Поезија

божићни специјал

поетика хришћанства у мисли Момчила Настасијевића, 2. део

Олга Михајловић-Благојевић

Иван В. Лалић је један од највећих новијих српских песника, чији је духовни опус препознат и награђен Жичка христовуљом

снимак првог дела трибине Религијске рефлексије у поезији Миодрага Павловића и Ивана В. Лалића. Трибина је организована у сарадњи Библијског културног центра и Дома Омладине Београд

Апокалипса се лечи лепотама, написао је Миодраг Павловић у поеми Бекства по Србији. Нек те не плаши дубока тама, ту почиње препород, записао је затим. Апокалипса као мотив код Павловића не подразумева размишљање о догађајима који воде завршетку историје. Она је стање повезано са етиком, осећањима, враћањем себи и ближњима. Баш због тога што је повезана са психом, апокалипса и може да се „лечи“. Лепоте су излаз из хаотичног стања, оне су нит решења.

Иза маслине скривен посматрам шта се збива у тој ноћи на ивици грома- написао је Миодраг Павловић у својој збирци С Христом нетремице, објављеној 1999. године. Овај стваралац који се на свом замишљеном путовању кроз људску историју у многим својим песмама „дружио“ са древним човеком, ложио ватру са нашим прецима, ослушкивао њихов начин размишљања, спремао оброке на њиховим огњиштима, овог пута је скривен. Питамо се због чега је, када је су у питању догађаји описани у Новом завету, у тој мери нем и тих.

Од искони до „глади времена“ - Олга Благојевић-Михајловић

Олга Михајловић-Благојевић