ХЕТИТСКА РЕЛИГИЈА – богови, митови, храмови
14 Мај 2022
Хетити су познавали појмове грех (vashtai), увреда (vashtul) и злочин (shalla-kardatar) и давали су им религијски смисао. Васхтаи и васхтул су донекле синоними и означавају дело које за собом повлачи непријатне последице. Нарочито тешки грехом се сматрао сексулани прекршај инцеста (хуркел), док се намерна и озбиљна увреда против божанства називала шалакардатар, за разлику од ненамерног греха против богова (погрешка). И ненамерни грех против богова је могао имати лоше последице али оне су могле бити отклоњене после консултација са пророчиштем које су имале за циљ да се сазна који је прекршај узрок несрећа. Прекршитељ је давао обећање да ће се искупити жртвом. Гресима се сматрао и прекршај грађанског закона (нпр. даване или примање мита). Ако су богови казнили човека за чињење греха, то није ослободило грешника обавезе исповести и обештећења. Жртве животиња нису коришћене за искупљење греха, нити су компензациони дарови који су горе поменути представљали искупљење, макар не уколико га не прати искрено покајање. Због тога, неке покајне молитве хретитиских краљева не само да одражавају дубоку интимну побожност већ досежу и префињености библијских покајних псалама.
Појам античка Грчка односни се на културу, цивилизацију и државу која је настајала и формирала се на подручју савремене Грчке, Турске, а касније и на територијама које су Грци заузели у ратовима. То је период који се приближно може датирати, уколико се рачуна и период који се назива класичном Грчком, у време од 700 до 323. год. пре Хр. Ово је време познато по својој уметности, архитектури, филозофији и напретку у уметности и технологији и развоју политичког уређења од полиса до царства.
Религија древног Египта је богата и сложена, о чему сведоче бројни митови, храмови и велики број богова. Средишта у којима су се развијала митска предања настављала су се на древна веровања којима је тешко ући у траг. Најстарија камена скулптура Египта (око 5.000 год. пре Хр) представља краву, сакралну животињу која игра значајну улогу у египатској религији. Овој представи, међутим, претходне бројне резбарије у дрвету које предсатвљају дивљу стоку и хибридна бића (Курта, јужни Египат). Сунце је повезивано са различитим божанствима и оно има нарочиту улогу у миту о стварању утемељеном на веровања у прапостојање праисконских вода хаоса које су се под дејством Сунца повукле како би се појавило прво копно (хумка) и развио живот, доцније одржаван годишњим поплавама Нила, реке чији је муљевити нанос стварао плодно тле. Природни процаси и стихије су персонификоване тако да су добијале место у свету богова који је неизоставно имао своје рефлексије у историјским процесима и друштвено-политичком уређењу древне империје. Корен оваквих митова вероватно треба тражити у чињеници да је Египат преко око 7.000 година био очвара без много погодности за живот. Климатске промене су постепено довеле до постепеног исушавања мочваре и појаве великих пешчара, оствра богатих флором и фауном. Та острва која су се појавила под дејством Сунца схваћена су космичко јаје, првобитно копно (хумка), свето место.