песка чека још открића.

Писац књиге „Химна вере“ на један оригиналан начин излаже (готово) целокупну старозаветну историју спасења у оквиру једне прегледне-панорамске, историјско- богословске анализе, поткрепљене најновијим научно-археолошким достигнућима старозаветне библистике. Пишчева оригиналност огледа се, пре свега, у једном аутентичном покушају повезивања питања вере у нашем животу и времену, са отачким и библијским предањем Цркве. Ово запажање долази до изражаја у чињеници да је његов начин писања проткан једном катихетско–мисионарском нотом, приступачном и интересантном како вернима, тако и свима онима који се по први пут сусрећу са библијским темама.