Васкрсење

Да ли је васкрсли Христос противречио својим исказима позвавши ап. Тому да га дотакне иако је мало раније то забранио Марији Магдалени (Јн 20:17.27) и да ли су еванђеља противречна у опису сусрета Христа? Матеј каже да је Марија Магдалена Христу обгрлила ноге, док Јован да јој је то било ускраћено (Мт 28:1.9)?

Вером је прославио Пасху и извршио кропљење крвљу да их не дотакне онај који је убијао првенце. Посланица Јеврејима 11:28

Вером је Авраам принео Исаака када је био кушан, и јединца је приносио који је примио обећања, коме је речено: по Исааку назваће ти се потомство. Пoмислио је да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га је и добио као слику. Посл. Јеврејима 11:17-19

Шта можемо да научимо од раних хришћана у вези са инкултурацијом Евађеља и каква би била реакција савремених верских лидера када би чинили оно што су чинили, по овом питању, хришћани првих векова?

У њиховој новој књизи Васкрсавање Васкрса: како је Запад изгубио а Исток сачувао изворно виђење Васкрса?, Џон Доминик Кросан и Сара Секстон Кросан бележе своја путовања док трагају за најранијим описима Исусовог васкрсења – изворним виђењем Васкрса – и последицама тих открића. У наставку се налазе изводи из Васкрсавања вакрса који описују једно од њихових истраживачких путовања.

И имамо најпоузданију пророчку реч и добро чините што пазите на њу, као на светло које светли у тамноме месту, док дан не осване и Даница се не роди у срцима вашим 1Пт 1:19

Чудно је можда слово о Васкрсењу започети речима које су повезане са описом другог догађаја – Преображења. Или можда није? Веза између Преображења и Вакрсења је добро позната, како у богослужбеној књижевности тако и у богословској мисли. Није ли нетварна светлост Тавора, заправо она животна светлост која је обајсла адску тамницу учинивши да њене двери се распрсну и да Господ који је смрћу смрт уништио, васкрсне дарујући живот свима који су у гробовима?

Прво што се уочава у случају приповести о овом догађају је то да се она јавља у свим еванђељима, дакле како код синоптика, тако и код Јована. Одмах затим се примећује да Јован ову приповест смешта на потпуно другачије место у односу на синоптичке писце. Приповест је и код синоптика и код Јована повезана са пасхалним ходочашћем у Јерусалим. Синоптици, међутим, то ходочашће и догађај очишћења храма смештају на сам крајих својих списа, док га Јован ставља на почетак свог еванђеља, одмах после описа првог знамења учињеног у Кани галилејској на свадби (Јн 2:1-2). Ово, прво, знамење описано у Јовановом еванђељу је једни које нема своје објашњење.

А ових дванаест апстола посла Исус и заповеди им говорећи: на пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите. Него идите к изгубљеним овцама дома Израиловог. А ходећи проповедајте и казујте: приближило ce царство небеско. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио; и ево ја са вама у све дане до свршетка века. Амин Мт 10:5-7; 28:19-20.

Наративни наставак Лукиног текста изнова се обликује употребом већ коришћених израза. У ранијем тексту се говори о Христу који се приближио ученицима поставши средишња фигура приповести, док се овде говори о њиховом заједничком приближавању одредишту и средишту приповести. Све у приповести тежи врхунцу и Лука као вешт приповедач читаоце усмерава ка њему