Археологија

Открића у Капернауму, Назарету и другим градовима древног Израела приближавају нам атмосферу сцена описанх у Еванђељу. У којој мери се она могу непосредно повезати са библијским текстом?

Археолози су на Брду Сион у Јерусалиму нашли доказе о вавилонском освајању, чиме је, како се чини, потврђено оно што пише у Библији о разарању тог града.

Према приповести Јована, људи су у овој бањи тражили исцељење. Наводно, први који би ушао у базен пошто се вода заталасала био је исцељен од своје болести. Према речима Еванђеља, одузети није могао да се довољно брзо спусти у води, те га је Христос исцелио учинивши га способним да хода.

И шта још да вам кажем? Не би ми, наиме, достајало времена, кад бих стао причати о Гедеону, Вараку и Самсону, Давиду и Самуилу који вером победише царства, извшише праведност, постигоше обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, избегоше оштрицу мача, од слабости се окрепише, у боју ојачаше поразше војске туђинске. Посланица Јеврејима 11:32-34

Да ли постоји веза између новопредстављене гностсичке урне из Виминацијума и недавно откривених гностичких Јахве-Ваал златних листића пронађених на истој локацији? Које су биле карактеристике гностичке заједнице Виминацијума и да ли је повезивање Јахвеа и Ваала у Виминацијуму толико хетеродоксно како се може учинити на први поглед?

Како не постоји друго познато јелинско утврђење западно од Јерусалима, Финкелстаин и Ромер сугеришу да брежуљак Киријат Јарим, заједно са њему суседним местом Абу Гхош треба идентификовати као Емаус који је био утврђен од Бахиедса. Наравно, ово насеље имало значајну улогу и у хришћанској историји јер, према писању Еванђеља, на путу за емаус Исус се по први пут пораспећу и васкрсењу јавио двојици својих ученика. У приповесту коју нам доноси Лука, два ученика нису одмах препознали Исуса, али када су стигли у Емаус и када је Он преломио хлеб током вечере њихове очи су се отворила и они су га препознали (Лк 24:13-35).

Насупрот уобичајеном схватању у Библији нема тврдње да су Израилци током свог робовања у Египту били укључени у изградњу пирамида. Основно питање, међутим, остаје исто. Повезано је са присуством Израилца у Египту током периода који је претходио изласку, а у којем су пирамиде грађене. У питању је време Старог краљевства (27-22.в. пре Хр). Уколико би се инстистирало на овоме било би потребно антидатирати излазак стотинама година унатраг. Осим тога, постоји довољно доказа на бази којих се може закључити да је изградњу пирамида било укључено домаће становништво Египта, а не страни радници. Да ли то угрожава библијске тврдње да су Израилци били радна снага у Египту?

Предавач акадског језика на Беркли универзитету Калифорније (University of California, Berkeley) Лаур Е. Перси (Laurie E. Pearce) у свом чланку Колико је вавилонско изгнанство било лоше (How Bad Was the Babylonian Exile?, 2016) истражује текстуалне доказе у вези са овом темом. Према поменутом аутору, упркос меланхоничном тону Пс 137, живот у Вавилону је заправо за многе јудејске изгнанике био добар.

Силомаска бања - место величанственог Христовог знамења. Вековима традиционално поштована, али не и археолошки идентификована локација... Да ли су новија археолошка истраживања потврдила предањска схватања?

Језекијин тунел је кључни део система водоснабдевања Дaвидовог града - древног Јерусалима. Он повезуе Гихонски извор пијаће воде са Силоамским базеном у Јерусалиму. Према 2Дн 32:2-4 и 2Цар 20:20 овај тунел је направљен у време док је Јудејом владао цар Језекија. Да ли је, међутим, такав закључак тачан или у светлу новијих археолошких открића датирање Силоамског натписа и јерусалимског тунела постаје упитно?