Грчка

Последњи месец протекле године био је археолошки веома плодан, Ређала су се открића из широке области библијског света, од Египта, преко Месопотамије и Грчке до средињих тачака у самом Израелу и његовој античкој престоници, Јерусалиму. Три која со изабрали као најзначајнија припадају: времену са почетака старозаветне историје, борбама које су обележели кључне догађаје прелаза са Старог на Нови завет и, коначно, једног које је је обележило крај тзв. ере Другог храма.

Тада су многи који су тражили правду и правду сишли у пустињу да тамо живе... јављено је краљевим службеницима и војницима у Јерусалиму у Давидовом граду да су људи који су одбацили краљеву заповест сишли у скровишта у пустињи. Многи су их гонили и сустизали; улогорише се наспрам њих и спремаше се за борбу против њих у суботу...“ (1Мкв 2:29–37). Макавејски устанак је један од кључних догађаја који је уродио последњим периодом независности античке Јудеје. Године борбе и деценије правих ратова најпознатије су по величанственом очишћењу и обнови јерусалимског храма у спомен којих се, управо ових дана, празнује Ханука – један од најзначајнијих јеврејских празника. Овогодишње предпразништво увеличала су два значајна археолошка налаза повезана са поменутим догађајима.

Химера... освојена је силом и варвари су се предали дугом немилосрдном масакру свих оних који су ту остали (...) Ханибал је опљачкао света места и, отимајући људе који су се тамо склонили, запалио их и сравнила са земљом град који је био насељен 240 година... Диодор Сицулус, Bibliotheca historica, 1. в. пре Хр.

Четрдесет и шест приказа древних египатских богиња пронађено је на муралу потпуно прекривеним птичјим изметом у древном храму Есну на западној обали Нила. Есну је био центар моћи Доњег Египта. Налазио се око 60км јужно од Луксора, а његове јавне зграде и храмови украшени су китњастим муралима посвећеним боговима египатског пантеона. Сматра се једним од најбоље очуваних примера египатске сакралне архитектуре из времена грчких фараона Египта, тачније Птоломеја VI који је владао током 2. в. пре Хр (вл. 180-145. пре Хр.). Храм био у употреби најмање четити века, односносно све до времена римског императора Деција (вл. 249. до 251. год. хр. ере). Откриће овог храма и његове иконографије је од великог значаја не само за разумевање египатске религије и културе у времену јелинизма, већ и опште синкретистичке атмосфере која је била амбијент унутар које је живела не само значајна јеврејска заједница у Египту, већ и која је била изазов са којим су се сусретали хришћани који су започињали свој пут у земљи Нила.

Изненађујуће велику колекцију од 530 кости за прорицање открио је др Ијан Стерн (Dr. Ian Stern) у Националном парку Мареша-Бет Гуврин (Maresha-Bet Guvrin National Park) у јужном Израелу. Астрагали су се користили за игре и за прорицања, односно у оквиру праксе која се назива астрагаломантија. Новопронађени астрагали се датирају у јелинистичког периода, у време око 300 год. пре Хр. Данас, следбеници New Age-а често кажу да воде магичне животе, тврдећи да манифестују догађаје за које верују да ће се догодити. Док су практичари магије данас у огромној мањини, у праисторијском свету су сви живели по кодовима богова, верујући да се на судбину може утицати магијом. Играли су је у антици и Грци и Римљани, записи који датирају из Тројанског рата (1194–1184. пре Хр.). Игра астрагаломантија била је облик прорицања у коме су се козје и овчје скочне кости бацале на површину и тумачио резултaт. У старој Грчкој астрагаломантију су играли учесници који су бацали астрагале или пророчишта коцкица. У древним временима лоше здравље, рађање, суочавање са смрћу вољене особе или одбрана од злог ока захтевало је магијску помоћ Данас би неко могао да погледа апликацију за временску прогнозу да прати олују или да посети доктора да се позабави здравственим проблемима, а ми користимо удаљеност да бисмо се држали даље од оних који би нам могли нашкодити. Али у данима пре научног расуђивања, бацање жреба зглавцима, коцкицама и другим играма прорицања били су цењени алати у одбрани од често персонификованих сила лоше среће.

Појам античка Грчка односни се на културу, цивилизацију и државу која је настајала и формирала се на подручју савремене Грчке, Турске, а касније и на територијама које су Грци заузели у ратовима. То је период који се приближно може датирати, уколико се рачуна и период који се назива класичном Грчком, у време од 700 до 323. год. пре Хр. Ово је време познато по својој уметности, архитектури, филозофији и напретку у уметности и технологији и развоју политичког уређења од полиса до царства.

Персија је била дуго непознаница не само становницима малоазијских и егејских области старог света, већ није играла ни значајну улогу у званичним извештајима древних месопотамских цивилизација и империја. Спорадично се спомиње у асирским текстовима и тек са Киром Великим она ступа на историјску позорницу библијског света заузевши Медијан, Лидијско краљевство и Вавилон, а већ његов наследник Дарије I је освојио Египат. Дарије је, дакле, био други владар Ахемидске династије која је давала владаре наредних шест генерација, све до пораза Дарија III од Александра Македонског. Владар Персије сматран господарем двојног престола (Персије и Медије), али и краљем Вавилона. Пророк Данило овај савез представља сликом овна са два рога (Дн 8:3).

Велика је вера твоја – рекао је Господ жени коју Матеј назива Хананејком а Марко Сиро-феничанком (Мт 7:22; Мк 7:26). О коме народу говоре еванђелисти док описују овај догађај који се одиграо током једне (али не и једине) Христове посете крајевима тирским и сидонским (Мт 7:21)? У каквим односима су Хананеји, са којима су Израилци ступали у ужасавајуће крваве сукобе приликом насељавања у Ханану, са становницима хананског приобаља које је Херодот звао пурпурни народ односно народ пурпурне земље (Φοινικη)? Зашто је уопште тамошње становништво тако називано? Како је тај пурпурни народ тј. Феничани – иако војно нејак успео да створи вишемиленијумско царство које је трајало дуже него многе друге древнооријенталне империје? Зашто Израилци никада нису ратовали са Феничанима, иако су се сурово обрачунавали са њиховим сународницима у другим обалстима Ханана? Пророк Илија је био огорчени противник феничанске принцезе и израилске царице Језавеље а опет је у време кад беху многе удовице у Израилу био послат управо једној феничанској удовици из Сарепте сидонске (Лк 4:26). Ko су били Феничани? Одакле потичу? Где су живели? Са ким су трговали? Ово су неке од тема на које ћемо покушати са одговоримо у тексту који је пред нама.

Чудовишта су свеприсутна појава савремене кинематографије, од Дракуле до аждаја и Кракена, али они нису савремена фикција. Популарна хорор остварења и креатуре познате из фантастике (епске и научне) често имају своје аналогије у митовима древних времена, као и апокалиптичкoj књижевности како библијскoj тако и ванбиблијскoj. Сада, када је "ноћ вештица" за нама, можда постоји специфичан начин да је обележимо подсетивши се на нека чудовишта библијских времена.

У њиховој новој књизи Васкрсавање Васкрса: како је Запад изгубио а Исток сачувао изворно виђење Васкрса?, Џон Доминик Кросан и Сара Секстон Кросан бележе своја путовања док трагају за најранијим описима Исусовог васкрсења – изворним виђењем Васкрса – и последицама тих открића. У наставку се налазе изводи из Васкрсавања вакрса који описују једно од њихових истраживачких путовања.