Археологија

Овомесечне вести укључују три открића у вези са именима која су се у древом свету сматрала божанским: Ваал, Хорус и ЈХВХ.

Протеклог месеца објављене су три значајне студије које се односе на древни Египат, Митани, Кипар и Израел. Сматрамо да су ово три најзначајнија открића у археологији библијског света током фебруара 2022. год.

Ако се потврди датум из касног бронзаног доба, ова мала, 2х 2см пресавијена оловна „плоча проклетства“ може бити једно од највећих археолошких открића до сада. То би била прва потврђена употреба Божјег имена у земљи Израила и потврдила би да су Јевреји познавали писменост вековима раније него што се до сада претпостављало показујући да су Израилци били писмени када су ушли у Свету земљу, и да су, стога, могли да напишу Библија као буду релевантни документ за неке од описаних догађаја.

После скро две деценије ратних разарања и политичке нестабилности, археолошка истраживања се изнова покрећу у Ираку, на миленијумима старим налазиштима, а музеји се изнова отварају или пролазе кроз напоран процес рестаруације. Један од значајних археолошких пројеката у области је и ископавање древног вавилонског града Ларсе. Истовремено, елементарне непогоде, попут суше, откривају нове локалитете на којима се могу препознати значајна налазишта која нуде нова сазнања о древним и мало познате цивилизације и краљевства.

Усамљена и мало позната тврђава на врху брда у северној Галилеји нуди археолозима јединствену прилику да се загледају у порекло древног Израила. Први пут ископана средином 1970-их, тврђава се налази на планини Адир, региону који је историјски био ретко насељен и представљао изазов за државе и царства. Ипак, током раног гвозденог доба (12-9. в. пре Хр.), Адир је био локација главне тврђаве која је повезивана са Феничанима, уједињеном јудео-израилском монархијом Давида и Соломона, али и израилском династијом Амриида. Међутим, студија објављена у ArchaeologicalandAnthropologicalScience сугерише да је ова тврђава заправо била база малог поглаварства чије упознавање омогућује јединствени увид у порекло древног Израила.

Упркос значајном месту које цар Давид има у Јеврејској Библији, постоји мали број археолошких доказа који су повезани са раним годинама Јудејског царства. То је био разлог који је неке научнике навео на закључак, да се Јудеја као развијена земља (држава) јавља тек у 9. или чак 8. в. пре Хр.

Археолошка открића у области библијске археологије која су обележила јануар ове године долазе нам из времена позног бронзаног и раног гвозденог доба. Међу њима су открића везана за два египатска фараона, Навинов олтар на гори Евал и царско имање у Јерусалиму из 7. в. пре Хр.

Прилика да се осврнемо на 2021. год. сагледавајући открића до којих се дошло током ње у области библијске археологије је заиста јединствена. Упркос пандемији због које су отказана многа ископавања, дошло се до многих значајних открића. Многи од налаза не само да откривају општи амбијент библијских наратива, него потврђују и неке детаље из тих приповести. Критеријуми за избор најзначајнијих открића су: а) непосредна повезаност са местима, људима или догађајима који се спомињу у Светом писму или су у вези са композицијом самог Светог писма; б) у питању су нова открића или нове студије о ранијим открићима.

У Светом писму се спомиње близу сто пута. У девторономичарској и хроничарској историји јудејских царева заузима значајно место (2Цар; 2Дн), као и у пророштвима Јеремије и његовог савременика Данила. Јеремија га назива затирач народа (4:7). Опис је одговорајући јер историја бележи да је Навуходоносор проширио своје царство тако да се оно протезало од Персијског залива до Средоземног мора.[1] На свом врхунцу, обухватао је делове данашњег Кувајта, Ирака, Сирије, Јордана, Израила, Либана и Турске.[2]

Археолошка открића у новембру 2021. године укључују значајно открића у Египту и Израелу, као нове резултате артефаката повезаног са значајним библијским догађајем.