Сирија

Начин на који су неки, мањи, градови преживели слом цивилизације бронзаног доба који је на колена бацио Египат и Месопотамију, а занавек избрисао хетитски империју је дуго био мистерија. Новије студије сугеришу могућа решења. У другима се дају подаци који у битној мери могу да потвде историчност библијских наратива повезаних са епском асирском опсадом Јерусалима, као и Соломоновим градитељским подухватима у Гезеру.

Открића у Јерусалиму из времена првог храма су доста ретка и веома драгоцена, а овог месеца забележена два, од којих је једно писано што нарочито даје на значају његовог проналаска, као и дотово детективске потраге која је претходила његовом повратку у земљу порекла. Преостало откриће сеже у још даљу прошлост, односно време знаменитог Рамзеса II који је негда управљао областима које су доцније населила израилска племена.

Збирка украса од слоноваче која из периода Првог храма откривена је у палати у Давидовог града у Јерусалиму. Археолози који су радили на ископавањима Давидовог града пронашли су више од 1.500 фрагмената. Ово је једна од ретких збирки плоча слоноваче у свету уопште и прва пронађена у Јерусалиму. Збирка је вероватно увезена, а оригинално су је израдили асирски мајстори и можда је у Јерусалим стигла као јерусалимском племству. Украси на већини слоноваче били су исти, сачињени од оквира урезаних розетама у чијем се средишту налазило стилизовано дрво. Остале плоче су биле украшене цветовима лотоса и геометријском шаром. Сви симболи су флорални док су симболи сфинге, животиња и људи изостављени. Да ли је, међутим, Јудеја као мала вазална државае заслуживала богат поклон асирског цара или је била самостални играч у међународној трговини који је издалека могао да наручи ретку робу? Схватање да материјална култура друштвених елита у Јерусалиму у периоду Првог храма није заостајала – а можда чак и премашивала – ону других владајућих центара на Древном Блиском истоку, показује статус и значај Јерусалима у то време.

Хетити су познавали појмове грех (vashtai), увреда (vashtul) и злочин (shalla-kardatar) и давали су им религијски смисао. Васхтаи и васхтул су донекле синоними и означавају дело које за собом повлачи непријатне последице. Нарочито тешки грехом се сматрао сексулани прекршај инцеста (хуркел), док се намерна и озбиљна увреда против божанства називала шалакардатар, за разлику од ненамерног греха против богова (погрешка). И ненамерни грех против богова је могао имати лоше последице али оне су могле бити отклоњене после консултација са пророчиштем које су имале за циљ да се сазна који је прекршај узрок несрећа. Прекршитељ је давао обећање да ће се искупити жртвом. Гресима се сматрао и прекршај грађанског закона (нпр. даване или примање мита). Ако су богови казнили човека за чињење греха, то није ослободило грешника обавезе исповести и обештећења. Жртве животиња нису коришћене за искупљење греха, нити су компензациони дарови који су горе поменути представљали искупљење, макар не уколико га не прати искрено покајање. Због тога, неке покајне молитве хретитиских краљева не само да одражавају дубоку интимну побожност већ досежу и префињености библијских покајних псалама.

Краљевство Урарту (познато и као Краљевство Ван) је древна држава југозападне Азије са средиштем у планинском региону југоисточно од Црног мора и југозападно од Каспијског мора. Област данас обухвата делове Јерменије, Турске, Ирака и Ирана.Основна територија краљевства се може замислити као велики правоугаоник, са језером Ван као центром, језером Урмиа као југоисточном границом, језером Севан као североисточном границом и Горњим Еуфратом на северозападу. Простором доминира планина Масис, импресивни, изоловани врх, који је у средњем веку назван Арарат (назив повезан са именом краљевства али и библијском причом о Ноју и великом потопу). Спомиње се у асирским изворима 13. в. пре Хр. а писана сведочанства из 9-8.в. пре Хр. откривају да је ово краљевство имало имало значајну политичку моћ. Већина сазнања о овом краљевству долази нам из асирских извора који су очигледно настали као део извештаја обавештајне службе која је надзирала дешавања у земљи регионалних конкурената.

Захваљујући овим проналасцима, ми добијамо ванредне увиде у архитекстонску величину грађевине која се уздизала на врху јерусалимског храмовног брда пре више од 3000 година. Како извештава археолог Џон Монсон (John Monson) најближа позната паралела храму цара Соломона је храм ’Ain Dara hram у северној Сирији. Његова древност, његова величина, архитекстонски образац и декорација веома су слични ономе што налазимо у библијском наративу који описује Соомонов храм. Заправо Монсон је идентификовао више од тридесет архитекстонких и декоративних елемената рапоређених на структури ’Ain Dara који се јављају и у библијском опису Соломоновог храма.