БОЖАНСКА БРИГА У РЕТРОСПЕКТИВИ И ПЕРСПЕКТИВИ – „хијастичко читање Пс 23“ 2. део

У прошлом читању библијске мисли дана указано је на основне карактеристике јеврејке поезије (https://bkcentar.rs/sr/blog/od-gospoda-kao-pastira-do-gospoda-kao-domacina-zanemarene-dimenzije-najpoznatijeg-psalma-hijasticko-citanje-ps-23-1-deo ). Подсетимо се, основни облик је поетски паралелизам, развијање (богословско и поетско) идеје која се јавља у једном стиху, а понавља или супротставља у другом (синтетички или антитетички пралелеизам).
Најкоплексија и, истовремено, најлепша поетска форма библијске књижевности који се најједноставније објашњава као обрнути паралелизам. Ова формулација подразумева да се песма (псалам) чита унакрсно (у облику слова Х, одакле и потиче назив хијазам), тако што се паралале првог стиха (под стихом се у овом случају подразумева мисаони исказ, а не библијски стих јер библијски стих може да садржи више мисаоних стих-линија) - препознаје у последњем стиху, другог у претпоследњем...
Читајући на тај начин први и послењи стих може да се уочи да Бог-Пастир са почетка Псалма, на његовом крају се препознаје као Бог домаћин. У наставку читамо други стих (линију) псалма у којој песник изражава уверење да му његовог доброг Пастира, ништа неће недостајати, да паралено место претпоследњег стих-линије имајући на уму Пастира који се сада показује као Домаћин, песник изразио уверење да ће то одсуство било каквог недостатка бити апсолутно и временски неограничено, односно „у све дане живота.“

Треба имати на уму да псалмиста Давид пише ове речи изражавајући и своје искуство, али и препознајући у њему пројаву искуства које је сав народ Израила имао са Богом.  Давидов живот је био веома буран. Јудејски пастир и дворски музичар изненада је постао јунак кога слави сав Израил величајући његову храброст и дело избављења од Филистејаца које је Господ извео преко његове руке. 

Нагли успон у друштвеној и војној хијерархији за Давида није значио само стицање бројних привилегија, већ и стицање моћних и завидних непријатеља, међу којима је био и сам цар Саул који је у младом и вољеном војсковођи препознавао опасност по наследну сукцесију коју је желео да успостави, али која је била веома несигурна будући да је он био први цар јудео-израилских племена. Тиха сурењивост између двојице вође, коначно је прерасла у отворен сукоб. Давид, са групом најоданијих војника, бежи пред завером коју је организовао цар Саул у неприступачне области родне Јудеје и тако почињу његови одметнички дани скривања по брдско-планинским врлетима Јудејске пустиње и тамошњим пећинама. Атмосфера која је дочарана у библијским приповестима које описују овај део Давидовог живота је богата бојама, укусима и мирисима древнооријенталних које су до нас доспеле и у прослављеним причама Шезерезаде, и њене приповести нпр. Алибаба и четрдесет хајдука.

Колико год библијски писац у епским сликама приказивао Давидов живот овог периода, на уму треба да имамо да је то живот сталних опасности, скривања, бежања, сукоба и оскудице, али упркос таквом животном искуству Давид у свом животу препознаје заштиту божанског пастира који га кроз пустињске врлети води на тиху воду обезбеђујући му, можда не све што му се прохте, али му засигурно задовољавајући сваку егзистенцијалну потребу. 

Давид у мислима изнова проживљава тај период живота и у њему препознаје личну димензију искуства читавог Израила који – по изласку из египатског ропства – путује негостољубивом Синајском пустињом утољавајући жеђ водом из стене и хранећи се небеским хлебом. Описујући ефекте бриге божанског Пастира, он  - нимало случајно – у својој песми користи формулацију преузету из описа поменутог историјског искуства Израила (Пнз 2:7).

Сећајући се тих тешких, али благословених дана свог живота и живота свог народа, псалмопојац гледајући у прошлост изражава наду о будућности речима „ништа ми неће недостајати“, да би затим другом стих-лијином хијазна додатно ојачао израз поверења у Бога тврдњом:  „у све дане живота мојега.“

Живот који значајан број људи води и данас често је живот који обележавају невоље и оскудица. Изазови будућих дана често нас испуњавају страхом и зебњом. Можда јеу тим данима добро да се, попут псалмопојца, окренемо прошлости и да у једном ретроспективном сагледавању се подсетимо, да смо и у тежим животним околностима били под заштитом и скрбништвом великог Пастира, Пастира чији је циљ да нас доведе у свој дом.

Јован Благојевић
О другим хијастичким читањима овог псалма види:
https://bkcentar.rs/sr/blog/zelena-pasa-milost-i-dobrota-hijasticko-citanje-ps-23-3-deo
https://bkcentar.rs/sr/blog/tiha-voda-i-casa-spasenja-hijasticko-citanje-ps-23-4-deo
https://bkcentar.rs/sr/blog/ulje-pomazanja-hijasticko-citanje-ps-23-5-deo
https://bkcentar.rs/sr/blog/prave-staze-i-obed-pred-neprijateljima-hijasticko-citanje-ps-23-6-deo
https://bkcentar.rs/sr/blog/da-li-sredisnji-paralelizam-psamla-23-moze-da-se-shvati-kao-velicanstveno-prorostvo-hijasticko-citanje-ps-23-7-deo