Археологија

Књига садржи преглед открића не само са простора Палестине, него и диљем древног света – са простора Египта, Месопотамије, Хетитског царства, Леванта, Рима, Грчке итд. Ово издање не само да даје систематичан хронолошки преглед на српском језику, него је њена предност у томе што за скоро свако откриће разјашњава библијски контекст, односно, повезује са конкретним текстом на који то откриће има ефекат. Књига обједињује и бројна открића повезана са Новим Заветом и историјом Цркве: идентификован је плесни подијум повезан са осудом и смрћу Јована Крститеља, у парку Аскелон се врше ископавања како би се открила највећа римска базилика у Израелу и анализа бродске олупине доноси нове хришћанске артефакте. Закључно се може рећи да књига може бити веома корисна за све оне који се академски баве археолошким истраживањима са простора Блиског Истока у циљу праћења најновијег пресека истраживања. Осим тога, књига је добра за студенте који пишу радове у вези са овим темама као почетна тачка за даље истраживање, као и за све заинтересоване читаоце који желе да продубе своја познавања Библије.

Насеље у Тел Цафу, близу реке Јордан и модерне државе Јордан, датира око 5200-4700. год. Хр. Локација нуди истраживачима прилику да проучавају период промена како градови почињу да настају. Откриће великих складишта хране сугерише да су древни људи достигли рану формацију у развоју људског друштва, укључујући могући развој друштвених хијерархија и акумулацију богатства.

Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA), Израелска управа за националне паркове (Israel National Parks Authority) и Фондација града Давида (City of David Foundation) са задовољством објављују почетак ископавања историјске Силоамске бање у Јерусалиму. Силоамска бања, која се налази на јужном крају Давидовог града, у оквиру Националног парка Јерусалимске зидине (Jerusalem Walls National Park), је археолошко и историјско налазиште од националног и светског значаја. Према Библији, бања је први пут изграђена у 8. в. пре Хр. у време владавине цара Језекије, пре неких 2.700 година, као део водоводног система Јерусалима. Откривена је северна и део источне стране базена. Периметар бањског базена је био степенасти, омогућавајући купачима да седе и уроне у воду базена. Паралелно са вршеним ископавањима почеле су припреме за археолошка ископавања под водством IAA која ће обухватити цео простор. Иако је Силоамска бања из периода Другог храма откривена 2004., место ранијег Силоамског базена остаје непознат. Херсхел Шанкс уредник Biblical archeology review истражио претпоставке о тој локацији у тексту објављеном 2017. год. Полазећи од података познатих из библијског текста (2Цар 20:20; 2Дн 32:2–4), он изнео неколико претпоставки. Њихову тачност ће потврдити или оповргнути ископавања која следе.

Текст који је пред нама покушава да исприча причу древној Фаласарни (лучком граду који први помињу антички историчари и географи: Сцилак, Страбон, Полибије, Ливије и Плиније) и њеним божанствима уз повремене дигресије ка библијској ангеологији са једне, и словенској митологији (конкретно, веровању у виле) са друге стране... Стотине глинених женских фигурина, посвећених античкој богињи Деметри, откривено је недавно на акропољу античког критског града, саопштило је у грчко министарство културе (Greek Ministry of Culture). Уз Демтру и Астароту, значајно место у култу Фаласарне имала је нимфа која је своје име подарила граду. Астарота/Анат/Ашера млада, неукротива и атрактивна, сексуално активна богиња девица Госпа небеских висина и, истовремно, крвожедна богиња рата која коље војнике на бојном пољу и украшава се деловима њихових тела до бутина стојећи у њиховој крви. Слична (или истоветна) древнооријенталним богињама сензуалне љубави и рата (Иштар, Изида, Басет-Секхмет...). Уз Демтру и Астароту, значајно место у култу Фаласарне имала је нимфа која је своје име подарила граду. Очигледно да је религијском обрасцем ове луке доминирао култ повезан са женским божанствима. Тим који је вршио последња ископавања предводила је др Елпида Хаџидакис (Dr. Elpida Hadjidakis). Како су три женска божанства коегзистирала у овом критском лучком граду? Поуздана сазнања, макар за сада, измичу. Може се међутим претпоставити да је Астарота од мора, била неки локални пандан Деметре и да су ова два божанства препознавана као једна богиња са два имена. Како се, међутим, у све то уклапа нимфа Фаласарна?

Открића у Јерусалиму из времена првог храма су доста ретка и веома драгоцена, а овог месеца забележена два, од којих је једно писано што нарочито даје на значају његовог проналаска, као и дотово детективске потраге која је претходила његовом повратку у земљу порекла. Преостало откриће сеже у још даљу прошлост, односно време знаменитог Рамзеса II који је негда управљао областима које су доцније населила израилска племена.

Збирка украса од слоноваче која из периода Првог храма откривена је у палати у Давидовог града у Јерусалиму. Археолози који су радили на ископавањима Давидовог града пронашли су више од 1.500 фрагмената. Ово је једна од ретких збирки плоча слоноваче у свету уопште и прва пронађена у Јерусалиму. Збирка је вероватно увезена, а оригинално су је израдили асирски мајстори и можда је у Јерусалим стигла као јерусалимском племству. Украси на већини слоноваче били су исти, сачињени од оквира урезаних розетама у чијем се средишту налазило стилизовано дрво. Остале плоче су биле украшене цветовима лотоса и геометријском шаром. Сви симболи су флорални док су симболи сфинге, животиња и људи изостављени. Да ли је, међутим, Јудеја као мала вазална државае заслуживала богат поклон асирског цара или је била самостални играч у међународној трговини који је издалека могао да наручи ретку робу? Схватање да материјална култура друштвених елита у Јерусалиму у периоду Првог храма није заостајала – а можда чак и премашивала – ону других владајућих центара на Древном Блиском истоку, показује статус и значај Јерусалима у то време.

И анђелу цркве у Смирни напиши: Овако говори Први и Последњи, Који беше мртав и оживе: знам твоју невољу и твоје сиромаштво, али ти си богат. Знам и хулу оних који говоре дасу Јудејци, али нису, него су сатанска синагога. Не бој се ничега што ћеш имати да трпиш. Види, ђаво ће неке од вас да баци у тамницу, да будете подвргнути искушавању, и имаће невољу десет даба. Буди веран до смрти, па ћу ти дати венац живота. Ко има уши нека чује шта дух говори црквама: Ономе који побеђује - томе друга смрт неће наудити. Откривење 2:8-11 Загонетна порука адресирана је на анђела цркве у Смирни. Црква Смирне била је једна од седам малоазијских ранохришћанских заједница које су нарочито интересовале писца апокалипсе (Отк 1:11), смештена у античком граду који се налази у савременој Турској (Измирн). Хришћанска заједница у овом граду основана је од св.ап. Павла, на његовом трећем мисионарском путовању (Дап 19:10). Осим напомене о оснивању цркве, њеног повезивања малоазијским црквама у Откривењу и наведеној поруци која јој је упућена, Писмо не даје било какве информације о тамошњој хришћанској заједници. Ипак, познато је да један од ученика св. Јована богослова и мученика раног постапостолског периода, Поликарп, био епископа тамошње заједнице. Порука упућена овој заједници је у сагласности са познатим историјским околностима о којима сведочи Јевсевије Кесаријски тврдећи да је јудејска заједница у Смирни била најзаслужнија за Поликарпово страдање (Црквена историја 4:15). Спомињање сиромаштва тамошњих хришћана стоји у оштрој супротности са богатством града и можда је алузија на економске забране којима су хришћани били подвргнути као они који нису учествовали у паганском (највероватније царском) култу. Можда је култ богиња плодности, сексуалне љубави, али и рата повезан са Иштар и Астаротом био познији развој неолитског култа ранијих цивилизација. Библисти углавном сматрају да је култ поменутих богиња, пре свега Астароте и Иштар, у позадини апокалиптичких описа жене пијане о крви светих која седи на звери (Отк 17:1-6). Опис жене обучене у Сунце, са Месецим под ногама и дванаест звезда око главе свакако је веома удаљен (временски и визуелно) од новопронађене фигурине, али ипак се поставља питање: да ли је могуће да њој библијски писац супротставља нека данас заборављена (а и тада бледа сећања) на недеификовано поштовање жена као мајке, што је такође упечатљива слика Откривења (Отк 12:1-6.13-17)? Поуздан одговор на ово питање измиче, и вероватно ће измицати и у будућности, али нова археолошка открића ће можда, ипак, пружити неке наговештаје.

Истраживање је дало неколико открића, од којих су најзначајнији остаци каменог храма и делови олтара, где су мештани Ал-Фау практиковали своје ритуале и церемоније. Храм исклесан у камену се налази на ивици планине Тувајк, познате као Кхасхем Кариах, источно од Ал-Фав. откривени су остаци 8.000 година старих неолитских људских насеља заједно са 2.807 гробова различитих периода разасутих по целом локалитету, који су документовани и класификовани у шест група. Неколико верских натписа је пронађено широм терена, обогаћујући наше разумевање верског система веровања заједнице која је насељавала ово место. У новије време Саудијска Арабија је подарила више значајних археолошких открића. На себе је скренула пажњу оних који се баве библијском археологијом и то не само зато што неки њене планинске масиве препознају као потенцијални библијски Синај, место склапања савеза Бога и Израила, већ и због открића натписа повезаних са именом цара Набонида, последњег владара неовавилонског цараства чије се име доводи у везу са драматичним догађајима описинаим и у Светом писму. Набонид је управо у овдашњим оазама провео читаву деценију по напуштању Вавилона, престонице којом управљао његов регент Валтасар. Научници се надају да дешифровање ових текстова, као и проналазак нових могу да проуже нова сазнања о друштвеним, културолошким и религијским струјањима која су обележила последње године вавилонског расејања и која су на различите начине могла да утичу на библијске писе. Није занемарљиво ни једно од новијих археолошких открића, натписа који сведочи да је на овом подручју хришћанство постало доступно током апостолске или ране пост-апостолске епохе.

Ископавања Старог града, због радова на побољшању приступа за особе са инвалидитетом открила суукрашену вилу из 1. в., уљане лампе и микву (ритуално купалиште) која је гледало на еспланаду храма. Уградња лифта обично не укључује двомиленијумско понирање у историју древног града, али у Јерусалиму, чак и наизглед једноставни грађевински пројекти могу довести до археолошких подухвата.

Јун 2022 обележен је завршетком првог истраживачког подухвата и конзервацијом 4500 старог Митани града у Ираку. Град је откривен пре више година, али је дуго био потопљен у акумулационом језеру које је формирала оближња брана. Велике суше које су погодиле регион допринеле су да ниво воде опадне и град је изронио на површину омогућивши археолозима да истраже неке његове делове, као и да га конзервирају (прекрију нарочитим фолијама) пре него је поново разорио у дубине кријући своје тајне до следеће прилике за истраживање. Разлог због којег ово откриће, ипак, није на нашем списку најзначајнијих је то што смо о њему причали месецима раније, када је град изронио из језера, а током јуна смо само допунили податке у вези са овим открићем. То је разлог што смо се одлучили за друга три открића док ћемо ирачки град додати као бонус-линк на крају приче о хасмонејској тврђави, Јакову прозелиту и култивисању маслина на подручју Израела, открићима која су према нашем схватању обележила протекли месец.