Археологија

Нова истраживања указују да се једна од друштвених игара која је и данас шрисутна у областима Синаја играла још у древним филистејским (а вероватно и ранијим хананским) градовима библијских времена. Игра сенет је локално адаптирана, а њено порекло је вероватно у Египту.

Маслина се, очито, сматрала једном од највећих драгоцености региона, краљицом стабала (Суд 9:8-9; 2Цар 18:32) чија лепота симболише свеколики напредак, узвишеност и достијанство (Пс 52:8; 128:3; Ос 14:6; Јер 11:16), због чега је њено дрво коришћено у изради култних предмета (1Цар 6:23; Нем 8:15). Једна од савезних претњи, које Господ упућује Израилу јесте уништење њихових маслинака које је последица кршења савеза (Ам 4:9) Сађење маслине је, насуптот томе, посматрано као знамење есхатолошког чина и свеопште обнове свега приликом успостављања будућег царства (Ис 41:19). Штавише, обрана маслина лишена свог плода симболисала не тешке губитке (Јов 15:33), али због потенцијала обнове коришћена је управо као подсетник на обнову историјског Израила упркос тренутних недаћа са којима се суочавао изабрани народ (Ис 17:6-7; 24:12-14; Аг 2:19уп. Јер 31:12). Стога, вра и верност коју пророци исповедају јесте уздање у Божије дело спасење и у околностима када род маслине превари (Ав 3:18), односно у околностима апокалиптичких недаћа. Очекивано је, стога, што маслина постаје и есхатолошко-апокалиптички симбол повезан са новим Јерусалимом и његовим храмом и уопште обиљем есхатолошких благослова (Јзк 32:14; Зхр 4:3; Отк 11:14)

Многе културе имају своје легенде и митове, повезане са краљевима оснивачима. Понекад су то и љубавне приче које укључују мотиве страсти, љубави, издаје и оданости, баш као што то чини и легендарна приповест о краљу Артуру, оснивачу британске монархије. Једна од таквих легенди, измештена још даље, у мит је и приповест о Озирису, вероватно једном од најранијих краљева Египта који је временом деификован. Мит о њему, његовом љубоморном брату Сету, њиховој сестри и супрузи Изиди и престолонаследнику Хорусу је формативни мит Египта у којем се рефлектују елементи древнооријенталних митова у којима природне мене бивају персонификоване и повезане са божанствима плодности. Ипак, чини се да египатски мит има значајне карактеристике које га везују са историјом.

Вible archaeology report, престижна страница која се бави библијском археологијом, је и за април текуће године предложила три битна догађаја, значајна за археологију библијског света. У групу ових догађаја убројан је један који се одгирао у Египту,[1] други се тиче волонтерске акције на локацији значајних дешавања описаних у Новом завету[2] и трећи се доноси резултате нове анализе и датовања једне од најпознатијих релилквија у историји. Према нашем схватању постоје и други догађаји повезани са библијском археологијом, и то непосредније повезани са Светим писмом. Стога, одлучујемо се за само један налаз који је донео поменути сајт (и то онај који се тиче Ториснког покрова), док више пажње посвећујемо резултатима студије која указује на рано присуство хришћанства међу номадским арабијским племенима и налаз древног пловила крај древног Урука (биб. Орех), града који се повезује са легендарним краљем Гилгамешом.

Тим археолога из ирачке немачке мисије Државног одбора за антиквитете (Iraqi German Mission of the State Board of Antiquities) и Одсека за Оријент немачког археолошког института (Orient Department of the German Archaeological Institute) ископао је чамац стар 4000 година у близини древног града Урука (савремена Варка) који је био једна од сумерских престоница, а доцније и најзначајнијих градова Вавилоније. Чамац се налазио у једном од исушених древних канала повезаних са Еуфратом.

Овомесечне вести укључују три открића у вези са именима која су се у древом свету сматрала божанским: Ваал, Хорус и ЈХВХ.

Протеклог месеца објављене су три значајне студије које се односе на древни Египат, Митани, Кипар и Израел. Сматрамо да су ово три најзначајнија открића у археологији библијског света током фебруара 2022. год.

Ако се потврди датум из касног бронзаног доба, ова мала, 2х 2см пресавијена оловна „плоча проклетства“ може бити једно од највећих археолошких открића до сада. То би била прва потврђена употреба Божјег имена у земљи Израила и потврдила би да су Јевреји познавали писменост вековима раније него што се до сада претпостављало показујући да су Израилци били писмени када су ушли у Свету земљу, и да су, стога, могли да напишу Библија као буду релевантни документ за неке од описаних догађаја.

После скро две деценије ратних разарања и политичке нестабилности, археолошка истраживања се изнова покрећу у Ираку, на миленијумима старим налазиштима, а музеји се изнова отварају или пролазе кроз напоран процес рестаруације. Један од значајних археолошких пројеката у области је и ископавање древног вавилонског града Ларсе. Истовремено, елементарне непогоде, попут суше, откривају нове локалитете на којима се могу препознати значајна налазишта која нуде нова сазнања о древним и мало познате цивилизације и краљевства.

Усамљена и мало позната тврђава на врху брда у северној Галилеји нуди археолозима јединствену прилику да се загледају у порекло древног Израила. Први пут ископана средином 1970-их, тврђава се налази на планини Адир, региону који је историјски био ретко насељен и представљао изазов за државе и царства. Ипак, током раног гвозденог доба (12-9. в. пре Хр.), Адир је био локација главне тврђаве која је повезивана са Феничанима, уједињеном јудео-израилском монархијом Давида и Соломона, али и израилском династијом Амриида. Међутим, студија објављена у ArchaeologicalandAnthropologicalScience сугерише да је ова тврђава заправо била база малог поглаварства чије упознавање омогућује јединствени увид у порекло древног Израила.