Олимпијске Игре

Знате да је олимпијска круна од маслина, али су је многи поштовали изнад живота, написао је грчки говорник Дио Хризостом (око 40-110. пре Хр.).[1] Заиста, понеки философ или лекар је можда био спреман да осуди бруталност и опасност античких олимпијских игара, али грчка јавност уопштено је, ипак, прихватала велики део опасности, повреда и смрти.[2] Ово се нарочито односи на три борбена догађаја карактеристична за олимпијаду тог доба: рвање, бокс и панкратијум (комбинација бокса и рвања која је дозвољавала такве тактике као што су шутирање и дављење). Њихова историја у древној Олимпији је дуга и богата догађајима. Рвање је у програм такмичења ушло 708. пре Хр., бокс 688. пре Хр. и панкратијум 648. пре Хр. Ови напорни спортови откривају много о тежњама и вредностима античке Грчке, о ономе што се сматрало часним, поштеним и лепим, како у очима оних који су се такмичили, тако и оних који су путовали у Олимпију да гледају.

Појам античка Грчка односни се на културу, цивилизацију и државу која је настајала и формирала се на подручју савремене Грчке, Турске, а касније и на територијама које су Грци заузели у ратовима. То је период који се приближно може датирати, уколико се рачуна и период који се назива класичном Грчком, у време од 700 до 323. год. пре Хр. Ово је време познато по својој уметности, архитектури, филозофији и напретку у уметности и технологији и развоју политичког уређења од полиса до царства.